небески прстен

Buklija je srpski običaj za pozivanje svatova Postoje mnogi običaji u Srbiji koji se poštuju na svadbama i ako spadate u grupu ljudi koji vole tradiciju onda ćete se sigurno opredeliti za ovaj. Buklija je običaj koji se očuvao do danas i poštuje u mnogim krajevima Srbije a služi za pozivanje gostiju . Svatovi se pozivaju nekoliko nedelja pred venčanje, a za to je zadužen buklijaš , mladi momak iz mladoženjine familije ili mladoženjin otac. Njegov zadatak je da ide u kuće gostiju i saopštava radosnu vest ali i da ih poziva da učestvuju u veselju. Buklijaš je taj koji nosi bukliju, odnosno čuturu napunjenu vinom ali češće rakijom koja je okićena peškirom i cvećem. Najmlađi muški član u familiji ispija gutljaj vina ili rakije kao znak da pristaju da dođu na svadbu i kiti bukliju novcem, košuljom ili peškirom. Simbolika

Od nevjeste do odive – Crnogorska svadba Crnogorski običaji na svadbi su se veoma dugo održali. Veliki broj njih se i danas upražnjava i to u neizmenjenom obliku. To se pre svega odnosi na gotovo obavezno nošenje barjaka i veoma rasprostranjen običaj pucanja iz vatrenog oružja kao svojevrsnog izraza veselja na svadbama. u ovom tekstu ćemo se zadržati najviše na ovim aspektima svadbenog običaja, mada su svi običaji toliko kompleksni i razlikuju se od plemena do plemena i o tome je napisan značajan broj studija, a nama bi ovde trebalo znatno više prostora da ih sve pomenemo, a kamoli opišemo. Pre svega, promena statusa devojke je potpuno očigledna i to se vidi i u nazivima za neudatu, verenu devojku (nevjesta), odnosno za udatu (odiva). Etimologija ovih naziva je veoma interesantna zato što u svojoj osnovi nevesta znači “neupoznata”, odnosno upućuje na devojku koja je nevina. To se u staroj Crnoj Gori, naravno nekada podrazumevalo. Podrazumevalo se i da se, ako ste d

Svadbeni običaji: Ljubavne biljke koje imaju veliku zaštitničku moć od nečistih i zlih sila! Smilje i bosilje su jako važne biljke u svim običajima kod srpskog naroda, a posebno onim vezanim za svadbeni obred i obred sahrane. Smatralo se da obe biljke imaju veliku zaštitničku moć od nečistih, zlih sila, što je u periodu svadbenog obreda bilo veoma važno.  Devojke su se često pre udaje njime kitile jer se smatralo da ova biljka izaziva ljubav. I neveste su ga takođe nosile, jer se verovalo da on i održava ljubav. Ono što je takođe vezivano za ove biljke bila su i naročite vrste bajalica i vračanja. U svadbenom obredu su se koristila naročito ona koja su devojci predskazivala za koga će se udati. Ako bi dakle, devojka želela da zna ko će joj biti suđen, trebalo je da uzme tri struka bosiljka uveče pred Bogojavljenje i

Neobični karnevalski običaji: Svadba dede i babe Na mestu poznatom kao Zbirište, u Bulčinoj mahali u Bujanovcu, svake godine krajem aprila organizuje se svojevrsni karneval poznat kao Drelja Ogorelja. Ispred Bulčine porte postavljena je sofra sa posluženjem. Jedan od prvih koji dolazi je Momir Tomić zvani Mome Lingur sa rođacima i komšijama i uvek zauzima mesto u čelu stola. Pavle Nikolić Sa svih strana zbiraju se Bujanovčani, ozarenih lica, u nestrpljivom očekivanju da "svadba" počne. Na sofri su ponude za svačiju dušu. Stiže i muzika, romski orkestar Ćazine delije. Drelja Ogorelja je običajni ritual, tipično bujanovački, potpuno nepoznat u etnografskoj tradiciji Srbije.   To je imitacija svadbe, na kojoj se glavni junak Drelja Ogorelja ženi, a nevesta mu je muškarac preobučen u snaškino ruho. Svi se slažu da karneval potiče iz pradavnih vremena, s preovlađujućim paganskim elementima. - Pretpostavlja se da je konačan vid dobio u vreme tu

