О снази и значају речи

О снази и значају речи
Бошко Јовановић

Односи између људи започињу речима, а онда се граде и делима. Речи нису мање вредне од дела из више разлога. Ако и речи и дела потичу из срца и заснивају се на искрености, онда су подједнако важна и имају једнаку тежину, јер једнако могу да усреће или повреде човека. Погрешне речи могу толико снажно да повреде човека, уједу за срце, разоре душу, да су му потребни месеци док се опорави.

Живимо у времену када се речи олако користе, када су људи непажљиви једни према другима. Времену у коме нам свима недостаје искреност и саосећање за муке и проблеме других. Речи се олако користе и због тога људи не верују једни другима. Оне су једноставно изгубиле тежину и самим тим, кроз разне фразе, уствари, постале испразне.

Рођенданске и новогодишње честитке су нешто што већина људи упућује једна другима. Многе религиозне особе се моле за друге. Умесно је поставити питање да ли честитке и молитве требају да буду опште или, пак, посебне? Кроз честитке речи добијају снажно значење у очима драгих особа, а кроз молитву постају огледало наше душе и нашег срца пред свемогућим Господом.

I

Рођендан је посебан дан када се свако од нас труди да га проведе на најлепши могући начин. Прослављамо га у друштву драгих особа. Примамо поклоне и честитке. Уживамо тог дана у пажњи.

Примити честитку за рођендан је разлог за радост, јер кроз њу видимо да смо некоме важни, да је некоме стало до нас.

Због свега тога, честитка треба да буде особена и прилагођена особи којој се шаље. Не треба желети некоме остварење свих жеља, пошто је то бесмислено и немогуће, јер би значило да онај коме је таква жеља упућена има надљудске способности

Такође је бесмислено рећи: „Желим ти све оно што и ти сам себи желиш". Овакве жеље су неискрене, пошто показују да у ствари не познајемо онога коме упућујемо овакву жељу, јер да га познајемо онда би му пожелели нешто одређено. Постоји могућност да неко, коме смо пожелели све оно што би и он сам себи пожелео, у том тренутку буде у великом животном проблему и муци, и да му ум заокупљају негативне жеље, па би њихово остваривање било погубно.

За Нову годину се пошаље и прими много порука на разне начине. Али, у информатичкој ери већина честитки стиже путем смс-а. Пошто људи немају времена, јер су у вечитој журби, они шаљу обично честитке истог садржаја свима, на пример: „Драги пријатељу, желим ти све најбоље у Новој години, да ти буде успешна и срећна 2...". Оваква порука може се слати неограни број пута, док има кредита у мобилном телефону. Међутим, требамо се, ипак, запитати: да ли су сви људи исти? Наравно да нису. Свако од нас је по нечему посебан, има посебне жеље и наде, али и страхове и проблеме. Да ли онда има сврхе слати свим пријатељима исту поруку? Наравно да нема. Од године до године, потребе, стање, жеље и планови појединаца се мењају. Ако ми не знамо које су жеље особе којој упућујемо поруку, зашто би смо је онда и слали? Да би показали људима да нам је искрено стало до њих, честитку треба да напишемо тако да они осете да су битни у нашим животима. Само ако садржај честитке одговара тренутним жељама примаоца, он ће знати да нам је важан.

II

Многи од нас су се бар једном у животу помолила за неког или нешто. Међутим, поставља се питање: да ли већина људи зна шта је молитва? Обично би је свако објаснио својим речима, али би мало ко од нас тачно дефинисао смисао молитве. Молитва се дефинише као: „Обраћање душе и срца Христу, Богородици, одабраном светитељу или анђелу-чувару, усрдно управљање ума и сабирање мисли на разговор са Богом, у уверењу да је Он у нашој близини и да нас слуша - ради Његовог прослављања, и благодарење и искање каквог потребног душевног, телесног или материјалног добра за себе, своје ближње, живе, мртве и нерођене, па чак и за непријатеље, противнике или неистомишљенике."

Многи се моле за себе, за своје тренутне потребе, и испуњавање својих жеља и снова. Поставља се питање: није ли увреда за нашег вољеног Господа када га се, ми обични смртници и грешници, сетимо само кад нам је потребан? Наравно да јесте, али још већи грех је што у другим људима не видимо икону Божију, што смо у односу према другима горди, пуни површности, и без искрености.

