Neopaganisticki pokreti

Zevs i Tor ponovo grme Invazija neopaganizma

Ko i zašto u Grčkoj oživljava drevno helensko mnogoboštvo Rekonstruisanje prethrišćanskih vera širom Evrope Piše Jovo Marić U podnožju planine Olimp, staništa vrhovnih bogova starogrčkog panteona, na zelenoj livadi omanja grupa muškaraca i žena obučenih u toge stoje u krugu, sa vencima od lišća na glavama i podignutom desnom rukom, deklamuju stihove na starogrčkom. U toku je ritual na čijem kraju će članovi grupe formalno odbaciti svoju staru hrišćansku veru i uzeti nova helenska, paganska imena. Ali to je samo deo oko hiljadu ovde okupljenih pripadnika tzv. “Pokreta za povratak Helena”, koji su došli na Olimp da odgovarajućom ceremonijom proslave jedan od najvažnijih praznika starogrčkog kalendara, Atinsku Novu godinu, koja pada na 26/27. jun, a posvećen je slavljenju Olimpskih bogova i boginja. U drevna vremena tada, kao i u sličnim prilikama, sviralo se i igralo, izgovarane su molitve, prinošene su ponude od žita, maslinovog ulja, tamjana, pila se mešavina vode i vina u čast božanstava... Slično je i danas, jer “Pokret za povratak Helena” nastoji što je moguće vernije da rekonstruiše drevne religijske običaje svojih predaka. Religija 12 bogova Ovo je opis onoga što se događalo nekoliko godina unazad, a slična proslava sigurno neće izostati ni ovog 26/27. juna. Godišnjih praznika posvećenih ovom ili onom božanstvu, shodno drevnom kalendaru, ima još, i članovi Pokreta su gotovo uvek tu, na Olimpu, i tim prilikama. Osnivač Pokreta i predvodnik ceremonija je 61-godišnji Trifon Olimpios (ovim prezimenom je zamenio svoje pravo prezime Kostopulos). Izbegao je u Švedsku u vreme Vojne hunte i na univerzitetu u Štokholmu predavao dugo filozofiju, pre nego što je odbacio tradicionalna hrišćanska uverenja i započeo kampanju za oživljavanje paganskog kulta koji je dominirao životom Grčke pre više od dva milenijuma. Iako se po povratku u Grčku posvetio pomenutom opštem cilju, i čak praktičnom ličnom obožavanju panteona starih grčkih bogova, što uključuje i svakodnevne molitve i ponude cveća i voća koje se stavljaju na kućni, paganski, oltar – Olimpios ipak uverava, da je njegova helenska vera pre svojevrsna “ideologija” nego “religija”, čak tvrdi da uopšte i nije “religiozan”. On, naime, želi da aktivnošću svog udruženja, a preko drevne religije svojih predaka, istinski vaskrsne značaj sveopšte starogrčke tradicije, kulture i vrednosti, koji su po njemu veoma dugo, neopravdano i štetno po identitet grčkog naroda, bili na margini. A smatra da od toga može da ima koristi i svet. On kaže da se i većina njegovih sledbenika, poput njega, ne pridržava nikakvog strogo utvrđenog obrasca praktikovanja vere. Umesto toga, povremeno organizuju diskusione grupe i posećuju godišnje proslave na Olimpu, gde nose toge, piju crno vino, slušaju muziku i igraju, govore starogrčki, ako to žele daju sebi nova klasična grčka imena... Članica “Pokreta” Marina Tontis, kompjuterski programer, koja je osam godina provela u Čikagu, pomogla je osnivanje filozofskog kluba u Solunu, pod nazivom “Apolonovo udruženje”. U prostorijama kluba, čija su vrata otvorena svima, dvaput nedeljno se diskutuje o mitologiji stare Grčke ali i drugih naroda sveta. I ona tvrdi da nije paganski vernik, kao ni učesnici u diskusijama, i naglašava: “Mi u stvari nastojimo da istražimo našu kulturnu prošlost. Da u njoj nađemo poruke, dobre poruke, koje bi pomogle da se današnji svet povrati iz nesvesti.” Uprkos svemu, Olimpios i njegovi nailaze na snažan otpor u zemlji u kojoj se već mnogo vekova nacionalni identitet i ispovedanje pravoslavnog hrišćanstva doživljava kao jedna te ista stvar (95 odsto grčke populacije i dalje bar nominalno pripada Grčkoj pravoslavnoj crkvi). Pokret je do sada dvaput podnosio zahtev Ministarstvu prosvete i vera za zvaničan status, i oba puta je bio ignorisan. Nije urodila plodom ni njihova kampanja da bar zvanično bude priznat “Dodekateon” (Religija 12 bogova – olimpskih). Imaju neugodnosti i prilikom proslava na Olimpu, od strane sveštenika i vernika pravoslavne crkve koja se nalazi u blizini. Negativnu