небески прстен

Lever Tara - Durmitor Lever Tara   - Vrijedna arheološka svjedočanstva o žiteljima Lever Tare iz perioda praistorije pružaju tumuli (grobne humke), sa lokaliteta Žugića gumno, uz samu obalu rijeke Tare. U blizini Gradine nalazi se žrtvenik - ara, sa uklesanim votivnim natpisom, posvećena orjentalmom Božanstvu Mitri (čiji je kult u I i II vijeku poštovan širom rimskog carstva). Mitreum je smješten pored puta koji je u antičko doba povezivao Pljevlja (municipijum S) i Nikšić (Anderba). Selo je dobilo ime po stražarima Leverima (Neferima) koji su obezbjeđivali stari rimski prolaz Lever Tara. U Žugića gumnu nalaze se i ostaci srednjovjekovnih stećaka-mramora (nadgrobnih spomenika), koje nazivaju i „grčko groblje“, danas nas  podsjećaju da su ljudi i ranije odavali počast svojim mrtvima. Na Luci se nalazi reljefni stećak u obliku ploče, koja prikazuje scenu lova (lovac objema rukama drži koplje usmjereno ka uhvaćenoj životinji, dok  tri psa  progone ostalu divljač). Selo je o

Игор Стаменовић РАТНА ТАКТИКА СТАРИХ СЛОВЕНА Пре него што се дубље упустимо у разматрање ратне тактике Старих Словена, требало би напоменути да писаних историjских извора коjи доносе информациjе о тоj проблематици нема довољно да би се реконструисала детаљниjа слика. Археологиjа, коjа често притиче у помоћ по питању историjе Старих Словена, овде може помоћи утолико што даjе материjалне остатке оружjа и фортификационих обjеката, што jе изузетно важно за наjраниjи период историjе Словена, одн. за период боравка у прапостоjбини. Генерално, за живот Словена у том периоду писаних извора готово и да нема. Из материjалних остатака види се да jе превасходна делатност Старих Словена у прапостоjбини била земљорадња и сточарство. Стога се може претпоставити и да су ратне активности биле усмерене ка одбрани обрадиве површине и стоке, али и осваjању нових обрадивих површина и пашњака. Из периода од 750. до 500. године п.н.е. постоjе налази утврђених насеобина превасходно кружне

Žezlo moći Takozvana Turovićeva igla je mnogo više odarheološkog otkrića. Moderna metalurgija nepoznaje tehnologiju kojom je napravljen ovajpredmet sa Hisara 07. februar 2002.Početkom januara, novine su objavile gotovo neverovatnuvest: na arheološkom lokalitetu Hisar, u samom centruLeskovca, pronađena je "igla" dugačka 64,5 santimetara staraoko 33 veka. Ova igla, još neutvrđene namene, ne bi bila tolikozanimljiva da nije napravljena od nerđajućeg čistog gvožđa,savršenijom metalurškom tehnologijom od današnje!?Ubrzo je shvaćeno da leskovačko otkriće prevazilaziarheološka interesovanja, pa se, ubuduće, rezultati istraživanja na tzv. Turovićevoj iglineće objavljivati, jer "mogu biti od strateškog značaja za našu državu". Embargo na hisarsko čudo Igla je, za sada, u jednom sefu, u Arheološkom institutu u Beogradu. Tamo nam je i pokazana, a u kabinetu dr Milorada Stojića razgovaramo o hisarskom otkriću. Stojićkaže: "U septembru 1999. godine obavili smo mala

Blago u nedrima Hisara Na brdu nedaleko od centra Leskovca u kontinuitetu su se nalazila naselja iz neolita, bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, iz rimskog, vizantijskog i turskog perioda, a tu je otkriven i najstariji centar crne metalurgije u Evropi Dr Milorad Stojić Posle bezmalo jedne decenije arheoloških istraživanja na platou i padinama leskovačkog brda Hisar, dr Milorad Stojić, rukovodilac ekipe Arheološkog instituta u Beogradu, ubeđen je da nijedan grad u Srbiji nema na jednom mestu, u svom centru, ovako dobro dokumentovanu prošlost i to u tako reprezentativnom obliku. Štaviše, procenjuje da ovaj lokalitet od prvorazrednog značaja – na kome su se u kontinuitetu nalazila naselja iz neolita, bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, zatim iz rimskog i vizantijskog perioda, kao i iz srpskog srednjeg veka i turskog perioda – donosi više i lepše arheološke građe od svih praistorijskih lokaliteta zajedno koji se trenutno istražuju na tlu Srbije. Istraživanja su usredsr

Мавро Орбин - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА

Mavro Orbin-Kraljevstvo Slovena

Grob star oko 5000 godina veliko otkriće, rijetko na prostorima Balkana – Grob star gotovo 5.000 godina, koji je nedavno otkriven na lokalitetu Rake, ispod tvrđave Nehaj pored Sutomora, je veoma rijedak i na prostorima Balkana ih je samo nekoliko, kaže za Portal Analitika arheolog mr Mladen Zagarčanin iz Zavičajnog muzeja u Baru. Naš sagovornik, koji je imao izuzetnu priliku da učestvuje u ovako spektakularnom otkriću, objašnjava da se grobnica datuje u 2.700 god prije nove ere. Radi se o tumulu iz ranog bronzanog doba. -Trideset metara dugačak i 4-5 metara visok tumul imao je za cilj da obilježi mjesto na kome je izvršen ritual sahranjivanja. Nasipanjem gomile preko grobnice od kamenih ploča stvara se veza između božanstva i umrloga, a tumul štiti njegov vječni dom u kome je sahranjen u onom položaju u kom je bio kako kada se rodio, fetalnom, kaže Zagarčanin i objašnjava da takvih grobova u Crnoj Gori ima veoma malo. -izdvojio bih Malu i Veliku Grudu i Grudu Boljevića. Nalazi su izva

[Miholjska Prevlaka] Djordje Jankovic: Srpska Crkva se moze pokazati kao naslednik apostolske Crkve Dalmacije

Реакција на чланак "Завада око српских громила" | Српски лист

АРИЈЕВЦИ Уверени смо да ће ово научно-популарно излагање у правом смислу речи сензационалног проблема, професора А.А. Кљосова, изазвати доста расправе. Посебну одбојност ће изразити они људи којима је мрска историја не само руског народа, већ и читавог словенства. Неразумевање ће изрећи и поједини богослови који се у својим погледима ослањају углавном на Стари Завет. Са њима је, наравно, тешко расправљати, а ми то и не намеравамо. Мислим да ни богослови, ни истраживачи ДНК-генеалогије не могу до краја појмити Промисао Божји. Једно је јасно: Господ нас приближава Истини, али нико нема право да је присваја за себе. – Анатолиј КЉОСОВ ОТКУД СУ СЕ ПОЈАВИЛИ СЛОВЕНИ И „ИНДОЕВРОПЉАНИ“? ОДГОВОР ДАЈЕ ДНК-ГЕНЕАЛОГИЈА Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управе Међународног генеалошког бироа. Професор је биологије Харвардског универзитета. У СССР је био доктор хемијских наука, професор Московског државног универзитета. За истраживања у области биолошке катализе