Stare reci i zaboravljeni izrazi

ПОДСЕТНИК СТАРИХ РЕЧИ И

ЗАБОРАВЉЕНИХ ИЗРАЗА





А



абаџија – занатлија, претеча шнајдера, који израђује: сукнене прслуке, чакшире, гуњеве, копоране и слично

абер – вест, глас; ширити аброве, преносити аброве-оговарати, отрцавати; аброноша-особа која трачара около и својом причом загорчава неком дан

абсец , абсоц – лепа повећа стаклена округла тацна са постољем за колаче

aбриктовати – 1. преваспитавати и доводити неког у ред ,  2. обрађивати или равнати даску  на столарској машини „абрихтеру“.

аван – посуда у којој се туца паприка или шта друго за кухињу и кување

аванзовати – напредовати у служби, добити боље радно место

авијон – 1. авион, а`ероплан, ајроплан. Израз: „к`о авион“-згодна девојка

авлар – посластичар, производи алву, баклаве, шампите, кремпите, колаче и без акохолно пиће бозу, а лети шором гура колица са сладоледом. Цена једне кугле, ако се нема пара, је једно свеже (украдено) јаје.

авлија – ограђен простор око куће, патосано двориште, капиџик, велика капија, баштица и астал испод белог дуда са четири нахерене хоклице

авте ! – команда: бежи !; автекуравте-држ`те лопова, преваранта, курву(ромски)

ага – некада Турски официрски чин у јаничарској војсци; тај назив преузели њихови потомци због привилегија и друштвеног статуса; до пре једног века најчешће се употрбљавала у значењу господин, а данас има значење за особу „која мало ради а добро живи“, па се каже: „Ау, брат га јеб`о његов, тај увек има новаца и живи к`о ага !“. мићага-мангупски израз за: друже, буразеру; па се може чути: „Ди си мићага, оћемо по једну, да дрмнемо…..

адет – обичај, навика, наслеђено правило

адут – имати нешто важно и одлучујуће што други нема; 1. као јединица у школи тј. „кец к`о врата“; 2. јака карта која доноси победу у картању

а јак, а јок – никако, неможе, ма какви. Изговара се уз покрет руке и шаке као кад нешто тераш од себе.

`ајд – хајде

ајдамача – нешто велико и страшно, као велика мотка, и када дете скриви, па ће га тобож тући, онда се громогласно запрети: „Ако узмем ону ајдамачу, видећеш ти свога Бога “!.  Нисам је никад видео, али сам се бојао као неке страшне бабароге или вештице; ајдамачина: 1. велик, крупан и снажан мушкарац; 2. позамашан мушки орган

ајгири – најлепши ждребци када се упрегну у чезе и сви се праве важни; ајгируша-жена која отворено јури мушкарце

ајкара – девојка која није добра и нема морала, може и ајдара, дајка ,…..

ајмокац – бели сос

ајнзлог – 1. излог продавнице; 2. женски атрибури: груди и задњица

ајзибан – воз, то је био велики догађај, страх, највећа машина, а вожња успомена за цео живот; а овако је у бећарцу записано: „Воз полази, ајзибан се креће, збогом моје, увенуло цвеће ”!

ајнпрен – запршка; ајнпрен супа – чорба од запршке, сиротињска супа

ајнфорт, анфорт, амфорт – велика дрвена капија, са шора, под кровом „преке“ куће за глат (комотан) пролаз кола и коња, увек угланцана да све сија, зидови намоловани као у собама. Патосано печеном цигљом. Дивота једна !

ајнслаговати – сумпорисати буре, тј. дезинфиковати га пре новог грожђа

ајнцуг – нов капут и одело; па се каже: „Обук`о је нов ајнцуг!“

ајцати – љубависати, полно општити; каже се: „Мани ме оне препоштене, ајцала се та, још док јој је човек леж`о у болници !“.

акати се –  мешати се, намештати се, трошити се, непотребно се трудити, мувати се; 1. изакати се  по судовима са фишкалима – изгубити парницу, пропасти на суду; 2. акнути – полни чин .

аков – мера за течност 50 литара, уствари точена мера је 54 литре. Где заврше оне 4 литре разлике, сам Бог свети зна !?

алав – особа која нема мере у храни (прождрљив), саможив у присвајању материјалне користи (грамзив, похлепан) и увек се жали да му је мало запало

аламуња – ветропир, несталног духа, неозбиљан – каже се: „Мани га се, то је права аламуња!“.