Čarobni ivanjdanski rituali Vlasi veruju da bilje ubrano na ovaj praznik ima snažnu isceliteljsku i magičnu moć Praznik koji danas poznajemo kao Ivanjdan, slavio se još u starom Egiptu, Vavilonu, među Keltima i Slovenima. Baš na taj dan, rosa sa biljaka ima posebnu moć. Nemci i danas sakupljaju seme iz orošene paprati jer veruju da će se tako zaštititi od uroka. Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine. Gatalice za devojke U skoro svakom selu u Timočkoj krajini na Ivanjdan se organizuju posebna okupljanja za devojke, gde ih starije žene podučavaju magijskim trikovima “zlu ne trebalo”. “Na Ivanjdan se pre izlaska sunca odlazi u berbu poljskog cveća od kojeg se plete venac i prevlači preko nagog tela, a kroz njega se, kad god je to moguće, gleda u voljenu osobu” , tvrdi Radmila Novaković, poznata vlaška vračara iz okoline Donjeg Mi

OBIČAJI – SVETA TROJICA:Dan za oprost grehova i razgovor sa mrtvima Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu. Ovaj praznik naziva se i Duhovi, pošto predstavlja silazak Svetog duha na apostole. Dva dana ranije, pre Duhova, na groblju se održavaju takozvane otvorene zadušnice. Veruje se da se u tom periodu “otvaraju” grobovi i da se može razgovarati sa mrtvima. Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana (panaija) za dušu umrlog. Kićenje drveća U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i

Танјуг | 06. јун 2014 . БЕОГРАД - На данашњи дан пре 53 године у швајцарском месту Киснахту, свет је напустио познати психолог и психијатар, творац комплексне психологије Карл Густав Јунг. Студирао је медицину у Базелу где се определио за специјализацију психијатрије. Већ у 25. години је постао асистент светски познатог психијатра Еугена Блојлера, на његовој клиници за менталне болести Бургхелцли у Цириху. Јунг је докторирао у 27. години, а у 30. је постао доцент на Циришком универзитету.  Рођен 1875. године у богатој швајцарској породици, са оцем свештеником и мајком која му је обезбедила прва проучавања душевних проблема, а посебно неурозе. Оно што одликује рад овог творца аналитичке психологије јесте да разликује два слоја несвесног: лично и колективно. Несвесно је, за Јунга, извор мудрости, а поред личног несвесног у душевном

Ramiz Hadžibegović AMANET Živimo u vremenu poremećenih sistema vredosti, u kome su urušeni duhovni, moralni i kulturni temelji i druge osnovne civilizacijske tekovine. Promovišu se laž, zlo, nemoral, korupcija, a zaboravlja se dobrota, istina, ljubav, poštenje, pravda, dobro! Smenjuju se etičke norme, jednakost je puka iluzija svih. Posedi su nam sve manji, prinosi sve slabiji, glad i žeđ sve veća, a mi sve nemoćniji. Istina je na najmanjoj ceni, kao što su na maloj ceni velike vrednosti. U takvim uslovima, nije lako razlikovati privid od stvarnosti, jer život više nije prirodan. Odsečen je iz korena, od prirode koja se, napadnuta i osporena, suprotstavlja ljudskom. Najbolji ljudi, koje znam, odustali su od života. Neki su umrli, neki kao da su umrli. Zavukli se u mišje rupe. Kriju se od drugih i od sebe. Ćute. Nemaju šta da kažu. Što je najgore, žive u dilemi da li su za ovakvo stanje i sami krivi. Stide se politike, vlasti, okoline, intimno i dela vlastitog naroda