небески прстен

 S rpski narodni kalendar  predstavlja skup pravila, propisa o vremenskom računanju i deljenju vremena na vremenske jedinice (dane, sedmice, mesece, godine). Reč kalendar potiče od latinske reči kalenda, što znači prvi dan u mesecu. U novije vreme postoje i mišljenja da reč potiče od srpske reči kolodar. Stari slovenski naziv za kalendar – mesecoslov – dugo je bio uobičajen u srpskom jeziku. Mnogo pre štampanih kalendara u Srba su postojali rukopisni kalendari, od kojih je sačuvan kalendar Gavrila Trojičanina iz 1648, koji se danas nalazi u Pragu. Po vremenu nastajanja i sadržaju slični su mu rukopisni kalendari koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Manastiru Hilandar i Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Prvi srpski kalendari, mesecoslovi, štampani su u Veneciji, Beču, Budimu i Temišvaru, gde su u to vreme postojale velike zajednice Srba. U štampariji Dimitrija Teodosijeva u Veneciji, 1765. godine štampan je, Slavenosrpski crkveni kalendar. U Beču, 1783, Zaharije Or

  ©  CC0  /  Pixabay  0  13 2 У Тимочкој крајини жене се још увек више пута годишње ритуално окупљају поред речица у част Велике Мајке. Живи у шуми, а на ливаде – у дугој хаљини, или нага и расплетене косе – излази како би чула позиве врачара или девојака. Мума Падури је оличење изузетне доброте, али и неизмерног зла – у исто време. Према предању, и веровањима која су се до данас задржала у на истоку Србије, Велика Мајка обожава жене и због њих је  спремна да напакости мушкарцима ,  пише  „Национална географија“. Краљица ноћи У Тимочкој крајини жене се још увек  више пута годишње ритуално окупљају  поред речица у част Велике Мајке. На окупљања воде и ћерке како би се легенда о Мума Падри преносила даље. Словенска митологија не може до краја да се реконструише, а на основу расположивих извора сматра се да има извориште у некој заједничкој индоевропској религији. Словени су све до покрштавања поштовали своје богове, међу којима и Велику или Шумску мајку – Мума Падури. Мума Падури је олич

 

 ПОКЛАДЕ Према народним обичајима, домаће гозбе свих окупљених чланова породице или сеоска весеља уочи великих постова. Па стога, називи поклада су везани за називе великих постова: Васкршње, Божићне, Петровске и Великогоспојинске.  Прве три су у народној традицији и данас веома очуване. Према врсти хране која се спрема, у народу постоје и други називи. Тако се покладе називају беле, или сирне кад је обавезно обредно једење белог мрса. Месне, кад се углавном спремају јела од меса. Проштене или прочка покладе су добиле назив по обичају да се на овај дан све увреде опраштају, како би и нама дугови били опроштени, и тако растерећени дуговања, што чишћи ушли у период наступајућег поста. Зато се у народу, уз чашу, као здравица на овај дан каже: "Опрости, улазимо у пост као у море", а присутни одговарају: "Нека је од Бога опроштено, опрости и ти мени".

Арчибалд Рајс: Срби, чувајте своју религију – оног дана кад је напустите, ваш ће народ бити изгубљен Арчибалд Рајс Одломак из посмртног завјештања Арчибалда Рајса српском народу – књиге „Чујте Срби!” (о родољубљу и религиозности): Родољубље ,, Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални јунаци толико живе у народној души као код вас. А имате и онај величанствени дар да вас сећање на те јунаке зна толико надахнути да вам властити живот више ништа не значи. То је зато што лик тих легендарних јунака излази из вас самих. Сачињен је од комадића које одаје ваша душа. Урођени здрав разум вам је у тим јунацима — који су у стварности често били сасвим другачији — пронашао прави и можда једини начин да одржите нетакнутим свој национални идеал. Краљевић Марко вам је послужио као огледало. Религиозност Да би сте очували патриотизам, култу својих националних јунака додали сте још једно, скоро исто толико делотворно средство. Претвор

Add caption