алдумаш –1. чашћавања за срећу, када се нешто значајно купи у кућу, и ево примера: – Комшија купио си краву? Е , па сад плати алдумаш ! 2. напојница

алоу ! алов ! алоц ! – узвици који значе, оде нешто до бестрага или када се направи грдна штета. Каже се :„ Таки је лед јуче тук`о , оде куруз  алов у мајчину , и ако буде по` котобање на јесен , добро је !“.

аљине – 1. постељина за јастук и јорган. Каже се: „Касно је, ајде децо у аљине !“; 2. гардероба, општи назив за одећу

амбуље – ствари за одевање, њихов групни назив

аминовати – потврдити, оверити, сагласити. Код нас у Срему отац је главни у кући и зато се каже: „Док ћале не аминује, џаба ти све приче и договори !˝ Амин-реч на крају молитве значи тако је, а у животу као претња: „Доста“! , или као команда: „Крај“ !- нема више.

ампа , салаука – 1. летње невреме са олујом и грмљавином; 2. болест, па се каже: „Мани га се, има неку ампу !“

ампер – канта, кофа, шавољ или ведро за воду, појење стоке или мера за жито, кукуруз

амбар – дрвена остава у склопу чардака – котобање у којој се чува жито, до боље цене или за  црне дане.

анге-манге –крађа, лоповлук

англер – некада вашарски трговац – накупац крупном стоком: коњима, кравама ,…Данас уопштен назив за свеколике вашарске трговце.

андрмоље – неке ситне стварчице, помагала и справице за употребу по кући, није одређено шта

андрак – ђаво, нечастиви; у пракси може као питање: „Kоји ти је андрак !?“ , то значи: „ Шта ти је ?“ („ Шта хоћеш ?“)

антерија – горња хаљина са дугим рукавима, део народне ношње

антирос – спадало, особа духовита али понекад цинична у својим коментарима

антлогор – помоћник мајстора, обично припомаже мајстору зидару

анцер – бувара, затвор, просторија у сеоској жандармерији где се трезне кавгаџије и бојџије.

аписати, апити – 1. украсти, зграбити; 2. појести халапљиво , јести на брзака.

апс, апсана – затвор, мардељ, бувара, прдекана, бајбок, ћуза , ..

ардала – део запуштеног земљишта обраслог у коров, каже се : „Да му се отац дигне и види ову ардалу, тук`о би га усраном мотком !“ Има случајева када особа  због свог запуштеног изгледа, па још ако је и алкохоличар, заслужено добије надимак ардала, као један Сава Арадала из Сурчина. Нажалост у сваком селу или  вароши има таквих несретника.

аратос – ђаво, човек без мира и стрпљења

аренда – изнајмљивање земље. Неко има земљу, а неће, ил`не може, ил` незна да ради, и онда даје другом да је обрађује за новац или усеве по договору

арњеви – допунски кров на сељачким колима који штити од кише на даљим путовањима

арондација – аграрна мера државе када се обједињује и класира  друштвено земљиште са приватном земљом и поседима: села, срезова, властелинстава или срезова, а у циљу правилнијег одређивања пореза

арчити – неумерено трошити или расипати, а као последица може настати: сиромаштво,  упропашћено здравље од пића и неумерености, оштећена средства за рад

аршин – 1. турска мера за дужину, 66,7 цм.; 2. у нашем језику је синоним за „лични закон или правило“, који прописује и спроводи нека „моћна или важна“ личност онако како њој одговара, једноставно речено: врши„самовољу“ .

аскер – војник(турски), аскерија – војска, у аскере – у војнике

асна – потреба за нечим, корист; аснити – имати користи

аспида – 1. зла жена; 2.змија, удав

аспра – ситан, најмањи турски сребрни новац

асура – простирка од рогоза, трске или шаша, за подове по собама

атар – земљишно подручје које припада неком насељу, подручје општине или среске надлежности, околна територија

атреса – 1. адреса, као место становања; 2. или када неко изрекне личну увреду, онда му се оштро ипути питање: „ Јел` , ти то на моју атресу, цмољо ниједан, немој да те о`ма  покрљам !?“

ауспруг – врста вина

аушус – неухрањен, болешљив или закржљао човек или домаћа животиња

афтобус – автобус, а има и афто-аутомобил

ашиковање – удварати се, водити љубавни разговор; ашик – момак, љубавник



Pročitaj više na: http://www.simanovci.rs/ckalj/sremacki-recnik/