kampanju protiv Trifona, Crkva je inicirala preko štampe i zbog toga što se pre 17 godina sa svojom drugom suprugom venčao po drevnom paganskom obredu. Ipak, u međuvremenu, sve više narasta broj pripadnika – 2004. bilo ih je prema procenama svega oko 3000, danas verovatno bar trostruko, ili i daleko više, pošto je Pokret prilično razuđen, odnosno ima dosta labavu organizacionu strukturu... Traže svoje hramoveU Grčkoj ima još nekoliko sličnih udruženja, koja su međutim takođe uzalud pokušavala da od vlasti dobiju dozvolu za slobodno ispovedanje starogrčke paganske religije, odnosno da budu registrovana kao verske zajednice te religije. Odbijena su zbog stava da je antička grčka religija nestala zajedno sa antičkom kulturom pre dva milenijuma, i da se stoga mogu registrovati samo kao kulturna ali ne i verska udruženja. Takođe, poslednjih godina su Ministarstvu prosvete i vera podnete i dve molbe takvih udruženja za osnivanje novih paganskih, starogrčkih hramova, ali na njih još nije odgovoreno. Hoće li takvu dozvolu možda dobiti udruženje “Elinais”? Naime, to udruženje, slično “Pokretu za povratak Helena”, uspelo je negde u aprilu ove godine da bude zvanično priznato. Oni su Prvostepenom atinskom sudu podneli zahtev da se obožavanje olimpskih bogova prizna kao poznata religija koja se slobodno može ispovedati (u okviru grčke države). Sud je to prihvatio, kao i statut udruženja. U njemu stoji: da je njihov cilj slobodno ispovedanje vere antičkih Helena od preistorije do danas; da se religija starih Grka definiše kao obožavanje 12 olimpskih bogova, drugih božanstava, heroja i predaka; da će se održavati obredi u čast poginulih u bitkama kod Termopila, na Maratonu, kod Salamine i drugde; da će se održavati i obredi porodičnog karaktera kao što su, venčanja, “krštenja” i sahrane, i to pod vođstvom sveštenika odnosno sveštenica starogrčke paganske religije, koji će biti birani na skupštini udruženja; da će obredi biti javni i otvoreni; da će se bogovima nuditi samo beskrvne žrtve – plodovi voća, bilja, mirisne trave, vino, ulje... Sada međutim, udruženje “Elinais” namerava da od Ministarstva prosvete i vera i Ministarstva kulture zatraži dozvolu za osnivanje hramova, ali i za održavanje obreda u već postojećim antičkim svetilištima u Grčkoj. Ovo drugo teško da će biti odobreno, budući da su drevni hramovi spomenici kulture, često i pod zaštitom Uneska, i u njih se dozvoljava ulazak samo stručnjacima, čak ni turistima, iz bojazni da bi mogli biti oštećeni. Kako veruju, šta slave? Pomenute verske zajednice se jednim imenom mogu nazvati “helenskim neopaganizmom”. To je čitav jedan pokret koji se već i zvanično zove Helenizmos (Hellenismos), ali i Helenski politeizam, Helenski rekonstruisani paganizam, ili jednostavno samo Helenizam. Reč je o tradicionalnoj, mnogobožačkoj religiji starih Grka, rekonstruisanoj i prilagođenoj savremenom svetu. I iz prethodnog teksta se donekle mogu videti njegove glavne crte, priroda i ciljevi. Jedan negrčki pripadnik Helenizma, E. Kembel, očigledno dobro upućen u materiju, u kratkim crtama objašnjava još neke aspekte ove religije, koji uključuju izvesne, često i bitne, razlike ili varijacije u odnosu na prethodno pomenuta udruženja: Ne mora se obavezno biti Grk da bi bio helenista-vernik. Nema specifičnih preobraćeničkih rituala, inicijacija ili zakletvi na vernost. Izvan Grčke postoje i druge slične verske zajednice, na primer u SAD jedna masovnija, tzv. Helenion, pa još neke nezavisne grupe - u severnoj Kaliforniji, Bostonu... Postoji jedna i u Australiji... Za razliku od avramovskih vera (judaizam, hrišćanstvo, islam), najveći broj drevnih, paganskih odnosno mnogobožačkih religija, pa tako i helenistička, nisu nastale na nekom “otkrivenju”, “svetoj knjizi božjeg objavljivanja”, pa shodno tome ni njihove današnje rekonstrukcije nemaju takve izvore niti s njima operišu. “Mi nemamo nijedan autoritativan tekst koji bi se smatrao božjom reči; umesto toga, Helenisti danas baziraju svoja teološka verovanja i ritualne prakse na delima Homera, Hesioda i drugih antičkih pisaca i filozofa, zatim na naučnim istraživanjima