небески прстен

Salivanje strave: Magična “medicina” koja još živi Objavljeno u MINI MAGAZIN   Iako ga mnogi opisuju kao opasan, ovaj paganski ritual kojim stravari otklanjaju mnoge boljke na našim prostorima opstaje već vijekovima. Pročitajte gdje i kako Nemir, strah, nesanica, trzanje u snu, glavobolja, depresija, tikovi… samo su neke od pojava koje se na našim prostorima od vajkada liječe specifičnom metodom – salivanjem straha, ili kako se na nekim mestima kaže salivanjem strave. Ova vještina, koju mnogi smatraju i duhovnom metodom svoje izvorište ima u Turskoj. U par vijekova dugom saživotu, Osmanlije su uspjele da nam prenesu i mnoštvo orijentalnih verovanja, među kojima je i “salivanje olova”. Ovaj ritual najčešće obavljaju žene, mada se može naići i na muškarac koji baca “olovo”. Oni se nazivaju stravari i stravarke, a specifičnim znanjima, koja se

Međudnevice ili Međugospojinci traju od Velike do Male Gospojine. Tih dana se po planinama razmile travari koji beru lekovite trave za zimu. Neki ih nose na blagosilje u crkvu. Muškarci mogu da rade sve poslove, a ženama se preporučuje da ovih nedelja ništa ne započinju već samo da završe započeto. U ove dane se nekada nije venčavalo. Šumadinci smatraju da su u ovo vreme zmije najljuće, a u okolini Leskovca kažu da se tad Sveti Sava dogovara sa zverima gde da ne prave štetu.Jaja koja u ove dane snesu kokoši ne iznose se na pijacu,niti se koriste u ishrani. Ona služe samo za izleganje novih pilića. U Hercegovini ove dane zovu i Nesnovica. Običaj je da se tada ne razgrađuju i premeštaju torovi zbog vukova.Ako tor mora da se razgradi,onda to čine trojica muškaraca istog imena.Oni nose građu na drugu livadu,odnosno mesto gde treba da bude novi tor,a na kojem su na Veliku Gospojinu zaboli jednu lesku i postavili ikonu Bogorodice.Ispod ikone je stavljeno malo mrsa i cveća. Ka

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901175I.pdf

Najpopularnije religije i jezici svijeta Danas na svijetu živi nešto više od sedam milijardi ljudi, a svakog se dana rodi njih preko 310.000. Kako dnevno umre oko 130.000 ljudi, to znači da se gotovo duplo više ljudi rađa nego umire. Koje jezike ti ljudi govore i za koje religije se opredjeljuju - saznajte u nastavku. Najpopularniji jezici čovječanstva:    1. Mandarin

 а) Словенске земље у време примања хришћанства - стара вера словенска 1. Словени су примили хришћанство у VIII и IX веку. Они су у то време живели углавном у истим пределима у којима и данас живе. Но њихова насеља су ишла на западу и северу дубље у крајеве данашње Немачке. То нам сведоче, до данас одржани, словенски називи места, вода, брегова и породица у немачким крајевима. Даље су словенска насеља заузимала целу Аустрију, Мађарску и северне крајеве данашње Румуније. Словене који су били на томе простору зовемо Западним Словенима. Они су имали три своје државе: Моравску, Чешку и Панонску. Пољаци су имали своју посебну државу, Руси су живели под својим кнежевима. Јужни Словени, Хрвати, Срби и Бугари, имали су такође своје, више или мање самосталне државе у крајевима где су и сада. 2. Историјски споменици о Словенима пре примања хришћанства врло су оскудни. Зато не знамо много ни о њиховој прехришћанској вери. Знамо да им је вера, као и код других индоевропских народа, била обожавање

Српски Вајати Вајат је омања дрвена кућица без прозора – у оквиру дворишта - и личи на оставу. Вајат има две намене. Данас је то остава у којој се "држи опрема и воће", међутим некада је имао и још једну другу значајнију намену. Вајат је био "просторија за живот брачног пара". Реч вајат је турског порекла (хауат) и означава "омању, већином дрвену зграду у дворишту сеоске куће у којој ноћивају младенци..." Некада када се живело у задрузи, када су у сеоској кући, у једној просторији боравиле заједно и по четири генерације, младенци - тек венчани пар, ноћу би се издвајали у вајат. Зато је та омања просторија била удаљена од куће у којој је живео остатак задруге - за случај ако би се младенци у страсти занели и постали сувише гласни. Вајат није имао прозоре - да не би млађарија звирела шта младенци раде. Наравно, убрзо би млада затруднела, па би се некадашњи младенци преселили у заједничку кућу, родила би се деца, живот би кренуо својим током. У вајат б

