ПЕРУНОВЕ СТРЕЛИЦЕ

ПЕРУНОВЕ СТРЕЛИЦЕ


Перунове стрелице (окамењене муње, стриљавице, стрелице грома или само стрелице) остале су запамћене у народу као моћне амајлије. Доласком хришћанства и прогањањем народног „празноверја“ почињу да губе на важности. Ипак сећање на Перуна остало је живо до данашњих дана самим тим на обичаје и разне предмете повезане са овим божанством. У Српском митолошком речнику (1970.) наведено је да су „стрелице од грома“ у народу коришћене као заштита од урока. Веровало се да Перун понекад гађа каменим стрелама које се забијају у земљу и после неког времена излазе на површину. У неким деловима Херцеговине називају се „стриљавице“ и верује се да имају магичне моћи. У Драгачевском крају зову се „стрелице“ и народ верује да лече од разних болести, на првом месту од реуматизма (устрела), а помажу и породиљама. Посебан значај имале су оне нађене под леском, углавном у облику лоптица црне или сиве боје. Ко нађе овакву стрелицу сматра се да је на
шао срећу. Уопште, веровало се да Перунове стрелице имају заштитно и лековито дејство па су некада у словенским домовима заузимале посебна места.
Перунове стрелице су природне шупље стакленасте цеви које настају приликом удара муње у одређену врсту песковитог земљишта. Трагови стрелица могу се наћи и у подручју каменог тла, чак и у самој стени. При удару муње температура се подиже изнад 1800 целзијусових степени, а након хлађења настају цевасти облици. Поступак траје око једне секунде, а добијене стрелице приказују пролаз муње кроз земљу. Понекад могу да допру и 15 метара у дубину тла, а пречника су и по неколико сантиметара. Највећа нађена има 5 метара. Доста су крхке и ломе се при ископавању из тла. Унутрашњост стрелица је обично глатка или са малим мехурићима, док је споља углавном прекривена зрнцима грубог песка и порозна је. Могу бити полупровидне, понекад беле, светло смеђе, сиве, зеленкасте или црне боје.


Литература:
Vladimir A. Rakov, Lightning makes glass, 1999.
Јово Бајић, Перунов траг на Лупоглавском језеру, 1995.
Љубивоје Илић, Српско народно веровање о биљкама
Сима Тројановић, Главни српски жртвени обичаји, 1983.
Српски митолошки речник, група аутора, 1970
.
ПЕРУНОВЕ СТРЕЛИЦЕ


Перунове стрелице (окамењене муње, стриљавице, стрелице грома или само стрелице) остале су запамћене у народу као моћне амајлије. Доласком хришћанства и прогањањем народног „празноверја“ почињу да губе на важности. Ипак сећање на Перуна остало је живо до данашњих дана самим тим на обичаје и разне предмете повезане са овим божанством.  У Српском митолошком речнику (1970.) наведено је да су „стрелице од грома“ у народу коришћене као заштита од урока. Веровало се да Перун понекад гађа каменим стрелама које се забијају у земљу и после неког времена излазе на површину. У неким деловима Херцеговине називају се „стриљавице“ и верује се да имају магичне моћи. У Драгачевском крају зову се „стрелице“ и народ верује да лече од разних болести, на првом месту од реуматизма (устрела), а помажу и породиљама. Посебан значај имале су оне нађене под леском, углавном у облику лоптица црне или сиве боје. Ко нађе овакву стрелицу сматра се да је нашао срећу. Уопште, веровало се да Перунове стрелице имају заштитно и лековито дејство па су некада у словенским домовима заузимале посебна места. 
Перунове стрелице су природне шупље стакленасте цеви које настају приликом удара муње у одређену врсту песковитог земљишта. Трагови стрелица могу се наћи и у подручју каменог тла, чак и у самој стени. При удару муње температура се подиже изнад 1800 целзијусових степени, а након хлађења настају цевасти облици. Поступак траје око једне секунде, а добијене стрелице приказују пролаз муње кроз земљу. Понекад могу да допру и 15 метара у дубину тла, а пречника су и по неколико сантиметара. Највећа нађена има 5 метара. Доста су крхке и ломе се при ископавању из тла. Унутрашњост стрелица је обично глатка или са малим мехурићима, док је споља углавном прекривена зрнцима грубог песка и порозна је. Могу бити полупровидне, понекад беле, светло смеђе, сиве, зеленкасте или црне боје.


Литература:
Vladimir A. Rakov, Lightning makes glass, 1999.
Јово Бајић, Перунов траг на Лупоглавском језеру, 1995.
Љубивоје Илић, Српско народно веровање о биљкама
Сима Тројановић, Главни српски жртвени обичаји, 1983.
Српски митолошки речник, група аутора, 1970.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Stare reci i zaboravljeni izrazi

ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

Dizanje ili ispijanje u slavu