Tocilo i Ocilo

U ovome radu i njegovom samom početku, daćemo objašnjenje za dva pojma odnosno dve reči koje su me sprečile da i sam ne postanem žrtva nevidljive zamke, koja se naziva zabluda. Rad se odnosi na Tocilo i Ocilo, dva pojma koji se često pojavljuju i spominju. Ova dva pojma su me vratila, usmerila u drugom pravcu i na taj način izvele na pravi put. Smatram  stoga da ova dva pojma svojom dubokom simbolikom i samim značenjem zavrednjuju da se njima otpočne ovaj spis. Zato odškrinimo vrata novih saznanja, uđimo u odaje gde tajne prestaju biti tajne a skrivena mudrost strpljivo čeka da je od olova pretvorimo u zlato.

Šta označava reč Tocilo? Na prvi pogled može izgledati suludo ili čak nemoguće, međutim onaj ko bude shvatio proniknuće očima iza same duge, videće i samu suštinu stvari. Zar i sam Nikola Tesla nije preveo – iskoristio bit prirodnih i kosmičkih zakona. Onaj koji bude shvatio bit, razumeće nešto veliko, važno a u isto vreme i značajno. Shvatiće sveukupni smisao samog života ovde na planeti Zemlji. Šta sve može da znači reč Tocilo! Sada pogledajmo kako stvari stoje.

Površnim očitavanjem pojma Tocilo dobija se pojam odnosno slika jedne tehničke naprave u obliku kruga. Tačnije ukoliko idemo u detalje, taj pojam označava brusni kamen, kamen koji je kružnog oblika sa kojim se nešto može izbrusiti ili naoštriti, kao na primer nož. Prilikom rada Tocila raspoznajemo dve vrste kretanja i to prvo, glavno kretanje obrtno – kružno –kretanje brusne ploče a drugo, pravolinijsko kretanje predmeta obrade. Sam princip rada svodi se na obrtanje, i to tako da se njegovim obrtanjem i dejstvom proizvedenih sila omogućava pretvaranje pravolinijskog smera kretanja sila u kružni. Time se obezbeđuje pretvaranje statičke sile ravni u sekundarni udar na napregnute čestice, te se tim dejstvom ostvaruje otpor koji proizvodi refleksiju energije te dovodi do razaranja atomske strukture čvrste materije ili prosto rečeno time se dobija svetlost i toplota kao prateće pojave. Ujedno, ako sada pojam Tocila prenesemo u drugu ravan odnosno u prostor većih razmera, onda vidimo da ovaj princip rada koristi naša planeta Zemlja, mada ona nije brusni kamen, niti nosi taj naziv, već je ona samo velika kamena lopta… Ona je ovde prisutna kao kosmička stalnost koja se svojim obrtanjem oko svoje zamišljene ose i oko Sunca… tare o Kosmos, tačnije kroz svoju atmosferu. Znači da je sam princip rada u oba slučaja isti, gde se stvaraju prateće pojave kao što su svetlosne čestice itoplota, a koje proizvodi brusni kamen dok brusi čvrsti metalni predmet, a kod planete Zemlje su to pojmovi munja i grom a koji se stvaraju u njenoj atmosferi. Da li to znači da možemo nazvati planetu Zemlju – Nebesko Tocilo kremen kamen? Dostupni podaci sami za sebe govore. Čak se i jedan režim rada Tocila naziva planetarni režim rada. Planetarno brušenje se izvodi kod teških i velikih predmeta. Tada su predmeti obrade, pričvršćeni na radni sto, ne izvode nikakva kretanja, dok Tocilo izvodi sva potrebna kretanja.

Slika 1. Tocilo – brusni kamen

Šta bi se moglo još dodati u vezi s Tocilom? U vezi s ovim pojmom postoji još i metafizički princip delovanja kruga u pravolinijskoj ravni, a to je dejstvo principa kruga koji iz pravolinijskog delovanja preusmerava sve živo, odnosno sva živa bića na našoj planeti. Da se princip kruga kao suština razaranja nastavlja u fazi stvaranja. Tamo gde se smer koriguje od atoma do atoma, po principu Tocila, odnosno samog dejstva materije. Ako se uzme samo suština do tačke prostora atoma, zapravo posmatrajući materiju do nivoa složenosti atoma, odvija se neprestani princip gradnje i razgradnje ili dejstva kruga, kruga kao dejstva mikro i makro kosmosa ili virtuelne tačke stvarnosti, gde sve uvire tj. izvire. Ukratko to bi bilo sve za sada o Tocilu.

