Bog Hors
Бог Хорс
Хорс је словенски бог Сунца – светла. Син Рода (Велесов брат) ујутро се Хорс одмара на острву Радости, а затим у својим сунчаним двоколицама изводи Сунце на небо.
Као и Перун, Хорс се сматра господарем муње, зато су га обично представљали у лику златокосог коњаника који језди небом или на двоколицама.
...
Бог Хорс
Хорс је словенски бог Сунца – светла. Син Рода (Велесов брат) ујутро се Хорс одмара на острву Радости, а затим у својим сунчаним двоколицама изводи Сунце на небо.
Као и Перун, Хорс се сматра господарем муње, зато су га обично представљали у лику златокосог коњаника који језди небом или на двоколицама.
Култ Сунца- светла познат је још од ратара Енеолита, а у бронзаном веку почео је да се се везује за лик коњаника. Дању се овај коњаник полако креће небом, а ноћу се враћа назад подземним "Морем мрака", да би се ујутро поново појавио на небеском своду.
Име "Хорс" потиче од корена "хор", значи "круг", "кружницу", што такође одражава његову везу са Сунцем. У "Повести старог доба" говори се да је лик Хорса стајао у Кијеву на брежуљку међу главним боговима. А аутор "Слова о полку Игоревом" пише да је Всеслав Полоцки, претворивши се у вука, претрчавао пут великом Хорсу.
Култ Хорса био је у тој мери популаран да се није угасио са појавом хришћанства. У апокрифном споменику "Ход Богородице по мукама" среће се оваква реплика: "Хорса, Велеса, Перуна у богове је обратила". Другим речима, говори се о томе да су Словени створили култ поменутих богова.
Вероватно се главни део празника посвећених Хорсу сводио на масовни плес после којег су му приносили жртву – специјално припремљена јела. Одавде очигледно потиче и реч "хоровод" (рус. коло), као и "хорошуль" (рус. округли ритуални колач).
Хорс је словенски бог Сунца – светла. Син Рода (Велесов брат) ујутро се Хорс одмара на острву Радости, а затим у својим сунчаним двоколицама изводи Сунце на небо.
Као и Перун, Хорс се сматра господарем муње, зато су га обично представљали у лику златокосог коњаника који језди небом или на двоколицама.
...
Бог Хорс
Хорс је словенски бог Сунца – светла. Син Рода (Велесов брат) ујутро се Хорс одмара на острву Радости, а затим у својим сунчаним двоколицама изводи Сунце на небо.
Као и Перун, Хорс се сматра господарем муње, зато су га обично представљали у лику златокосог коњаника који језди небом или на двоколицама.
Култ Сунца- светла познат је још од ратара Енеолита, а у бронзаном веку почео је да се се везује за лик коњаника. Дању се овај коњаник полако креће небом, а ноћу се враћа назад подземним "Морем мрака", да би се ујутро поново појавио на небеском своду.
Име "Хорс" потиче од корена "хор", значи "круг", "кружницу", што такође одражава његову везу са Сунцем. У "Повести старог доба" говори се да је лик Хорса стајао у Кијеву на брежуљку међу главним боговима. А аутор "Слова о полку Игоревом" пише да је Всеслав Полоцки, претворивши се у вука, претрчавао пут великом Хорсу.
Култ Хорса био је у тој мери популаран да се није угасио са појавом хришћанства. У апокрифном споменику "Ход Богородице по мукама" среће се оваква реплика: "Хорса, Велеса, Перуна у богове је обратила". Другим речима, говори се о томе да су Словени створили култ поменутих богова.
Вероватно се главни део празника посвећених Хорсу сводио на масовни плес после којег су му приносили жртву – специјално припремљена јела. Одавде очигледно потиче и реч "хоровод" (рус. коло), као и "хорошуль" (рус. округли ритуални колач).
Коментари