Људи се често моле једноставном молитвом: „Нека буде воља твоја Господе." Ова молитва колико је једноставна толико је и опасна. Сада се може поставити питање: како може молитва да буде опасна? Напросто, ова молитва је јако кратка и за време њеног изговарања често долази до једног специфичног искушења. Наиме, пошто смо ми толико недостојни да нам се открије воља Божија, ми и не знамо шта је воља Божија, па ђаво ту ситуацију користи да нам усади помисао да док говоримо ову молитву, уствари, замишљамо нашу вољу за коју би волели да се оствари овом молитвом.

Ово је само један од примера сатанских искушења у молитви. Њих може бити више врста по речима православних светитеља: „Свети оци упозоравају на могућност бежања мисли у току неусредсређеног молитвеног излива које називају помислима, прелестима, маштарењима, привиђењима, расејаношћу или лебдењима и лутањима ума."

Молимо се често и за друге, за оно што они желе да им се деси или оствари, а немају снаге да за то моле Господа. Али, треба ли да се молимо за друге? Наравно да да, али притом да пазимо каква је молитва у питању, јер се не треба молити за сваку бесмислицу.

Некада док се молимо, ђаво нас искушава кроз помисли да Бог не чује наше молитве или да не жели да их испуни. Ево шта о овом проблему говори православна теологија: „Уколико се са испуњавањем молитве понекад одуговлачи, то је или због наше неспремности да примимо оно за шта молимо, или зарад нашег припремања за још већи и бољи добитак од оног који смо искали."

III

Шта могу да имају заједничко новгогодишња или рођенданска честитка са молитвом. На први поглед мало тога, али, уствари, и молитва коју упућујемо Господу, и честитке које упућујемо ближњима, много говоре о нама самима.

Да ли су честитке симбол традиције и обичаја којих се придржавамо, или су симбол наше искрене љубави и бриге за драгу особу?Да ли су наше молитве искрене, топле и дубоке, или хладне и површне? Ово су само нека од питања која би свако од нас требао сам себи да постави.

Да ли можемо да се молимо ако не носимо живога Господа у свом срцу? Наше молитве ће бити благотворне ако потичу из срца, а ако потичу из ума, оне ће временом постати испразне, и човеку ће временом понестати снаге и воље за молитву, и престаће да се моли. Али, ако снагу за молитву црпимо из нашег срца, наше молитве никада неће престати.

Молити се за другог је посебан подвиг. Оваква врста молитве је почетак борбе против самољубља које постоји у свакоме од нас, због наших грехова. Молити се за другога има сврхе само онда када смо се упознали са страдањима и патњама онога за кога се молимо, када његове муке толико дубоко осећамо да се оне налазе и у нашем срцу. Када се страдање другог човека кроз наше срце стопи са Исусом Христом, има сврхе молити се за друге, јер тада се види наша искреност и истинско човекољубље, који су суштина наше православне вере и као такве миле Господу.

Како многи од нас не могу да одреде тачно, или не знају, шта је другоме потребно, увек могу да изговоре следећу молитву(коју сам смислио ја грешан): „Молим те Боже, да раб/а твој/а будe заштићен/а од унутрашњег и спољашњег зла, зла видљивог и не видљивог, зла очигледног и зла скривеног у добру, од сатанских замки видљивих и невидљивих, и од телесних и духовних искушења."

Ова се молитва може применити за сваког од нас. У сваком од нас постоји унутрашње зло. Оно се може манифестовати кроз помисли, гордост, сујету, мржњу итд. Да нема унутрашњег зла у нама, у разним облицима, ми би смо сви били анђели. Али, то није разлог да се не боримо против зла у себи. Зло може бити скривено и у нечему што нам се чини да је добро, јер ђаво у свом „нападу" на човека не бира ни време, ни место, ни начин на који ће своје лукавство да изведе.

© Бошко Јовановић

„Речник црквених појмова" , Завод за издавање уџбеника, Београд , 2009. год, страна 107.

„Речник црквених појмова" , Завод за издавање уџбеника, Београд , 2009. год, страна 107.

„Речник црквених појмова" , Завод за издавање уџбеника, Београд , 2009. год, страна 107.