небески прстен

 'По језичким и етнографским подацима,  првобитно се година код Словена није делила на четири,  већ на две сезоне: лето и зиму. У свим словенским језицима за означавање лета и зиме користе се исте речи - лето и зима, док код означавања пролећа и јесени таквог јединства нема.' Срп.митол.речник, 256.

 Kod Srba postoji jedan lep, stari običaj kojim se iskazuje dobrodošlica gostu. Reč je o običaju da se gost koji dođe u neko srpsko domaćinstvo posluži slatkim i čašom vode.  Za slatko se uvek bira najbolje i najlepše voće, a najčešće su to dunje, višnje, trešnje, smokve, borovnice, kupine i šumske jagode. Ono se uvek služi na najlepšem poslužavniku koji domaćica ima u kući, u malim činijama, uz obaveznu čašu vode.  Zapisano je da su još u 19. veku mnogi stranci koji su tada posećivali Srbiju bili prijatno iznenađeni načinom na koji su ugošćeni u srpskim domovima.  Uz iskren osmeh, domaćica bi ih u znak dobrodošlice ponudila slatkim i vodom na poslužavniku, a iz njihovih kasnijih beležaka saznajemo da se ovaj naš specijalitet može porediti sa najfinijim slatkišima na Zapadu. 🇷🇸❤️🌍

 

  „Смрдљива река” и реинкарнација: Загробни свет старих Словена 06 МАРТ 2018 НИКОЛАЈ ШЕВЧЕНКО Григориј Авојан Пратите Russia Beyond на  Како је изгледао загробни свет у који су после смрти одлазили стари Словени? Ми то не знамо, али они су мислили да треба да пређу тајанствену „смрдљиву реку” и да сачекају на реинкарнацију у паралелном свету. Шта се дешава кад човек умре? Питање загробног живота мучило је сваку генерацију људи сваке вере на Земљи. Древна племена која су насељавала територију данашње Русије имала су своје одговоре на вечита питања људске егзистенције. „Смрдљива река” мртвих Стари Словени су веровали да је свет мртвих од људског света одвојен тајанственом реком Смородином. Ова мање позната верзија Стикса такође је означавала границу између Земље и Подземног света у словенским представама о загробном животу. У античкој митологији душе умрлих преко Стикса је превозио чамџија Харон, док Словени нису имали помоћника који би их водио у загробни свет и морали су да се ослоне н

 

 

 Ko je Baba Jaga, opaka veštica zbog koje je Vasilisa Prekrasna neplanirano usmrtila svoju porodicu? Baba Jaga se najčešće prikazuje ili kao jedna starica ili kao tri stare sestre, mršave, gvozdenih zuba i noseva toliko dugih da njima dodiruju plafon dok spavaju... Dvosmislena koliko i odvratna, Baba Jaga je anomalija – u isto vreme oličenje majke prirode i zlobnice koja uživa da proždire one koji ne uspeju da izvrše njene zadatke. Iako je poreklo njenog imena nejasno kao što je i njena svrha, veruje se da je baba nešto nalik na „staricu“ ili „baku“, dok o jagi postoje sukobljene teorije značenja, od „zmije“ do „opake“. Kako bilo da bilo, čak i samo ime Baba Jage naglašava čudnovatost njene ličnosti, što je čini zanimljivim likom za odgonetanje, piše Ancient Origins. Baba Jaga se najčešće prikazuje ili kao jedna starica ili kao tri stare sestre, mršave, gvozdenih zuba i noseva toliko dugih da njima dodiruju plafon dok spavaju, prenosi Laguna. Baba Jaga je uobičajeno naslikana kako jaše

 Srpski kalendar bio je zvanični kalendar svih srpskih država do 19. veka i po njemu su pisane sve povelje, zakoni, odluke, obligacije među ljudima, a njega danas zvanično koristi Srpska pravoslavna crkva i on se smatra njenim Ustavom, budući da ga je još 1119. godine u crkveni kodeks uneo Sveti Sava Srpski narodni kalendar predstavlja skup manje-više nepisanih pravila kojih se srpski narod vekovima pridržavao, paralelno sa crkvenim pravilima. Narodni kalendar se bazira na crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ali se od njega i dosta razlikuje u tome što je izmenio imena praznika, dao im svoja specifična obeležja, mesece nazvao staroslovenskim imenima ili imenima svojih praznika, i dao im svoja tumačenja i načine izračunavanja. Brojanje godina i upotreba kalendara kod Srba počela je 5508. g. p.n.e. (datiranje početka računanja vremena je preuzeto od Vizantije, i predstavlja hrišćansko shvatanje godine nastanka sveta). Srpski kalendar bio je zvanični kalendar svih srpskih država

  https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/4907063/velicanstveni-bor.html

