Увезени празници у славу потрошње
Увезени празници у славу потрошње
Нешто слично Ноћи вештица постојало је и код
нас, само што није трајало један или два дана већ неколико месеци,
подсећа етнолог Весна Марјановић
Маскирање је саставни део прославе Ноћи вештица (Фото
Бета)
Милиони малих Американаца под маскама закуцали су синоћ, у Ноћи
вештица, на комшијска врата, тражећи слаткише, у складу са вишевековним
обичајима. У Београду су се малишани преко дана забављали на маскенбалу,
а они мало старији су провели ноћ на тематским журкама страве. Тако је
код нас прослављен још један празник који нема везе са српском
традицијом.
Предбожићно даривање на Материце и Оце одавно је заменила новогодишња потрошачка грозница. Месец дана касније почиње бомбардовање црвеним срцима као подсетник да се ближи Свети Валентин, иако имамо Светог Трифуна, заштитника винара и винограда. Март доноси угоститељима прилику да подсете на Дан светог Патрика и није мали број Срба који не пропусте да овај ирски празник залију криглама пива.
Глобализовани су и празници, али само они који долазе са запада као својеврсна светковина потрошачког друштва.
Психолог Жарко Требјешанин каже да су увезени празници одраз глобализације и мешања култура, мада се не може занемарити ни комерцијални аспект.
– Добро је да људи обележавају своје празнике, али ако неко воли Дан заљубљених и ако га један пар на леп начин прослави, мени то не смета, чак ми је симпатично. Све је увезено, и Нова година и Деда Мраз. Ми смо и хришћанство увезли – каже Требјешанин и присећа се празника које је као дете славио.
– Врбица је веома леп празник. Слави се и данас, али мислим да се свео на цркву, а био је више општенародни. Леп празник је Ђурђевдан, а сад га највише славе странке. Ако је слава подсећање на претке, чега се оне сећају.
Етнолог Весна Марјановић, виши научни саветник у Етнографском музеју, каже да је нешто слично Ноћи вештица постојало и код нас, само што није трајало један или два дана већ неколико месеци.
– Од античких времена зимски период је оријентисан на култ мртвих предака. Веровало се да мртви једном годишње морају да напусте боравиште и да од тих обичаја зависи каква ће бити наредна вегетациона година. У нашој култури је то везано за почетак божићног поста. Све време до Богојављања ишле су поворке коледара. Сматрало се да су у прерушеним људима инкарниране душе предака, а дарови су покушај да се преци умилостиве.
У западној култури ови обичаји се везују за 1. новембар.
– Ирци су то пренели у САД, па се као бумеранг вратило у Европу. Осамдесетих година 20. века у западној Европи имали смо бум Ноћи вештица. Из сакралног контекста обичаји су прешли у сферу забаве, која на други начин интегрише популацију, а деца се појављују као копча наставка традиције – каже Весна Марјановић.
Ми западњачке обичаје нисмо прихватили у пуном смислу, већ само део који се тиче прерушавања. Млади који учествују у активностима не упуштају се у значење обичаја.
– Њима је то небитно, као и Дан заљубљених – сматра Марјановићева и додаје да су медији у великој мери заслужни за популаризацију „увозних” празника због начина на који преносе њихову атмосферу.
Стари обичаји задржали су се у многим крајевима Србије, али не добијају толики публицитет.
– Сачувало се мноштво обичаја од архаичних поворки до савремених карневала у време поклада. Белу недељу, месопуст, празнује читава Војводина. И околина Велике Плане задржала је те обичаје. У источној и југоисточној Србији имате коледаре. Уочи Божића, деца у Војводини по солитерима иду од стана до стана честитају празнике и добијају поклоне.
-----------------------------------------------------------
Страх да ће страни обичаји потиснути домаће
Хрватска католичка црвка већ неколико година позива на бојкот Халовина. Ове године, келтском празнику укорењеном у америчкој традицији успротивили су се и пољски свештеници. У руској регији Краснодар је недавно забрањен, а у московским школама се не обележава од 2003. Осим страха за ментално здравље младих, као разлог се често наводи бојазан да ће страни обичаји потпуно потиснути домаће.
