небески прстен

Порекло и значење Славе Са строго научно-историјског становишта, порекло нашег домаћег празника, Славе или Крсног имена није ни до данас сасвим и коначно разјашњено. Постоји више теорија које покушавају да објасне настајање овог празника својственог само Србима, али, као што у науци често бива, ни једна од њих не решава ово питање у потпуности - свака осветљава само један његов део. Теорија, дакле, има разних, почев од оних строго Хришћанских, по којима је Слава чисто хришћанска без икаквих трагова патанства. Једна од тих теорија тврди да  Слава означава прослављање оног Светитеља на чији се празник крстио предак неке породице, узевши име тог Светог. Друга теорија је да је Слава првобитно прослављана код цркава које су подизане у част Светог чије је име добио одређени предак по крштењу. Постоје, наравно, и теорије које порекло Славе виде у паганским временима, када су Срби живели у племенским заједницама и када је свако племе имало своје божанство - заштитника домаћег огњишта, те

 Маска може што образ не може http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Maska-moze-shto-obraz-ne-moze.sr.html   KARNEVALI, KULTURNA ANTROPOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA FOLKORA http://media.rtv.rs/sr_lat/dijalog-kultura/5923  

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/RTS+Satelit/1430477/Tema+Srbije+na+vezi%3A+Slave+u+Srba.html Slave u Srba Ušli smo u period praznovanja jer se najveći broj svetitelja slavi od jeseni do proleća. Kako je nastala srpska slava? U čemu je njen značaj? Koliko znamo o ovoj tradiciji, o pravom smislu i suštini slave?

OBIČAJI I TRADICIJA KOD SRPSKOG NARODA Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice. A koliko je čuvanje običaja značajno za svaku zajednicu najbolje govori izreka “bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti”. U neprestanoj trci za vremenom i profitom čemu veći deo čovečanstva danas robuje, eri globalizacije koja poništava mnoge posebnosti naroda i zemalja, zamenjujući ih univerzalnim i pomalo bezličnim vrednostima, znamo li šta su pravi narodni običaji? Iako se mnoge kulture prepliću i razvijaju pod uticajem drugih kulturnih obrazaca, ipak svaka od njih zadržava značajan deo svoje autentičnosti. Suština duhovnog razvoja jednog naroda na najbolji način se razume proučavanjem običaja i kulturne tradicije. Običaji od najranijih vremena ispunjavaju jednu od svojih najznačajnijih uloga, a to je čuvanje identiteta naroda. Teško je odrediti kada je tačno neki običaj nastao, ali

Profesor, za "Novosti", o novom izdanju knjige "Srpska mitologija - u verovanju, običajima i ritualu": U jeziku sačuvana ista imena zajedničkih najviših bogova: Perun ili Perkunas, Veles ili Volos KADA su Srbi došli na Balkan zatekli su u praksi Rimljana dobro sačuvano proslavljanje kućnih zaštitnika - "lara". Mada je sličnoga običaja bilo u svih Indoevropljana, maštoviti Srbi su po prijemu hrišćanstva, a nominalno pod crkvenim uticajem, u svakom domaćinstvu ponaosob, individualizovali po jednog svetitelja, uzevši ga za kućnog zaštitnika. Volja je bila tolika da je institut slave sama crkva, a i pod vidovitim Svetim Savom, autorizovala u formi u kojoj slavu danas poznajemo. Postoje potvrde, da je u početku slave bilo i kod Hrvata, a i u nekim delovima Bugarske. Svakako, taj je običaj sasvim u uzmaku kod severnih naroda, a i Slovena, koje uticaj Rimljana nije doticao. Ovim rečima profesor Sreten Petrović, za "Novosti", objašnjava po

Trag predaka danas Porodični kult u Srba poznat kao krsna slava, predstavlja običaj čiji karakter i poreklo nauka još uvek nije svestrano razjasnila. Za slavu se sa sigurnošću može reći da je predhrišćanskog porekla a da je njena moderna hristijanizovana forma ishod simbioze paganskih i hrišćanskih elemenata. Kult krsne slave dominantno je rasprostranjen i očuvan kod Srba, koji u njemu vide svojevrsno nacionalno obeležje. Iako je nesporno da slava jeste neka vrsta žiga utisnutog u srpsku kulturu i u nama poznatom obliku nesvojstvene drugima, raspoloživi izvori i indicije ne govore u prilog tezi da je slava, u svojim korenima, srpski ekskluzivitet.  Ćiro Truhelka(1865-1942), ovdašnji istoričar češkog porekla, prvi je obratio pažnju na hronologiju života i kanonizacije većine svetaca, koji su najčešće predmet slavskog kulta kod pravoslavnih Srba. Od njih dvadeset i četvoro, život i kanonizacija dvadeset i dvojice padaju u predjustinijansko doba, u vreme koje znatno

http://www.etnoloskabiblioteka.co.rs/cir_citaonica.php5?id=5

http://www.etno-muzej.si/files/etnolog/pdf/slovenski_etnograf_37_vlahovic_prilog.pdf

http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1230688/U+sredi%C5%A1tu+pa%C5%BEnje.html

