LESKA
ЛЕСКА
(Corylus avellana) се
сматра за свето дрво и народ је понегде зове „божија сестрица".Употребљавала
се у многим обичајима и мађијским радњама, а често је служила и као
заштита.Нарочито се ценила једногодишња лескова младица — летораст, којој је придавана
изузетна мађијска моћ. На Ђурђевдан, лесковим су гранама китили куће и стаје
„ради напретка", а у неким крајевималескове гране или крстове од лесковине
мећали су по њивама, „да град не нашкоди житу и да жито боље роди". Негде
се то радило рано на Спасовдан. И чесницу, божићни обредни хлеб који
симболичкипредставља усеве, негде су шарали, запретали и китили лесковим
гранчицама.
Лесковином се и стока
штити од урока или се лечи, јер се веровало да леска утиче на здравље и плодност
стоке. У западној Босни првог дана Божића домаћин и домаћица пропуштали су
благо између себе, а затим су му давали жита са леском. У неким селима болесне
свиње провлачили су кроз обруч одлеске. Посуђе за млеко обично је имало обруче
од леске, а кошнице су често плели од лесковог прућа.На Божић и у време када се
пчеле роје, у кошнице су стављали лескове гранчице, „да пчеле
бољенапредују". У Срнетици сељаци су стављали за појас леске када би
угледали вука, јер су веровали да им тада неће нападати овце. Из истог разлога
везивали су комадић леске за кожу убијеног вука.
Лесци је придавана лековита моћ. Пословицу: „Није саставио
око лијеске" Вук је објаснио: „Нијеу глави као што би требало". Кад
неко није при здравој памети, водили су га трипут око леске „не би
лисаставио". Лечење се изводило и купањем испод леске, а том приликом
остављали су и нешто новца.Ако би кућу задесило неко зло, укућани су трипут
обилазили око леске, молећи бога да зло отклони.Леска, по народном веровању,
олакшава порођај, а у ту сврху најрадије се узимао лесков прут којим јенеко
раставио жабу од змије.У неким селима западне Босне на Нову годину тукли су
децу лесковим прутом, да боље расту.Ритуално шибање лесковим прутом познато је
и код Германа. Млади Спартанци шибани су лесковимпрутом у храму Артемиде, која
је обожавана у лесковом прућу. Шибањем се настојало да божанскаснага Артемиде,
богиње плодности, пређе на младиће. У западној Босни сматра се да је добро
имати укући лескову гранчицу, коју обично задену изнад кревета. Леска служи и
као хамајлија. Жене сустављале у косу комадић леске, а детету у бешици стављали
су комадић леске под главу. Одрезак косе при крштењу намотавали су на комадић
леске, а кад дете одрасте, леску са косом ушивали су му ухаљине. Кад неко умре
у кући, укућани су стављали комадић леске у поруб од рукава, а у неким
селимаусадили би мали крст од лесковине више гроба покојника, „да се не би
повампирио", као што су кодГермана полагали лешнике у гроб.
Лесковим дрветом босански Срби су правили живи огањ за прву
ватру у новој кући. И у неким крајевима Србије на живој ватри ложили су
лесковину као „благословено дрво". У околини Ужица и у Рашкој вадили су
живу ватру на суво лесково дрво. Особито је раширено веровање да леска штнти
одгрома. За време грмљавине народ се склањао под леску или је стављао лесковине
за капу. У Босни се веровало да је леска света и да у њу гром не удара. У
околини Двора на снопове су стављали лескову грану, да не би гром запалио
пшеницу. Приликом градње куће, стављали су на кућни рог лескову грану,да гром
не удари у кућу. Исто веровање имали су и Пољаци, Руси и германски народи, који
лескудоводе у везу са богом грома Донаром.Код нас се леска доводи у везу са св.
Илијом Громовником, Перуновим наследником. Ако грми уочи Св. Илије или на
Илиндан, верује се да ће лешници „омаћати". И, најзад, како истиче
Чајкановић,верујући да је леска божанска, народ је осећао потребу да се, с
времена на време, дивинизира њоме. У околини Шапца, рано на Божић причешћивали
су се лесковим пупољком. У неким селима западне Босне, рано на Ускрс, пре него
што би се омрсили, сељаци би окусили пупа од леске, а негде су после причешћа
јели лешник, који се смео само каменом разбити. У истом крају веровало се да се
тежак грешник може исповедити лески и да ће му она грехе опростити.
Српски
митолошки речник
Коментари