Весна Марјановић истиче да је тешко стављати моделе и нешто забрањивати.
– Сваки обичај ће трајати све док интегрише заједницу и док постоји веровање да ће ритуали да обезбеде заштиту и егзистенцију. Овако је све пука забава и комерцијални интерес.
Предбожићно даривање на Материце и Оце одавно је заменила новогодишња потрошачка грозница. Месец дана касније почиње бомбардовање црвеним срцима као подсетник да се ближи Свети Валентин, иако имамо Светог Трифуна, заштитника винара и винограда. Март доноси угоститељима прилику да подсете на Дан светог Патрика и није мали број Срба који не пропусте да овај ирски празник залију криглама пива.
Глобализовани су и празници, али само они који долазе са запада као својеврсна светковина потрошачког друштва.
Психолог Жарко Требјешанин каже да су увезени празници одраз глобализације и мешања култура, мада се не може занемарити ни комерцијални аспект.
– Добро је да људи обележавају своје празнике, али ако неко воли Дан заљубљених и ако га један пар на леп начин прослави, мени то не смета, чак ми је симпатично. Све је увезено, и Нова година и Деда Мраз. Ми смо и хришћанство увезли – каже Требјешанин и присећа се празника које је као дете славио.
– Врбица је веома леп празник. Слави се и данас, али мислим да се свео на цркву, а био је више општенародни. Леп празник је Ђурђевдан, а сад га највише славе странке. Ако је слава подсећање на претке, чега се оне сећају.
Етнолог Весна Марјановић, виши научни саветник у Етнографском музеју, каже да је нешто слично Ноћи вештица постојало и код нас, само што није трајало један или два дана већ неколико месеци.
– Од античких времена зимски период је оријентисан на култ мртвих предака. Веровало се да мртви једном годишње морају да напусте боравиште и да од тих обичаја зависи каква ће бити наредна вегетациона година. У нашој култури је то везано за почетак божићног поста. Све време до Богојављања ишле су поворке коледара. Сматрало се да су у прерушеним људима инкарниране душе предака, а дарови су покушај да се преци умилостиве.
У западној култури ови обичаји се везују за 1. новембар.
– Ирци су то пренели у САД, па се као бумеранг вратило у Европу. Осамдесетих година 20. века у западној Европи имали смо бум Ноћи вештица. Из сакралног контекста обичаји су прешли у сферу забаве, која на други начин интегрише популацију, а деца се појављују као копча наставка традиције – каже Весна Марјановић.
Ми западњачке обичаје нисмо прихватили у пуном смислу, већ само део који се тиче прерушавања. Млади који учествују у активностима не упуштају се у значење обичаја.
– Њима је то небитно, као и Дан заљубљених – сматра Марјановићева и додаје да су медији у великој мери заслужни за популаризацију „увозних” празника због начина на који преносе њихову атмосферу.
Стари обичаји задржали су се у многим крајевима Србије, али не добијају толики публицитет.
– Сачувало се мноштво обичаја од архаичних поворки до савремених карневала у време поклада. Белу недељу, месопуст, празнује читава Војводина. И околина Велике Плане задржала је те обичаје. У источној и југоисточној Србији имате коледаре. Уочи Божића, деца у Војводини по солитерима иду од стана до стана честитају празнике и добијају поклоне.
-----------------------------------------------------------
Страх да ће страни обичаји потиснути домаће
Хрватска католичка црвка већ неколико година позива на бојкот Халовина. Ове године, келтском празнику укорењеном у америчкој традицији успротивили су се и пољски свештеници. У руској регији Краснодар је недавно забрањен, а у московским школама се не обележава од 2003. Осим страха за ментално здравље младих, као разлог се често наводи бојазан да ће страни обичаји потпуно потиснути домаће.
Весна Марјановић истиче да је тешко стављати моделе и нешто забрањивати.
– Сваки обичај ће трајати све док интегрише заједницу и док постоји веровање да ће ритуали да обезбеде заштиту и егзистенцију. Овако је све пука забава и комерцијални интерес.
Коментари