Лесник

Лесник је шумски дух старих Словена. Да је повезан са шумама јасно је из његовог имена, јер је на старословенском „лес” реч за шуму. У нашем наслеђу, како се наводи у Митолошком речнику, лесник се замишља као човек у одећи од овчје коже, с јарећим роговима, ушима и ногама. Према народном предању, лесници живе у свакој већој шуми. Наклоњени су пастирима и чувају им стоку, али исто тако зашт

итници су и дивљих животиња. Иако се ова двострука дужност чини опречном, према древним веровањима неко је морао да решава сукобе између дивљих и домаћих животиња. Оваква улога касније се преноси на светог Саву, који је био заштирник стоке, али истовремено и вучји пастир. Лесници често отимају лепе жене и одводе их у своје колибе прекривене крзном или терају девојке да око њих играју. Постоји веровање да лесник нема сенку, свој долазак оглашава буком и дреком. Лесници спадају у најстарија вилинска бића.

Појава лесника није својствена само Словенима, готово сви народи у Европи знали су за биће с особинама сличним леснику. Тако је, на пример, Пан грчки бог пастира, шума, заштитник природе, а у римској митологији био је то Фаун. Пан има козје стражње ноге и рогове, људска му је глава и тело, реп му је козји, јарчеве уши и брада, а цело тело прекривено длакама. Пан је заправо получовек, полубог.
 

Сви словенски народи познају обредно маскирање о зимском солстицију. Тако се у појединим крајевима наше земље око нове године појављују коледари обучени у овчију кожу, носе козје рогове, око појаса и ногу клепетуше, у једној руци дрвена сабља, а у другој дрвени штап. Кад стигну пред кућу галаме, потом бучно улазе у кућу, играју, скачу, свуда завирују машући сабљом и тако терају караконџуле. Ако питате неког од коледара или људе који живе надомак шуме, да ли су некад имали близак сусрет с лесником, обично се загонетно насмеју и не кажу ни „да” ни „не”.