Увезени празници у славу потрошње Нешто слично Ноћи вештица постојало је и код нас, само што није трајало један или два дана већ неколико месеци, подсећа етнолог Весна Марјановић Маскирање је саставни део прославе Ноћи вештица (Фото Бета) Милиони малих Американаца под маскама закуцали су синоћ, у Ноћи вештица, на комшијска врата, тражећи слаткише, у складу са вишевековним обичајима. У Београду су се малишани преко дана забављали на маскенбалу, а они мало старији су провели ноћ на тематским журкама страве. Тако је код нас прослављен још један празник који нема везе са српском традицијом. Предбожићно даривање на Материце и Оце одавно је заменила новогодишња потрошачка грозница. Месец дана касније почиње бомбардовање црвеним срцима као подсетник да се ближи Свети Валентин, иако имамо Светог Трифуна, заштитника винара и винограда. Март доноси угоститељима прилику да подсете на Дан светог Патрика и није мали број Срба који не пропусте да овај ирски празник зали

Dr Vesna Marjanović: Zamislite slavu bez kuma i kolača Dvadeset prvi vek. Ljudi su kupili oko 150 miliona hektara na Mesecu. Ričard Branson vodi sina na letovanje u svemir. Istorija leti brzinom nepojmljivom umu.   Vesna sa suprugom Milanom i sinovima Urošem (31) i Lukom (29) slavi Svetog Nikolu. Pored Aranđelovdana, Svetog Jovana i Đurđevdana, njihova slava jedna je od najčešćih u Srba. Oni spremaju posnu trpezu, a najlepše od svega je što svi učestvuju u slavlju     Iste godine u Vladičinom Hanu grupa muškaraca stoji u krugu. Tiskaju se telima, rukama čvrsto drže slavski kolač proboden svećom. U sobi je svečana tišina. Odjednom složno uznose kolač visoko, tako da plamen sveće ostavi beleg na tavanici. Crna mrlja na belom plafonu čuvaće domaćina i njegove do sledeće slave. Jedina žena koja je smela da prisustvuje muškom ritualu bila je dr Vesna Marjanović. Suprotno svim pravilima, prvi put otkad običaj postoji, dozvolili su joj to kao

СЛОВЕНСКИ Прилог за заборављену биографију старих Словена тари Словени су у наше уџбенике махом уписани поводом велике селидбе народа која их је довела у европске крајеве. Много више о њима се никада није учило, још мање о старословенским јунацима који су обележили време раног средњег века у деловима средње и северне Европе. Под налетима хришћанства нестајала је стара, паганска словенска вера, а њене границе су се повлачиле све даље ка северу Европе, где су као последњи бастиони остали балтички Словени, они који су живели уз само Балтичко море, и полапски Словени који су насељавали подручја око реке Лабе на северу садашње Немачке. Управо тамо живео је јуначки кнез ког наши уџбеници не памте, и за кога се у нашим, словенским крајевима мало зна – кнез Никлот Бодрић. Кнез Никлот био је један од кључних људи ободритског племенског савеза западноевропских Словена, који је створен у подручју садашњ

 Uvod u neopaganizam Duhovnost ili religija? Kada ljudi po prvi put čuju za neopaganizam, često se upitaju gdje pagani slave svoje svetkovine, tko vodi ta slavlja, postoje li pravila, hijerarhije ili sveti spisi koji to određuju i tako dalje. Bilo bi iznimno jednostavno odgovoriti na ovakva pitanja kada bi neopaganizam bio religija, no on to nije. Mnogi pagani će reći da je to duhovnost, pa čak i način života. Svakako, neopaganizam se ne može nazvati religijom iz više razloga. Naime, organizirane religije imaju strogo definirane obredne zakone, fiksne bogomolje, duhovne vođe (a time i hijerarhije) te svete spise. Neopaganizam je mnogo fleksibilniji. Pojedinci i grupe mogu slaviti u zatvorenim ili otvorenim prostorima i najčešće nemaju fiksno mjesto tj. utemeljenu bogomolju. Osnovni obredni okviri postoje, ali se mogu prilagođavati potrebama pojedinca/grupe. Ovisno o denominaciji, neopagani mogu odabrati jednu osobu/više ljudi koji će stalno voditi obrede, ali se često događa da razl

