11.novembar

Славимо 11. новембар – дан када је Србин победио све, а поразио себе

Да ли знате чија је војска била једини војни победник у Великом рату пре 94 године?

Која је армија натерала два царства  да се предају и посредно узроковала капитулацију трећег царства, које је све време рата водило борбе на туђој територији не дозволивши ниједном да непријатељ уђе на његову?

Не знате?

То је била српска војска која је пробила Солунски фронт, за 45 дана прешла 600 км, ослободила Србију и натерала Бугарску и Астроугарску да капитулирају! Оставши без својих савезника, Немачко царство које је имало своје војнике у данашњој Украјини, Француској и другим земљама, а без иједног страног војника на својој територији је било приморано да се преда иако није било војно поражено. На тој фрустрацији ће се касније уздигнути Хитлер, али то је већ друга прича…

11 новембар, Дан победе Србије у Првом светском рату, дан када су се Срби најзад ослободили од свих туђина и ујединили у једну државу, дан је и највеће српске среће и српске туге.

То је дан када су се успешно завршили сви српски ослободилачки ратови, буне, устанци и борбе, почев од 1371. и српског пораза на Марици (падања под ропство првих српских земаља), затим  устанком у Банату 1595. (због којег су спаљене мошти Св. Саве на Врачару), црногорским војевањем против Потурица 1705-1714, српским устанцима 1804. и 1815, када је почела да се полако рађа модерна српска држава, стварањем првих независних српских држава 1878. (Србије и Црне Горе) после српско-турских ратова, ослобађањем Космета, Рашке и Македоније после Балканских ратова и најзад Западне Србије (Босне, Херцеговине, Далмације, Бачке, Баната и Срема) од немачке окупације 1918. године након Великог рата.

Зар има значајнијег датума у српској историји од оног када је сваки Србин најзад постао слободан,  свестан да је оно што је сањао вековима постало јава?

Па ипак то је дан и велике туге… Туге, јер је Србин започео ново ропство које није престало до данашњег дана. Тог дана ми Срби смо се баш својом победом одрекли права да будемо слободни и поразили сами себе. Уместо да створимо своју српску државу, створили смо Југославију и постали окупатори и робови у рођеној земљи.

Одрекли смо се српства ради јужнословеског идентитета, који су сви осим Срба доживљавали као окупаторску, великосрпску заверу. Одрекли смо се, мислећи да ослобађајући себе, ослобађамо друге и убеђени да се слобода не мора освојити крвљу (као што смо ми урадили) већ да се може поклонити другоме на зеленом столу, иако се у рату борио на страни непријатеља.

И то нам нису никада опростили сви они који нису Срби, посебно они који су до јуче били Срби православци,  јер смо их подсећали да је кукавичлук и отпадништво од своје вере и имена срамни чин. Сви су они тог 11. новембра били поражени нашом храброшћу да се не одрекнемо српства и сви су били награђени нашим одрицањем да као победника рата представимо Југославију, а не Србију..

Славимо 11. новембар, као подсећање да је и немогуће за Србина могуће, зато и сада истрајавамо као Срби упркос свим искушењима. Овај датум нас и опомиње  да нас ништа не може поразити осим нас самих, а највећи пораз је када се ради „виших циљева” одрекнемо српства.