Da vidimo sada šta označava reč Ocilo?  Kakva je njegova funkcija? Оcilo ili ognjilo је vrsta turpije savijena u oblik koji se može videti na srpskom grbu. Kresanjem kremena o ocilo skakala je varnica koja je služila za potpaljivanje vatre. Ovaj predmet domaćinstva koji je služio za kresanje vatre, bacanjem iskre u trud, vrstu pečurke se ponekad zove i očilo. U najnovije doba, dovoljno je reći da je to jedan zabeleženi znak, izvedeni simbol a koji predstavlja nečije pravo, poreklo preko krvne veze, porodične loze a nalazi se na grbovima, zastavama oružju i slično.

Slika 2. Ocilo na grbu države Srbije

No, može se sa pravom preispitati značenje ovoga simbola. On nije do kraja obrazložen, ne zna se da li je on starijeg ili novijeg doba. Svi podaci o ovom znaku u potpunosti ne postoje, nisu obnarodovani. Da bi se svi dostupni podaci obnarodovali verovatno bi bila potrebna cela jedna knjiga. Zanimljivo je da se on pojavljuje na mnogim prostorima širom zemljine kugle. On nije samo lokalnog karakera ili deo nečijeg folklora već on predstavlja mnogo više od toga. Pa krenimo nekim redom. Istraživanja koja su vršena na ostrvu Krit–u, zapravo u otkopanom dvoru Krićana ukazala su na neke crteže – skice dvoseklih sekira kao znakaOcila. Mišljenja su bila podeljena, jedni istraživači su smatrali da je to samo dekor, dok su drugi verovali ili mislili da je to znak ili sam simbol kraljevske vlasti. No pojavilo se i treće mišljenje koje je Ocilo vezivalo sa religijskim kultom samih Krićana. Grčki mit nam govori da je sam bog Zevs rođen na tom prostoru. Da je on prema Grčkoj mitologiji najstariji i najpoštovaniji bog. Otac je bogova i ljudi. Zastanimo za trenutak, postavimo pitanje, da li je naziv Bog samo zemaljsko obeležje prirodnih sila ili je to viši red kosmičkog poretka, inteligencije sa drugih planeta ili zvezda. To onda znači više od religijskog ili ljudskog poimanja suštine. No, vratimo se mitu, prema njemu Zevs je tvorac neba i nebeske vatre, svemoćni je i sveznajući gospodar sveta. U rimskoj mitologiji ime mu je Jupiter – bog groma i munje. Sin je Saturna i Reje, brat Neptuna i Plutona, a kod Slovena se naziva gromovnik Ilija.

Šta je ovaj bog, šta može predstavljati sem mita? Zašto ga uopšte spominjemo? Spominjemo ga zbog toga što naučnici smatraju da su sekire sa dvostrukim sečivom na kojima se pojavljuje Ocilo zavetni darovi ovome bogu. Ne može se oteti utisku da ovi materijalni dokazi – predmeti pronađeni u Kritskoj pećini pored svoje materijalne opšte poznate upotrebe nemaju i jedno drugačije svojstvo. Svojom simbolikom i svojim alegorijskim jezikom oni svojim obeležjem – slikom predstavljaju drugu osnovu same suštine. Dakle, pored mitske imaju i svoju simboličku – naučnu funkciju. Tragajući za ovim drugim svojstvom otkrivamo dublje značenje i jednu sasvim novu realnost. Pogledajmo prvo simboličku realnost, prvo veliko slovo O i drugo manje o po mitologiji jeste prsten cara Solomona odnosno simbol tišine, pojam ćutanja koji je bio prisutan kod hrišćana, starih Jevreja i reda vitezatemplara. Međutim, ostavićemo mitologiju i druga tumačenja po strani. Šta bi sve moglo značiti Ocilo? Postoje i sledeće slike koje opravdavaju ime za Ocilo, koje putem misli ili prostora nesvesnog prate imaginaciju svesti, koja opet razotkriva samu tajnu kruga. Krug može biti veći ili manji zavisno šta se time želi reći odnosno hoće najaviti. Taj manji krug koji je u većem krugu podeljen je na četiri dela, a kad je razdvojen, predstavlja simbol mirovanja. Može se postaviti  teza koja otvara novi prostor u kome se nalazi simbol prstena cara Solomona, koji ujedno označava mudrost koju prati moć a koja ne pripada ljudskom rodu, već inteligenciji sa drugih zvezda. Znači, ova tvrdnja je teza koja ukazuje na to da je Ocilo sa drugih prostora, iz drugih dimenzija. Vratimo se rešenju koje glasi da samo stanje mirovanja jeste odnos između kretanja velikog i malog kruga, gde se dejstvom oblika stvara moć koja se može videti na priloženim slikama.