 Slavenska mitologija je mitološki aspekt politeističke religije koju su praktikovali Sloveni prije pokrštavanja . Religija posjeduje mnoge zajedničke crte s drugim religijama koje potiču od proto-indoevropske religija. Za razliku od grčke ili egipatske mitologije , ne postoje zapisi iz prve ruke za proučavanje slovenske mitologije. Uprkos nekim teorijama koje se mogu raspravljati (na primjer, Velesova knjiga ), ne može se dokazati da su Sloveni imali bilo kakav sistem pisanja prije hrišćanstva ; stoga su se sva njihova izvorna religijska vjerovanja i tradicije vjerovatno prenosila usmeno kroz generacije, i u osnovi zaboravljena tokom stoljeća nakon dolaska hršćanstva. Prije toga, rijetke zapise o slovenskoj vjeri uglavnom su pisali neslavenski hrišćanski misionari koji nisu bili zainteresirani za precizno prikazivanje paganskih vjerovanja. Arheološki ostaci starih slovenskih kultnih slikai svetišta su pronađena, iako se iz njih malo može izvući bez legitimnog znanja o njihovom konteks

 

 7 slovenskih bogova Kijevske Rusije Pre nego što je Vladimir Kijevski prihvatio hrišćanstvo i pokrstio celu Kijevsku Rus, bio je paganin. Kada je došao na vlast 978. godine, sagradio je hram posvećen 6 njegovih omiljenih slovenskih bogova kako bi povezao sebe i bogove u glavama svog naroda. Znamo samo za 7 bogova koje su obožavali u paganskoj Rusiji jer su zabeleženi u Prvoj hronici, prvim ruskim novinama iz 1113. Ko su bili slovenski bogovi Kijevske Rusije? Perun Perun Bog neba, groma i rata. Perun izgleda kao ratnik s mišićima i impresivnom, bakrenom bradom. On također može nositi malj ili luk i strijelu. Bio je Vladimirov miljenik i smatran je najmoćnijim i najvišim bogom u hramu. Većina kipova bila je napravljena od hrasta ili kamena, a u Perunovom slučaju hrast je bio najčešći materijal za izradu njegovih kipova. Mnoga sela bi uklesala njegovu statuu na najistaknutijem hrastu u okolini.   Dazhbog Dazhbog Ime Dazhbog doslovno se prevodi kao bog koji daje. Osvojio je nagradu po izb

  Radi lakšeg razmevanja dela kao i zbog želje da se znanje, vredno sakupljeno i sistematizovano u ovoj knjizi, na što bolji način približi čitalačkoj publici različitih nivoa znanja, književne svesti i afiniteta, "Tajanstvene pojave.." su podeljene u tri manje knjige -"Gatanje i proricanje", "Čaranje, čini i mađije" i "Kremansko proročanstvo". Pritom, sačuvana je arhaičnost i verodostojnost jezika koji ovo delo u svakom pogledu izdvaja od ostalih radova istovetne tematike. Dr Kazimirović je četvrt veka proveo u istraživanju i sakupljanju književne građe o čuvenoj i tajnom obavijenoj, porodici Tarabić iz sela Kremana, o kojoj i dan-danas mlada pokolenja slušaju priču sa usana svojih deka i baka. Čuveni Tarabići bili su poznati po fenomenu proročke moći koja se prenosila sa kolena na koleno i donosila im, koliko ugled i strahopoštovanje, toliko i nevolju i probleme usled neverice i podsmeha njihovih savremenika

 Kako je slovenska mitologija demonizovana, potisnuta i na kraju — gotovo zaboravljena I za to možemo u velikoj mjeri zahvaliti hršćanstvu Preskakala sam vatru kad sam bila mlađa. Tokom ranih letnjih meseci, moja porodica i ja smo pravili lomaču u šumi ili pored reke, jeli smo pečeni krompir, pevali i plesali oko vatre, a neki od nas – uglavnom deca – čak smo trčali ili skakali preko nje. Svidelo mi se to. I ne, nikada nisam opekao noge. Ali do relativno nedavno, nisam shvaćao da je ova praksa ukorijenjena u stoljetnim slovenskim paganskim vjerovanjima. A zapravo, dosta je naših običaja. Ipak, nikada nismo učili ni o čemu od toga u školi. Ništa o ranim slovenskim plemenima. Ništa o drevnim religijskim ritualima i tradicijama. I ništa o slovenskoj mitologiji. Da, slovenska mitologija. Vjerovatno ste čuli za grčke, rimske, nordijske ili anglosaksonske mitologije, ali šanse nisu slovenske. Šta se desilo sa tim? I zašto čak i moderni Sloveni još uvijek nerado priznaju da je ikada postojao?

