Суђенице

СУЂЕНИЦЕ.

 Трећег дана (ређе првог или седмог) увече по рођењу детета, веровало се да долазе суђенице (суђаје, ориснице), које новом члану породице одређују судбину за цео живот. То вече кад се очекивао долазак суђеница, породиља се припремала за дочек. Настојала је да све у кући буде чисто и уредно. Облачила се у чисте хаљине, а исто тако окупала би дете и повила у чисте пелене. Те ноћи је и бабица (примаља) код детета да га чува. Око новорођенчета су стављали: погачу, вино, босиљак излатни, односно сребрни новац. Сви укућани су се увече молили Богу, што иначе није у обичају.

Суђаје су, по веровању, долазиле у поноћ. Мајка или бабица морала је у сну разговарати са суђајама.

У ствари, сматрало се да се препире и погађа око судбине детета, па да зато понекад то пређе и у гласну препирку. Било је најбоље ако бабица те ноћи никако не заспи.

Веровало се да постоје три суђаје. Најстарија је на досуђивању обично увек желела смрт, средња какве телесне недостатке, док је најмлађа, по чијим се жељама, тобоже, обично поступало, била најмилостивија и она је говорила колико ће дете живети, кад ће се оженити (удати), какве ће среће уживоту бити, и све остало шта ће му се десити. Оно што суђенице те ноћи досуде, никаква сила не може изменити и цео се живот човеков мора одвијати по утврђеној судбини. Отуда вероватно и изрека: „Такому је суђено", „Нема смрти без суђена дана," или: „Ако му има века, има и лека."

 Суђенице нису индивидуализоване, али се негде верује да су то девојке које нико не може видети. Оне долазе у кућу кроз димњак. Чајкановић је мишљења да су ова бића митске прабабе, што би иначе значило душе предака.

Веровање у демоне, односно божанства судбине опште је словенско, али исто тако и општеиндоевропско. Скоро у свим веровањима разних народа о суђеницама увек се јављају три, а само изузетно једна. Врло су сличне моирама у старих Грка и паркама у старих Римљана
Српски митолошки речник
).