Ako sada simbol Ocila, ne shvatimo samo kao statički zapis već ga pomoću mašte i uma pokrenemo i predstavimo ga u pokretu. Tada možemo simbol Ocila predstaviti pomoću četiri slike, prikazane na narednoj stranici. Da slika broj jedan (1) jeste stanjemirovanja koja je drugačije nazvana i kritična masa, a koja se odnosi na najmanju količinu nuklearnog goriva koja uz određene uslove omogućava lančanu reakciju nuklearne fisije. Slika broj dva (2) i slika broj tri (3) iskazuju putovanje do tačke uviranja a onda izviranja i time sačini cvet odnosno svetlosni učinak a to je pretstavljeno slikom broj četiri (4). A to nam govori da se uz pomoć odgovarajućeg znanja odnosno akcijom kretanja, dovođenja do kritične mase i zatim aktivacijom prevede reakcijom u moć razaranja. Kao što se na slikama lepo vidi iz stanja mirovanja odnosno kritične mase putem kretanja se dolazi do sabijanja u tački uviranja koje prouzrokuje kao reakciju, eksploziju atomske to jest nuklearne energije. To najbolje znaju fizičari atomisti koji su rastavili nevidljivi atom, kod fisione bombe, gde su naime izvršili cepanje atomskog jezgra urana ili plutonijuma 239, pri čemu se vanredno brzo oslobađa velika količina energije, stvarajući atomsku bombu, a u drugom slučaju su izvršili spajanje putem nuklearne fuzije deuterijuma – teškog vodonika i tricijuma – super teškog vodonika stvarajući nuklearnu, fuzionu bombu, učinivšiakciju a time proizveli reakciju stvorivši veliku moć odnosno svetlost i zvuk u vidu atomske bombe. Slike Ocila u pokretu, znaka, simbola, zapisane šifre prvobitne nauke:

Slika 3. Kretanje slova Ocila, šifra simbola za aktiviranje Atomske bombe

Nisu li bogovi Zevs – bog nebeske vatre, Jupiter – bog groma i munje, a kod starih Slovena Ilija – gromovnik ustvari bića koja su posedovala i koristila tajno znanje o atomskoj bombi, ili nekom drugom oružju stravične moći?

Pošto iver ne pada daleko od klade, posebno me je zainteresovao sam simbol zvani Ocilo, onaj koji se nalazi na grbu starih Srba za koji se ne zna da li je iz novijeg ili starijeg vremena. Pitanje je da li je vezan za stvaranje prve srpske države ili je pak zasluga svetog Save, i njegovog putovanja na istok. Podaci još govore da četiri Ocila na srpskom grbu predstavljaju i četiri čirilična slova S, koja je po uzoru na grb obnovljene Vizantije na srpski grb uveo despot Stefan Lazarević, nakon što je postao vizantijski despot 1402. godine. Kombinacija Ocila i krsta kod starih Srba bi trebala da znači: “Vatrom ćemo krst braniti!”. Nije li poruka jasna. Na grbu obnovljene Vizantije nalazila su se četiri ćirilična slova V.

Slika 4. Grb obnovljene Vizantije

Zapravo, ono što je ostalo vidno jeste u domenu velikog i ogromnog značenja, u poziciji nadljudske moći, ali bez nepobitnog dokaza da je on vezan za prostor Istoka. Istok iskazan numerološki ima vrednost broja sedam, broja tajne. Postoji i predmetognjilo komad čelika u obliku potkovice, koji udaranjem u kamen – kremen izaziva varnice. Koristili su ga u staro doba za paljenje vatre. Uz ovo još dolazi predmet kresivo i time bi se iscrpeli svi pojmovi koji poput Ocila pokreću energiju i stvaraju svetlost itoplotu. U stvari, ova naprava je imala za cilj opaljivanje baruta na staroj pušci, čime je metak izbacivala na daljinu. Danas znamo da se umesto toga koristi kapisla u samom metku. A to bi značilo da na Srpskom grbu, predstavljenog u pokretu, putovanje četiri slova ćiriličnog S na simbolu Ocila predstavlja aktiviranje atomske bombe. To bi moglo biti rešenje ili razotkrivanje same tajne simbola Ocila.