te drevne religije, kao i na individualnom spiritualnom iskustvu i intuiciji (lična gnoza)... Mi verujemo da su bogovi individualna bića sa različitim ličnostima i voljom. Takođe, da je moguće ostvariti vezu sa bogovima i prizvati njihovu dobru volju i pomoć kroz obožavanje odnosno bogosluženje, žrtve-ponude, molitvu. Odnosno, možemo imati intenzivno lično iskustvo u kojem ćemo osetiti dodir sa našim bogovima. Najviše nas helenista poštuju, primarno, 12 olimpskih bogova - Zevs, Hera, Atena, Hefest, Apolon, Artemida, Demetra, Dionis, Hermes, Ares, Posejdon i Afrodita, zajedno sa Hadom i Hestijom. Slavimo ih, odnosno njihove dane, po pouzdanim kalendarima starih Grka, i što je moguće vernije načinu na koji su to oni činili. Svetkujemo tako i dane drugih božanstava, recimo Podzemnog sveta, kao i praznike vezane za zemljoradnički ciklus, na primer Apolonov vezan s berbom voća ili Dionisijeve vezane za berbu grožđa. Zatim slavimo duhove prirode (Pan, nimfe, bogovi reka), heroje (npr. Herakle)... Okvir našeg bogosluženja je relativno fiksiran, mada neki praznici zahtevaju varijacije i dodatke. Najčešće komponente su: procesija, čišćenje (pročišćavanje), himne, žrtvovanje (ponude, darovanje), molitve i zahvalnice, gozbe i, povremeno, igre ili takmičenja. Većina Helenista ima lična svetilišta ili oltare u kući gde slave individualno ili kao porodica. Takođe, proslavljamo i pod vedrim nebom na javnim ili privatnim posedima, ili u iznajmljenim zatvorenim prostorima. Privatne molitve naravno mogu biti bilo gde i u bilo koje vreme… Prinosimo beskrvne žrtve - u žitu, voću, vinu, tamjanu... Dosta nas su čak vegetarijanci...” Kembel još dopunjuje: “Rađanje dece, venčanja, sahrane obeležavaju se takođe na drevni način… Stari Grci nisu imali svešteničku klasu. Umesto toga, glava svakog domaćinstva bila je zadužena da izvodi potrebne rituale za porodicu. U gradovima, sveštenici (hiereus) i sveštenice (hiereiai) bili su birani – ponekad od mnogih – između podobnih iz naroda. Tolerantni smo prema drugim religijama, i monoteističkim i politeističkim, takođe prema drugim rekonstruisanim paganskim verama. Čak dosta helenista-neopagana poštuje Hrista, kao velikog duhovnog učitelja, etičara i religijskog reformatora”, zaključuje Kembel, ali naglašavajući da nikako nije u redu što Heleniste neretko proglašavaju satanistima. Uostalom, kaže on: “Grci nisu znali za Pakao, bog Had nije isto što i Satana, kako neki hoće da ga predstave. Ni Pan nije đavo – kako ga neki vide zbog jarećih nogu i rogova...” Od “veštica” do Svetovida Međutim, valja istaći da Grčka nikako nije izuzetak. U čitavoj Evropi (kao i u svetu) u poslednje vreme sve više snaže neopaganistički pokreti, odnosno oživljavaju drevne mnogobožačke religije gotovo svih evropskih naroda. Zato se, jednim imenom, mogu nazvati (a i nazivaju ih zvanično) – Rekonstruicističkim paganskim verama. Ovaj put ćemo ih samo ukratko predstaviti. Najrasprostranjeniji i najmasovniji takav pokret, i sa najviše grana, sigurno je tzv. Njicca, moderna misterijska religija zasnovana, kao što njeni osnivači tvrde, na tzv. Njitch-kultu (paneevropskom prehrišćanskom kultu obožavanja Velike Boginje, odnosno Majke Zemlje, koji međutim ne treba mešati da opskurnim veštičarenjem).Najrašireniji je u V. Britaniji i Zapadnoj Evropi. Pokreti Asatru i Forn Sed oživljavaju paganske religije nordijskih naroda, ponovo slave stara božanstva poput gromovnika Tora ili Odina. Na Islandu je Asatru čak 1970. godine priznata kao legalna religija, dok je u Norveškoj Forn Sed priznat od vlasti kao verska zajednica. Tu su zatim Keltski rekonstruistički paganizam i Neodruidizam, pa litvanska (neo)paganska Romuva i letonska Dievturiba. U Italiji snaži pokret Religio Romana, koji nastoji da što vernije rekonstruiše starorimska paganska verovanja i prakse. U Rusiji pak polako zaživljava tzv. Rodnoverie, neopaganski pokret zasnovan na slavljenju slovenskih božanstava (Perun, Svarog, Svetovid itd), drevnim obredima, predanjima, folkloru. A kod nas od pre izvesnog vremena postoji udruženje Slovenski krug, koje bi se takođe moglo smatrati neopaganističkim…