Predionica
30. 5. 2002,
Грађани су могли да виде неуобичајену слику на средини Трга Републике у Београду, где су била паркирана три возила UNCHR-а. Како није уобичајено да се возила чак ни наших председника и премијера паркирају на том месту, изазвали су разумљиву пажњу новинара. Успоставило се да је лично гувернер господин М. Штајнер, у пратњи потпредседника Владе Србије господина Н. Човића и помоћника министра за културу Републике Србије господина Ј. Деспотовића, дошао да узме познату винчанску фигурину из Предионице код Приштине. Није јасно која је законска основа за такав поступак, и по ком основу је господин М. Штајнер потписао реверс за преузети музејски предмет. Ова фигурина је била на изложби “Археолошко благо Косова и Метохије, од неолита до раног средњег века”, у САНУ, склоњеној због бомбардовања НАТО пакта. После бомбардовања више није било интереса да се изложба поново постави у Галерији САНУ, већ је од тада чувана у депоима Народног музеја. Није познато каква је судбина предмета из осталих музеја односно музејских збирки Косова и Метохије, што је још увек у компетенцији разних завода за заштиту споменика културе.
Говори се да је непосредан повод за овај поступак наводно враћање ове фигурине, која је “опљачкана” из Приштине као и остали археолошки предмети који су били на изложби. Ова фигурина неолитске културе Винче, била је знак Музеја Косова и Метохије у Приштини. Њене копије коришћене су за поклањање страним делегацијама Приштини. Зову је чак “Илирска богиња”. Има гласова да се разматра прављење два музеја, од којих би престони био у Приштини, а други у Липљану или Косовској Митровици. У оном првом би, како наговештава одношење винчанске фигурине из Предионице, била Праисторија, Антика и Рани средњи век, а у другом Позни средњи век.
Овај случај добро показује да међународни представници, они који одлучују о подручју бивше Југославије, итекако воде рачуна о тумачењу прошлости односно археолошког наслеђа нашег тла. Реакција Српског археолошког друштва на луксузно штампану публикацију “Природна и културна баштина Косова и Метохије”, објављена 2000. у Гласнику САД 15-16: 455-468, показала се оправданом. Сасвим неприлично добу коме се надамо, заједничко археолошко наслеђе човечанства, користи се за манипулисање народима. Теза да су Албанци домороци Балканског полуострва заступају албански археолози, њихова држава, окупационе власти; она налази не само на инострану подршку, већ и неких наших научника.
У одговору, заједнички став свих археолога, требало би да буде залагање за спашавање и најпогоднију заштиту свог археолошког наслеђа Косова и Метохије, без обзира на епоху којој припада, укључујући и оно национално опредељиво. Археолошка грађа не сме се користити за манипулисање самосвешћу појединаца и народа; мора се приказивати објективно, кроз своје материјалне особине, одређене проверљиво у простору и времену.
Грађани су могли да виде неуобичајену слику на средини Трга Републике у Београду, где су била паркирана три возила UNCHR-а. Како није уобичајено да се возила чак ни наших председника и премијера паркирају на том месту, изазвали су разумљиву пажњу новинара. Успоставило се да је лично гувернер господин М. Штајнер, у пратњи потпредседника Владе Србије господина Н. Човића и помоћника министра за културу Републике Србије господина Ј. Деспотовића, дошао да узме познату винчанску фигурину из Предионице код Приштине. Није јасно која је законска основа за такав поступак, и по ком основу је господин М. Штајнер потписао реверс за преузети музејски предмет. Ова фигурина је била на изложби “Археолошко благо Косова и Метохије, од неолита до раног средњег века”, у САНУ, склоњеној због бомбардовања НАТО пакта. После бомбардовања више није било интереса да се изложба поново постави у Галерији САНУ, већ је од тада чувана у депоима Народног музеја. Није познато каква је судбина предмета из осталих музеја односно музејских збирки Косова и Метохије, што је још увек у компетенцији разних завода за заштиту споменика културе.
Говори се да је непосредан повод за овај поступак наводно враћање ове фигурине, која је “опљачкана” из Приштине као и остали археолошки предмети који су били на изложби. Ова фигурина неолитске културе Винче, била је знак Музеја Косова и Метохије у Приштини. Њене копије коришћене су за поклањање страним делегацијама Приштини. Зову је чак “Илирска богиња”. Има гласова да се разматра прављење два музеја, од којих би престони био у Приштини, а други у Липљану или Косовској Митровици. У оном првом би, како наговештава одношење винчанске фигурине из Предионице, била Праисторија, Антика и Рани средњи век, а у другом Позни средњи век.
Овај случај добро показује да међународни представници, они који одлучују о подручју бивше Југославије, итекако воде рачуна о тумачењу прошлости односно археолошког наслеђа нашег тла. Реакција Српског археолошког друштва на луксузно штампану публикацију “Природна и културна баштина Косова и Метохије”, објављена 2000. у Гласнику САД 15-16: 455-468, показала се оправданом. Сасвим неприлично добу коме се надамо, заједничко археолошко наслеђе човечанства, користи се за манипулисање народима. Теза да су Албанци домороци Балканског полуострва заступају албански археолози, њихова држава, окупационе власти; она налази не само на инострану подршку, већ и неких наших научника.
У одговору, заједнички став свих археолога, требало би да буде залагање за спашавање и најпогоднију заштиту свог археолошког наслеђа Косова и Метохије, без обзира на епоху којој припада, укључујући и оно национално опредељиво. Археолошка грађа не сме се користити за манипулисање самосвешћу појединаца и народа; мора се приказивати објективно, кроз своје материјалне особине, одређене проверљиво у простору и времену.
Коментари