No, vratimo se znaku Ocila, tačnije na samom prostoru Male Azije ili još tačnije na mestu iskopina nekadašnjeg grada Ur gde se vrše iskopavanja na dubini od 15 metara. Iza sloja mulja i peska gde je nekad davno bila velika količina vode pojavljuju se dokazi da se ovde krije starost odnosno pojam Ocila i dvostruke sekire za koga se do sada na ovim prostorima nije znalo. Sama činjenica govori o velikoj starosti da je Ocilo bilo prisutno mnogo ranije, ranije nego što sama Biblija spominje i Noa.

Evo još jednog primera značenja simbola Ocila:

Slika 4.Simbol – Ocilo – složeni sistem stvaranja

Da li su Bog Zevs, Bog Jupiter i sveti Ilija gromovnik zapravo zemaljskog porekla ili potiču iz nekog drugog sveta? Da li je taj simbol Ocila odnos zakona ostvarenja ili ga je sama inteligencija sa drugih planeta donela, a koja je sa tim simbolom bila označena? Ostaju nam znaci ili simboli koji to potvrđuju.

Da se onda vratim na ta dva pojma o kojima se ovde lome koplja, to jest da su Tocilo i Ocilo samo optička igra ali koja nam ukazuje da jedan i drugi pojam ne sadrži isti broj slova. Razlikuju se samo po početnom slovu T. Pored toga ako se dublje zamislimo, slovo T može simbolizovati krst ispred reči Ocila. Međutim samo slovo T koje se nalazi u Ocilu na grbu Srba deli sam prostor na četiri jednaka dela, poput krsta. Znači u pitanju je višak ili manjak broja slova odnosno dvoslojno slovo T, koje kod Ocila deli sliku na četiri jednaka dela a u isto vreme može predstavljati simbol između Neba i Zemlje odnosno ljudskog bića i prirode dok središnja tačka jeste uviranje i izviranje, rođenje i smrt odnosno stvaranje i razlaganje materije. Isto tako, on može biti simbol za: gore – dole, levo – desno ili kao četiri strane sveta koje čine numerološki zbir: Istok = 7 + Zapad = 2 (7+2 =9), isto kao Sever = 4 + Jug = 5 (4+5=9) dakle identičan zbir svih prostih brojeva od 1 do 9. Mogu biti još i četiri krvne grupe : 0, A, B, AB, kao i četiri godišnja doba: Proleće – Leto – Jesen – Zima. Sa ovim nije kraj pošto postoje i četiri boje kože, odnosno tena: bela – crna – žuta – crvena, postoje i četiri baze DNK proteinskog koda adenin (A) – timin (T) – guanin(G) – citozin(C) kao i četiri agregatna stanja: čvrsto – tečno – gasovito – plazma.

Da li u Ocilu postoji krst i bez slova „T”? DA! Znači da dve reči Tocilo i Ocilo zapravo predstavljaju objašnjenje rada jednog složenog sistema, velike moći kroz određeno znanje. Ovi simboli – reči su proizvod prvobitne nauke. Ne predstavlja li izraz Ocilo naše Sunce i njegovu energiju, jer se na njemu neprestano odvija kontrolisana nuklearna eksplozija, fuzija, pretvarajući vodonik u helijum, stvarajući ogromnu toplotu i svetlost, koja hrani ovaj deo Vasione.

Simbol Ocila pojavljuje se i na prostoru današnje države Japan gde se Ocilo nalazi na odorama njihovih sveštenika odnosno svetim predmetima itd. To je stara tradicija i čini religijski znak odnosno svetovni simbol. Ne govori li nam to da se tajno znanje o atomskoj bombi može naći i u starim tradicijama i svetim spisima, na raznim krajevima sveta, a najviše na Istoku. U traganju za simbolom Ocila, ima ga i na prostoru današnje države Japan. Ime ove je JA – PAN ili SOTIR, biće koje je u staroslovenskom verovanju bog šuma.

U ovom spisu je korišćena numerološka tehnika, tehnika samoglasnika i broja slova u reči:

A= 1
E= 2
I = 3
O= 4
U= 5, a suglasnici imaju vrednost nula, i igraju ulogu skrivenog broja.

Autor: Vilmoš Jakobi