небески прстен

Властимировићи - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА

Najljepši crnogorski stari gradovi: Stražare i opominju - Vijesti online

Najljepši stari gradovi Crne Gore: Svjedoci vjekova i civilizacija - Vijesti online

Име Србин из Сунца истиче   РЕЧНИК ПРАСРПСКОГ ЈЕЗИКА МАЈКЕ   А-A-ас-ego-први творац   Б-Б-бук-deus-Бог Свезнајући   В-В-веди,vitus-види   Г-Г-глагоље-loguor-речи   Д-Д-добро-bonum-доб ре   Е-E-ест-est-Oн јесте   Ж-Ж-живети-vivere-жива   S-C-сила-fortia-сила   З-З-земље-terrae-земаљског   И-И-иса-spatium-простора   I-И-и-et-и   J-Ј-ие,je-sapere-зна   K-К-како-sicut-како   Л-Љ- људи-viri-људи   M-М-мислите-cogitare-мисле   N-H-наш-nostro-наш   O-О-он-illud-Оче Небески - Боже   П-П-покој-requis-Свемира   Р-Р-реци-dic-реци   C-С-слово-litteram-слово   T-Т -тврдо-fortiter-потврдног   ОУ-У-ук-sopicutia-учења   ПРВИ ТВОРАЦ, БОГ СВЕЗНАЈУЋИ, ВИДИ РЕЧИ ДОБРЕ, ОН ЈЕСТЕ ЖИВА СИЛА ЗЕМАЉСКОГ ПРОСТОРА И ЗНА КАКО ЉУДИ МИСЛЕ, НАШ ОЧЕ НЕБЕСКИ РЕЦИ СЛОВО ПОТВРДНОГ УЧЕЊА.   Из предходног тумачења сазнајемо да предхришћанска вера српска није била паганска(јер и сам реч долази од српске речи-погани)већ узвишена и у правом смислу предхтишћанска.   Речник је састављен од

«MARGUMSKI NATPIS» MENJA SRPSKU ISTORIJU? Penzioner iz Jagodine Staniša Atanasijević otkrio zagonetan natpis na rimskoj opeci rađenoj između 1. i 6. veka naše ere «MARGUMSKI NATPIS» MENJA SRPSKU ISTORIJU? Pre pedeset i više godina na lokalitetu «Orašje» kod Dubravice, u blizini Požarevca, tim arheologa je pronašao brojne predmete iz praistorije, antike i srednjeg veka. O nadjenim predmetima se saznalo više tek 1982. godine, dolaskom arheologa Dragana Jacanovića za direktora Narodnog muzeja u Požarevcu. Kao mlad i znatiželjan čovek Jacanovića su zaintereovali nalazi odloženi u muzejske depoe i zaboravljeni. Naišao je tada i na dva fragmenta rimske opeke sa čudnim natpisom i ćiriličnim slovima D,V i I, dok druga slova do tada nikada nije ni video. Opeka je imala dimenzije 40x25 cm i debljine 4 centimetra. Na njoj je bilo ispisano oko 180 znakova, od kojih su 49 bili različiti. U dokumentaciji i izveštajima rukovodilaca iskopavanja sa lokaliteta u stručnim krugovima pozna

Svet ima karnevale, a mi poklade Foto: Rade Košanin Piše Slavoljub Marković Televizijski ekrani, novinske stranice i internet portali bili su proteklih dana prepuni šarenih snimaka karnevalskih ludovanja iz vascelog sveta. Od vrelog Rija i Singapura do Skandinavije, Mediterana i Venecije... svet se okreće naglavačke i učesnici razuzdanih, veselih povorki postaju ono što nisu, nastavljajući eho paganskih, magijskih i narodnih kultura. U toj sveopštoj zaslepljenosti belosvetskim karnevalskim atrakcijama, zaboravljamo da i mi imamo bogatu i živopisnu tradiciju poklada, od koje smo, međutim, za razliku od brojnih drugih naroda, olako odustali. Ona, na žalost, još retko gde živi, a da postoji sete nas, doduše takođe sve ređe, grupice maskirane dečurlije koja u dane Bele nedelje umeju da zakucaju na vrata očekujući od vas da ih nagradite sitnim novcem ili slatkišima. MAGIJSKO DOBA Tako je bilo i ove godine, a mi smo na Bele poklade, koje uvek "padaju" u nedelju, obišli kru

Cannosa

Славимо 11. новембар – дан када је Србин победио све, а поразио себе Да ли знате чија је војска била једини војни победник у Великом рату пре 94 године? Која је армија натерала два царства  да се предају и посредно узроковала капитулацију трећег царства, које је све време рата водило борбе на туђој територији не дозволивши ниједном да непријатељ уђе на његову? Не знате? То је била српска војска која је пробила Солунски фронт, за 45 дана прешла 600 км, ослободила Србију и натерала Бугарску и Астроугарску да капитулирају! Оставши без својих савезника, Немачко царство које је имало своје војнике у данашњој Украјини, Француској и другим земљама, а без иједног страног војника на својој територији је било приморано да се преда иако није било војно поражено. На тој фрустрацији ће се касније уздигнути Хитлер, али то је већ друга прича… 11 новембар, Дан победе Србије у Првом светском рату, дан када су се Срби најзад ослободили од свих туђина и ујединили у једну државу, дан је и на

  30. 5. 2002,  Грађани су могли да виде неуобичајену слику на средини Трга Републике у Београду, где су била паркирана три возила UNCHR-а. Како није уобичајено да се возила чак ни наших председника и премијера паркирају на том месту, изазвали су разумљив у пажњу новинара. Успоставило се да је лично гувернер господин М. Штајнер, у пратњи потпредседника Владе Србије господина Н. Човића и помоћника министра за културу Републике Србије господина Ј. Деспотовића, дошао да узме познату винчанску фигурину из Предионице код Приштине. Није јасно која је законска основа за такав поступак, и по ком основу је господин М. Штајнер потписао реверс за преузети музејски предмет. Ова фигурина је била на изложби “Археолошко благо Косова и Метохије, од неолита до раног средњег века”, у САНУ, склоњеној због бомбардовања НАТО пакта. После бомбардовања више није било интереса да се изложба поново постави у Галерији САНУ, већ је од тада чувана у депоима Народног музеја. Није познато каква је судбина предм

Лесник је шумски дух старих Словена. Да је повезан са шумама јасно је из његовог имена, јер је на старословенском „лес” реч за шуму. У нашем наслеђу, како се наводи у Митолошком речнику, лесник се замишља као човек у одећи од овчје коже, с јарећим роговима, ушима и ногама. Према народном предању, лесници живе у свакој већој шуми. Наклоњени су пастирима и чувају им стоку, али исто тако заш т итници су и дивљих животиња. Иако се ова двострука дужност чини опр ечном, према древним веровањима неко је морао да решава сукобе између дивљих и домаћих животиња. Оваква улога касније се преноси на светог Саву, који је био заштирник стоке, али истовремено и вучји пастир. Лесници често отимају лепе жене и одводе их у своје колибе прекривене крзном или терају девојке да око њих играју. Постоји веровање да лесник нема сенку, свој долазак оглашава буком и дреком. Лесници спадају у најстарија вилинска бића. Појава лесника није својствена само Словенима, готово сви народи у Европи знали су за би