Morske sirene zaista postoje! Još jedan video snimak morske sirene ili ne? Ali krenimo prvo redom.....Krajem maja prošle 2013.godine skoro svi svjetski mediji su,ismijavali lakovernost miliona ljudi koji su gledali emisiju TV kanala Animal Planet pod nazivom "Mermaids: The Body Found" ( Sirene: Pronađeno Tijelo) za koju je rečeno da je prije svega zabavnog karaktera, ali ipak.... Ono što svjetska javnost pritom nije znala je to da za tvrdnje koje su morski biolozi Dr. Paul Robertson i Dr. Torsten Schmidt, koji su se u martu mjesecu prošle godine spustili na dubinu od nekoliko stotina metara i  tamo navodno sasvim slučajno snimili da tako kažemo “neidentifikovano morsko biće”, itekako ima dokaza. Dvojica naučnika biologa, koji su usled svojih ranijih otkrića i istraživanja u okviru američke agencije za podmorska istraživanja (NOAA) vezanih uz “sirenolike humanoide” izgubili kredibilitet pod optužbama ame

Битка на Тари 1150. године   Српски жупан против цара Византије   Упркос свим напорима, Ромеји нису успели да спрече садејство српских и угарских снага. Већ је падао и густ снег, али Византици се нису, по обичају, повукли у утврде. Овај пут, одлучили су да иду до краја Т оком 12. века, још пре владавине Стефана Немање, српски велики жупани покушавали су да се ослободе власти Византије, али су сваки пут били поражени. Тако је и жупан Урош I уз подршку Угарске 1129. године подигао велики устанак и напао и спалио византијско утврђење у Расу. Византинци су овај устанак сурово угушили, а део становништва Рашке за казну су преселили у Малу Азију. Без обзира на ове губитке, Срби су након неколико деценија поново подигли устанак под вођством жупана Уроша II. Једна од највећих битака Србије у 12. веку одиграла се 1150. године, на речици Тари, недалеко од данашњег Ваљева. У бици, у којој су, поред Срба и Византинаца, учествовали и Мађари, борили су се и сам жупан Ур

Madridski kodeks Tuđemilska bitka je imala veliki odjek u ondašnjem svijetu a i Vizantijski izvori to potvrđuju. Prvi tekstualni i likovni prikaz ove slavne bitke i velike dukljanske pobjede dat je u madridskom kodeksu „Kratke istorije“  Jovana Skilice, vizantijskog ljetopisca iz druge polovine XI vijeka. Madridski kodeks Jovana Skilice (Madrid, Nacionalna biblioteka, vitr. 26-2) je, u stvari, prepis Kratke istorije, ilustrovan minijaturama, koje predstavljaju istorijske događaje, propraćene legendama u vezi sa opisanim slikama. Rukopis ima ukupno 574 sačuvane minijature u boji. Od toga broja samo 518 minijatura prate legende. Minijature su „izvedene“ poslije ispisivanja osnovnog teksta, a legende poslije minijatura. Madridski rukopis je vjerovatno nastao u drugoj polovini ako ne krajem XII vijeka, dok je „Kratka istorija“ napisana krajem XI vijeka. Madridski Skilica je značajan prvjenstveno zbog njegovih minijatura isključivo svjetovnog karaktera. Dv

Zorica Mrvaljević: Simbol moći i dostojanstva U Crnoj Gori postoji veliki broj narodnih nošnji, najčešće sa lokalnim specifičnostima kroja i ornamenta, što je uslovljeno multikonfesionalnošću, istorijskim prilikama, kulturnim uticajima i prožimanjima, prirodnim specifičnostima itd. Kao značajan segment tradicionalne kulture, koja se nalazi u osnovi crnogorskog kulturnog identiteta, one nose u sebi određenu simboliku i vjekovima taloženo kreativno ispoljavanje. S obzirom na brojnost stanovništva pravoslavne vjeroispovijesti, iste ili slične istorijske sudbine, kulture i kulturnih stremljenja, dva osnovna tipa su preovladavala, suknena i svitna narodna nošnja. Kulturno nasljeđe     Svitna, ili kako se uobičajeno naziva svečana crnogorska narodna nošnja, predstavlja posebnu vrijednost našeg kulturnog nasljeđa i tradicije uopšte, ne samo zbog ljepote i bogatstva, već prvenstveno zbog društvenog značaja koji je imala tokom viševjekovnog opstajanja. Kada je u pitanj