Poklade
Svet ima karnevale, a mi poklade
| ||
Televizijski ekrani, novinske stranice i internet portali bili su proteklih dana prepuni šarenih snimaka karnevalskih ludovanja iz vascelog sveta. Od vrelog Rija i Singapura do Skandinavije, Mediterana i Venecije... svet se okreće naglavačke i učesnici razuzdanih, veselih povorki postaju ono što nisu, nastavljajući eho paganskih, magijskih i narodnih kultura. U toj sveopštoj zaslepljenosti belosvetskim karnevalskim atrakcijama, zaboravljamo da i mi imamo bogatu i živopisnu tradiciju poklada, od koje smo, međutim, za razliku od brojnih drugih naroda, olako odustali. Ona, na žalost, još retko gde živi, a da postoji sete nas, doduše takođe sve ređe, grupice maskirane dečurlije koja u dane Bele nedelje umeju da zakucaju na vrata očekujući od vas da ih nagradite sitnim novcem ili slatkišima. MAGIJSKO DOBA Tako je bilo i ove godine, a mi smo na Bele poklade, koje uvek "padaju" u nedelju, obišli kruševačka sela Padež i Vratare, gde su stari običaj i ove godine najveselije obeležili - najmlađi. Oni su u neobičnim kostimima i maskama pokladara obilazili u šarenim povorkama sela, pevali i svirali, vikali i galamili, negde kraj kapije dozivali domaćina, a negde odmah s puta svraćali u dvorišta i od ukućana dobijali kolače, novac, suvo meso, čokolade. Prema narodnom verovanju, u ovom periodu je posebna opasnost pretila od veštica i raznih zlih sila, pa su se mladići, devojke i deca doskora masovno mazali belim lukom, pravili buku, a najefikasniji metod zaštite bile su vatre. Paljenje i preskakanje vatre i danas je ostao redovan običaj za vreme poklada, poznat kao “karaveštice” ili “olalija”, pa je tako u Vrataru paljena jedna, a u Padežu čak tri vatre. Kad vatre dogore onda se obavezno, uglavnom na prevaru, mnogima izgarave lica, da bi se, kako se veruje, nečastive sile i zle veštice uplašile i pobegle od vatre i pokladara. Mališana nagaravljenog lica tako je zabeležila i naša kamera... Veselo je tokom Bele nedelje bilo i trećem selu u koje smo se zaputili, u Mudrakovcu, gde su maštoviti mali pokladari podsetili na lepotu maskenbala i srpske paganske tradicije. Za male pokladare iz ovog sela saznali smo da na ovaj način zajedno već petu godinu u svojim neobičnim kostimima ispraćaju Belu nedelju, pred veliki vaskršnji post, nastavljajući tradiciju koja je bila mnogo živopisnija i masovnija u vreme njihovih starih. Poznato je, naime, da su obredne povorke predstavljale deo opšteprihvaćenog narodnog religijskog ponašanja Srba. Bio je to način nastojanja srpskog seljaka da se uspostave povoljni ili izbegnu loši odnosi sa natprirodnim silama. Raznim magijskim radnjama, načinom odevanja, pesmama i igrama, učesnici su se trudili da stupe u kontakt sa onostranim, da pokrenu ili zaustave delanja natprirodnog ili privole moćna bića na saradnju ili pak odstupanje. Cilj ovakvih povorki je bio pre svega obezbeđivanje plodnosti u letnjem delu godine u kome se ubiraju plodovi rada, a od kojih je zavisio život tokom godine, ali su imale i lustrativnu funkciju, da sačuvaju sela od nepovoljnih zlih uticaja i atmosferskih nepogoda. Verovalo se da da se maskirani ljudi oslobadjaju svoje ličnosti i postaju sama božanstva sa svim magijskim moćima i snagom koja omogućava da se uplaše i proteraju zli demoni koji čine štetu u toku proleća i leta po njivama, voćnjacima i livadama. Zato su terani i smehom, bukom, ritualnom igrom. Uz sve to, obredne povorke su predstavljale i način da se mladi zabave, a meštani oproste prethodne nesuglasice i svađe, pa su i pomirenja bila česta. Popularna su bila i razna proricanja i gatanja, posebno devojačka, jer se verovalo da su uz malu pomoć narodne magije mogle da vide svoju sudbinu i buduće muževe. OČIŠĆENJE PRED VELIKI VASKRŠNJI POST Bele poklade su, inače, najsvečanije i najrasprotranjenije poklade u toku godine. Dobile su naziv upravo po Beloj nedelji koju okončavaju (posle dana kao što su Deveti utorak za koji se smatra da je najbaksuzniji dan u godini, Trapavi petak i Mišja ili Zagonetna subota), pa se zovu se još i Završne poklade, ali i Velike ili Proštene poklade - ovo poslednje jer se tog dana opraštaju svađe i uvrede. Poklade su, naime, dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog četrdesetodnevnog Vaskršnjeg posta treba ući čist i bez greha, jer samo osobe mirne duše mogu da prime pričest od sveštenika. U domaćinstvima se za poklade tradicionalno pripremala bogata mrsna gozba. "U našim crkvenim knjigama nema ove reči, tamo se ne zove to poklade, već mesopust i siropust", saznaje se od poznatog hroničara onog vremena Nikole Begovića. Poklade su kao narodni praznik, inače, rasprostranjene u Evropi i Americi, sa paganskim korenima vezanim za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči Vaskrsa i obeležavaju uživanjem u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval, od kojih je najpoznatiji, svakako, onaj u Riju, odnosno - kada je Evropa u pitanju - Veneciji. Pokladni utorak je u Francuskoj i zemljama gde se zadržao francuski uticaj poznat kao „Masni utorak“ (Mardi Gras). U anglosaksonskim zemljama ovaj dan se zove „Dan palačinki“, verovatno zato što su se tada sva preostala jaja trošila na palačinke uoči početka posta. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica. Narodna veselja traju čitave nedelje, a većina pokladnih tradicija uključuje ceremonijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati simbolično značenje. Tako su u Rusiji od davnina ispraćali zimu i dočekivali proleće i ta tradicija traje još od predhrišćanskih vremena. Sačuvani su takvi atributi kao što je neobuzdano veselje, gatanje i obavezno spaljivanje strašila zime. Ljudi opraštaju jedni drugima uvrede i mole za oproštaj. Zanimljivo je da je ove godine Maslenica u Moskvi prvi put prošla bez spaljivanja strašila zime. Organizatori praznika su odlučili da transformišu zimsko strašilo u prolećno, pokriveno cvećem. Vreme, očigledno, čini svoje... |
.jpg)
Коментари