Tradicionalizam u raljama primitivizma Pametni ljudi i mudre knjige, one debele koje obično izbjegavamo, tradiciju bi definirale kao usmenu predaju znanja , vještina , načina ponašanja i običaja unutar jedne kulture ili skupine ljudi. No, složit ćemo se svi da korištenje ove riječi, kao ni samo definiranje nije jednoobrazno, niti jednoznačno. Na kraju krajeva, svako od nas ima neku svoju definiciju i viđenje tradicije. Nekima je tradicija prenošenje znanja o uobičajenom , drugi tradiciju vide u zanatima, tradicionalnim jelima, odjeći, kao i određenim ritualima, treći, pak, kao neka moralna pravila i običaje. Ono u čemu se svi slažu jeste u činjenici da je tradicija nešto što nasljeđujemo od naših predaka. Možemo li govoriti o tradiciji u 21. stoljeću? Ko je od nas još tradicionalan? Šta se danas podrazumijeva pod tradicijom? Da li je tradicija dobila novo ime, ili je još uvijek sastavni dio našeg života? U tranzicijsko – turbulentnom periodu kapitalizma,

Etnomatematika i kulturno nasleđe: Tradicija nije obožavanje pepela nego prenošenje vatre Folklorno nasleđe zasnovano je na intuitivnoj matematici, odnosno oblicima i metrici koji izražavaju i prenose znanje o svetu koji nas okružuje. Svi poznati ornamenti, počev od praistorije, sačinjeni su na osnovu 17 matematičkih šema koje su prisutne i u savremenom dizajnu - od pločnika kojima hodamo do kompanijskih logotipa. Najstariji žitelji Balija ne znaju matematičku definiciju tačke, ugla ili kruga, ali bez teškoća mogu da naprave savršeni krug od mladog palminog lišća, koristeći samo oštar štap i nož. Na severu Angole, kulturološki ideal plemena Čope je crtež koji se završava u jednom potezu, pomoću samo jedne krive. Kada član plemena priča priču svojim saplemenicima, obavezno je prati iscrtavanjem određene šare na pesku, koja najčešće ima motiv životinje ili biljke. Kriva se iscrtava po šematskom obrascu, oko određenog broja kamenčića poređanih u nekoliko redova. Osnovnom obrascu

“Vatreno krštenje”: Proslava Ivanjdana uz preskakanje vatre Dejli mejl | 08. 07. 2014. U Rusiji, Ukrajini i Belorusiji 6. i 7. jula održana je tradicionalna proslava Ivanjdana odnosno Ivan Kupala. Glavni deo proslave je bilo preskakanje vatre u ritualu pročišćenja duše koje se odigravalo u noći između 6. i 7. jula. Smatra se da će onog koji najviše skoči pratiti sreća do kraja godine. Oni koji skoče zajedno držeći se za ruke će imati čvrstu vezu. Tokom dana 6. jula su neudate žene pravile vence od cveća i ukrašavale njime svoje kose, a uveče su te vence zajedno sa svećama spuštale da plove jezerom u obredu koji bi trebalo da im donese sreću u ljubavi. Ljudi su plesali i veselili se uz hranu i piće. Ritualna proslava Kupala je drevni paganski običaj, a s prelaskom na hrišćanstvo, proslavi je dodato ime Ivan odnosno Jovan, pa je tako povezana sa rođenjem Jovana Krstitelja. Kupala se ranije održavala tokom prva

Tajna vječno zelenog ljubinjskog hrasta Ilustracija Nebojša Kolak 11.02.2013 Č lanovi Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ iz Ljubinja pokrenuli su inicijativu popularizacije poznatih ljubinskih krajeva, a najznačajnije među njima je selo Bančići. Ovo selo je devet kilometara udaljeno od grada, a poznato je dugovječnim ljudima - i uvijek zelenom hrastu. Neđo Turanjanin , mještanin sela Bančići, kaže da za svojih osamdesetak godina života nije vidio da je hrast ostao bez lista i da je stalno zelen: „Ja sam to čuo od starijeh ljudi, a dobro se sjećam od 75 do 80 godina - ja sam tad čuo od tom zelenome dubu. I ljudi ga nijesu brali.“ Svi stariji mještani u ovom i okolnim selima ističu da su stručnjaci dolazili, ali da niko još nije otkrio pouzdani uzrok. Hercegov