 Богови и њихови двојници Словенска божанства нису повезана родбинским или брачним везама, изузев што су сви богови "дјеца Сварога", тј. потичу од њега. Племена су поштовала своје племенске заштитнике више  од оссталих богова. Међутим, словенски пантеон постоји.  Историчари религије узимају у обзир да је један од врховних богова могао да буде: Сварог, Перун, Световид, Сварожић или Триглав. Поједина божанства се претварају одређене животиње, као што су медвед, во, петао, змија или вук, и могуће је да су због могућности те трансформације, у хришћанству, демонизовани. Сваки од богова има своју посебно функцију. Словенски пантеон су највјероватније чинили Сварог, Перун, Стрибог, Дајбог, Сварожић, Волос, Црнобог, Бјелобог, Триглав, Световид, Јаровид, Радгост, Руђевид, Поревид, Припегало, Симаргл, Хорш... и богиње Весна, Девана, Жива, Мокоша, Морана, Лада... Бугарска пјесма у коме се помињу Сварог, Дајбог и Перун гласи: "Да дарујеш три дуката,  три дуката дародавна:  први дука

Krilati bog vetra i vazduha – Stribog Stribog  je dobar bog ali često naprasit i strog. Sloveni su ga slavili tri puta godišnje, u zimu jesen i proleće. On je bog putnik koji svuda stiže za čas svojim krilima a doživljavan je kao vetar, povetarac, moravac, dunavac ali i košava, bura, jugo i tuča.Njegova kultna mesta su groblja jel je bio zadužen da svojim krilima prenosi mrtve na onaj svet. On je mirio zavađene ali i kažnjava vrtlozima za ljudske grehe. Pred njegovim kipom se bajalo i zaklinjalo. Stribog je jedno od vrhovnih božanstava Slovenske mitologije. Smatran je bogom vetra i vazduha, smatran je dobrim bogom putnikom, ratnikom ali nekad i naprasitom i strogom. Zbog toga je zamišljan kao silovit vetar, često prepisivan i podnebljima- dunavac, moravac, jugo, košava, ali i grad i tuča su važili kao strašan prikaz ljutog Striboga. Imao je krila kojima bi prenosio mrtve na onaj svet pa su njegova sveta mesta groblja. Tim krilima bi za čas svuda stizao pa je poput vetra i neumorni putn

Наши словенски преци су празновали Перуна, бога муње и грома, а православна црква данас обележава Светог Илију. Свети Илија, у народу познатији као Илија Громовник, празнује се недуго након његове сестре Огњене Марије, са којом спада у ред ,,огњених светаца". Према предању, Огњена Марија је прећутала брату дан његовог крштења, јер би у супротном од силног весеља уништио громовима свет; управо из поменуте приче потиче и данас присутно веровање о грмљавини на Светог Илију: уколико на његов празник грми- сестра му још увек није открила дан крштења, односно његово име. У народу живи прича да грмљавину изазива топот четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а који вуку светитељеву ватрену кочију. Данас не ваља радити на пољима, јер, како се да чути у причама народа, то светитеља уме разгневити, те онај ко ради може настрадати од грома, или му пак огањ може прогутати усеве. Такође, данашњи дан подсећа да је лето при крају, те у народу постоји изрека: ,,Од Светог Илије, сунце све мили

    U bugarskom gradu Kumovgradu, 03. Novembra 2008.g., u jakoj konkurenciji, medju brojnim evropskim državama, "Zaboravljena gora - Mitska bića Crne Gore" autora Milisava Popovića osvojila je prvo mjesto /prvu nagradu/ Orfejevu liru čime je ovaj mladi pisac po prvi put u književnoj istoriji Crne Gore svojoj državi donio laskavu titulu "laureata u beletristici". Popović je, inače, po obrazovanju i profesiji politikolog (radi u Podgorici), a u svijet književnosti je "na široka vrata "ušao nakon ljetošnjeg objavljivanja pomenutog romana - prvijenca čiji je tiraž (hiljadu primjeraka), bez reklame u knjižarama rasprodat za svega dva mjeseca, što je knjigu uvrstilo u naše bestselere. Književna kritika ga je prihvatila kao prvo djelo epske fantastike o mitskim bićima Crne Gore od velikog literarnog značaja, a nagrada "Orfejeva lira" potvrdila je očekivanja teoretičara da je univerzalna tema i jezik "obrade" mitskih bića Crne Gore jednako insp