небески прстен

Друиди Друиди су описани на више места, а посебно детаљно у „Коментарима о галском рату“, где Цезар, између осталог, пише: „Друиди, како се називају њихови свештеници, повезани су са свим што се тиче религије. Они се старају о приношењу жртава, наступају као саветници у свим верским питањима и уживају велико поштовање. Они доносе одлуке у скоро свим политичким и приватним парницама, а ако се деси злочин или неко почини убиство, уколико настане сукоб око наследства или граница, они су ти који пресуђују и одређују одштету и казну. Ако појединац или народ не поступи према њиховим пресудама, бива искључен из учествовања у приношењу жртава. То је највећа могућа казна за коју Гали знају. Они који су на овај начин изопштени, третирају се као богохулници и злочинци и сви им се склањају с пута избегавајући да их сретну и говоре с њима, или да буду „заражени“ личним контактом; они не могу да траже своје право на суду нити да добију државну службу. Вођа друида је човек који има апсолутну вл

http://www.youtube.com/watch?v=Njc8xzGt3Z4

http://issuu.com/sridsigma/docs/buntovnici?mode=window

 ВРБА БЕЛА, КРХКА И... ЖАЛОСНА Савитљива је и прилагодљива, олистаће из посеченог пања, а грана пободена у земљу ће се примити. Зато она означава пут како се треба прилагодити животним недаћама, како кроз живот не треба ићи „главом кроз зид", већ му се мудро повиновати  Аспирин      Д авне 1763. године свештеник Едвард Стоун известио је Британску академију наука о свом шестогодишњем искуству у лечењу грознице. У то време грозница се лечила искључиво кором хининовца, који је био веома скуп, а доносио се из Америке (такозвани „Cortex Peruanus", јер је пореклом из Перуа; или „краљевски прашак", пошто се њиме лечио шпански краљ Карло Други; или „ђаволски прашак", зато што је био ђаволски делотворан; или „Polvo de los jesuitos”, јер су га у Европу донели језуити).       Стоунова жеља била је да пронађе нови лек, нову биљку која би била исто тако делотворна. И успео је. Користећи кору врбе, излечио је преко педесет оболелих од маларије, у то в

Vrbica - simbol vegetacije i obnove zdravlja U prošlosti, u srpskom narodu su postojali brojni običaji kićenja zelenilom u prolećnim mesecima, martu i aprilu, da bi se izazvala magična moć prolećnog budjenja prirode i zaštitilo zdravlje ljudi. Kićenje zelenilom bilo je zastupljeno kod starih evropskih naroda pa i Slovena. Drvo VRBA i vrbovo pruće predstavljali su simbol napretka i podmladjivanja. To je zapravo vera u MOĆ PRENOŠENJA ŽIVOTNE ENERGIJE na bolesne, stare, i mlade osobe. Postojao je i običaj maskiranja ljudi ili životinja u lišće i drveće, simbolično, pomažući goloj zemlji da se obuče u zelenilo i krči put proleću. U srpskim selima, održavan je stari običaj pod imenom LAZARICE. Naime, na Lazarevu subotu, devojke su se kitile zelenilom i okićene VRBOM obilazile su seoske domove i pred njima, igranjem i pevanjem prigodnih pesama prizivale su DUHOVE PRIRODE da PODARE ZDRAVLJE ljudima i stoci, svim ukućanima i napredak domaćinstvu. U nekim domovima bio je običaj da se na CVET

Sveopšti Potop      Više od polovine kreacionističkih sajtova i knjiga sadrži, između ostalih, i argumente koji pokušavaju da dokažu da se Nojev Potop zaista desio onako kako je to opisano u Bibliji. Verovanje u doslovnost Biblijskih tekstova je glavni razlog za ovo, ali postoje i drugi razlozi: kreacionisti misle da mogu Nojev Potop da iskoriste kao objašnjenje za postojanje fosila, uglja, nafte, i drugih slicnih stvari, kao i da objasne šta se desilo sa izumrlim vrstama (potop ih je naglo zakopao pod naslagama mulja).      Mada su argumenti iz ove oblasti kreacionizma većinom toliko smešni da jedva zavređuju ikakvu pažnju, oni se toliko često pojavljuju u kreacionističkoj literaturi da ih moramo ovde obraditi zbog potpunosti (i radi demonstracije u šta su ljudi sve u stanju da poveruju kada ne proveravaju svoje izvore informacija). Neki problemi sa idejom Potopa i Nojeve barke • Sama barka • Skupljanje životinja • Smeštanje životinja na brod, i njihovo održavanje • P

http://www.youtube.com/watch?v=TtE1fZmDmxI

http://www.youtube.com/watch?v=Ituj2pO2SOA Strndžanje - milovanje pre braka Igranje i pevanje kod srpskih crkava potiče još iz srednjeg veka, a zadržalo se skoro do današnjih dana u crkvenim saborima za vreme praznika. Baš kao u ostatku Evrope, i u Srbiji su se igre otrgle od verskih svečanosti i malo pomalo prelazile u narodnu zabavu, a često i u blud. Najdalje u tome je otišlo čuveno strndžanje po saborima u istočnoj Srbiji. Običaj je nastao još u vreme Turaka. Dok su u hrišćanskoj Evropi još bili u modi pojasevi nevinosti, u Timočkoj i Negotinskoj Krajini je uveliko vladala slobodna ljubav, ali ne bilo kad, i sve vreme. U jesen, kada se završe poljski radovi, na određeni dan za praznik ili poselo, bilo je dozvoljeno svakom momku da vodi ljubav sa kojom god poželi devojkom, pa i sa više njih, sve do jutra. Postojao je samo jedan uslov, da se oboje slože. Strndžanje je dobilo ime od rumunskog glagola "strange", što znači pritisnuti, stisnuti, a kod Vlaha

http://www.youtube.com/watch?v=I5KIDkCSVYc

POJAM ARHETIPA Arhetip je rec grckog porekla i znaci prauzorak,prasliku,prapismo,a narocito - prvi otisak. Arhetip je Jungov pojam koji se odnosi na urodjene i univerzalne obrasce ponasanja i misljenja, koji predstavljaju osnovne strukture i dinamicke elemente kolektivno nesvesnog. Celokupnost i svesnih i nesvesnih zbivanja cine psihu. Psiha se sastoji iz dveju sfera: sfere svesnog i sfere nesvesnog. Obe sfere su suprotne po svojim osobinama ali dopunjuju se cineci jedinstvo psihe. Sfera svesti je samo mali delic totalne psihe. Ona je, recimo, kao neko malo ostrvo u moru nesvesnog. Iako je nase Ja samo jedna tacka u centru ovog ostrva, ono dobija centralno znacenje u celoj nasoj psihi, jer sva nasa iskustva, kako spoljasnjeg tako i unutrasnjeg sveta, moraju da prodju kroz to nase Ja da bi uopste bila opazana. Medjutim, nasa svest moze da opaza i shvati samo mali broj sadrzaja u isto vreme, ostali sadrzaji ne nalaze se neposredno u svesti, mada jedan njihov deo moze svakog casa