Zamislite slavu bez kuma i kolača

Dr Vesna Marjanović: Zamislite slavu bez kuma i kolača

Dvadeset prvi vek. Ljudi su kupili oko 150 miliona hektara na Mesecu. Ričard Branson vodi sina na letovanje u svemir. Istorija leti brzinom nepojmljivom umu.
 

Vesna sa suprugom Milanom i sinovima Urošem (31) i Lukom (29) slavi Svetog Nikolu. Pored Aranđelovdana, Svetog Jovana i Đurđevdana, njihova slava jedna je od najčešćih u Srba. Oni spremaju posnu trpezu, a najlepše od svega je što svi učestvuju u slavlju

 

 

Iste godine u Vladičinom Hanu grupa muškaraca stoji u krugu. Tiskaju se telima, rukama čvrsto drže slavski kolač proboden svećom. U sobi je svečana tišina. Odjednom složno uznose kolač visoko, tako da plamen sveće ostavi beleg na tavanici. Crna mrlja na belom plafonu čuvaće domaćina i njegove do sledeće slave.

Jedina žena koja je smela da prisustvuje muškom ritualu bila je dr Vesna Marjanović. Suprotno svim pravilima, prvi put otkad običaj postoji, dozvolili su joj to kao vođi projekta „Krsna slava“ da prenese dalje.
U vreme zasluge, večeri uoči slave, istorija stoji. Drevni rituali žive izvan vremena i sve je isto kao u pagansko doba.

Gde smo sada?
Dr Vesna Marjanović trideset i kusur godina bavi se običajima u Srba. Od toga je 21 godinu provela u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, bila je šef odeljenja za etnologiju. Tako je rođena Zemunka godinama prelazila ozbiljnu kilometražu do svog radnog mesta.
Sve dok nije postala načelnica odeljenja za proučavanje narodne kulture Etnografskog muzeja.
Ona je neizlečivi zaljubljenik u svoj poziv. Priča kako su prošle godine, negde u ovo vreme, ona i njene kolege načeli projekat „Krsna slava“, pokrenuli su ozbiljna istraživanja, obišli skoro celu Srbiju, ušli u mnoga domaćinstva i sada obrađuju zanimljive podatke. Na teren odlaze na dan slave i prate šta se dešava, bde nad domaćinama i gostima od zore do večeri.
– Običaji su živa tvorevina. Oni nastaju, nasleđuju se, menjaju ili propadaju – priča Vesna (57). – Mora da ostane traga o savremenim istraživanjima jer su ovo istraživanja iz 21. veka. Važno da shvatimo kako ljudi sebe shvataju, zašto je krsna slava preživela sva vremena, tolike vekove. Imamo jedan zbornik koji je posvećen krsnoj slavi iz 1984. godine, zatim je kolega etnolog Mile Nedeljković 90-ih objavio knjigu na istu temu i od onda, i pored svih promena, nemamo nijedno novo svedočanstvo.
 
Bitka za monografiju
Obilazeći Srbiju uzduž i popreko, suočila se s najrazličitijim običajima i tumačenjima. Zajedno s kolegama pošla je od juga, preko centralnog dela pravo na sever, pa dalje na severoistok i zapad. Kaže da je naše kulturno tlo bogato najrazličitijim običajima, razlikuju se obredni rituali od porodice do porodice, a kamoli od kraja do kraja.
Vesna i njen tim imaju snažnu podršku kolega iz unutrašnjosti, usmeravaju ih na ljude koji su dobri kazivači. Puno im ljudi pomaže na terenu, upućuju ih na prave porodice koje razumeju njihov deo posla. Tako se u kruševačkom kraju Vesna sudarila sa činjenicom da se kum na slavu ne zove.
– Domaćini ne zovu kuma jer na slavi ume i da se popije, pa pod dejstvom alkohola može da se zaoštri nekakva debata. Oni zapravo time čuvaju svog kuma, štite ga od eventualnih poganih reči i neprijatnih sutiacija. Kum je ipak svetinja – priča Vesna.
A možete li da zamislite krsnu slavu bez kolača? Na severu Srbije to nikoga ne čudi. Tamošnje domaćice već dugo slavski kolač ne mese, a domaćini ih tako u crkvu i ne nose.
– Bila sam gošća u jednoj svešteničkoj porodici i baš su mi oni pričali kako su se Srbi koji su krenuli sa Arsenijem Čarnojevićem put severa 1690. zarekli da neće mesiti hleb za slavu dok se ne vrate na Kosovo, na svoje ognjište. Da ne bi izdali svoju zemlju, samo su delimično slavili na tuđem tlu. Običaj se zadržao i dan-danas, kada se potpuno odvojio od prvobitne funkcije. Tamo za Božić mese kolač, veza između naroda i hleba je jaka i nije se pokidala – dok prepričava legendu ograđuje se i kaže da još nije proverila njenu verodostojnost.
Vesna i njene kolege ove godine ušle su u drugu fazu projekta koji je u početku podržalo Ministarstvo kulture. Za prvu fazu dobili su 300.000 dinara, ali ove godine stvari su se promenile. Etnografski muzej nije dobio novac za dalju realizaciju važnog poduhvata.
– Ali nećemo odustati. Kandidovali smo krsnu slavu na listu nematerijalne kulturne baštine Uneska i želimo da istrajemo u nameri da izdamo monografiju „Krsna slava“ kod Srba. Uspećemo kako znamo i umemo – kaže Vesna.
 

Šta se krije iza slava? Stručnjaci objašnjavaju da je poreklo krsne slave u suštini pagansko, dok se smisao različito tumači. Neki etnolozi slavu dovode u vezu s kultom mrtvih, svrha je proslavljanje porodičnih predaka. Po drugom tumačenju, proslava je prvobitno bila vezana za kult sunca koje se zamišljalo kao božanstvo dobra i darivalac letine. Sveća takođe potiče iz prehrišćanskog doba: ona je svojevrsna supstitucija ognja kome su se nekada prinosile krvne i beskrvne žrtve. Zato se i danas sveća stavlja u posudu sa žitom ili na krsni hleb, na rog vola ili na posudu sa vinom, što zamenjuje prinošenje ovih žrtava domaćem božanstvu i zaštitniku. Slavski kolač takođe upućuje na vezu sa solarnim kultom. Zapravo, svi obredni hlebovi u obliku kotura simbolišu sunce, a oni srpastog oblika mesec.

 
Kakvo žito! Sveci su živi
Obilazeći Srbiju, zarad svoje važne misije, Vesna se često susreće sa domaćicama koje ne spremaju žito za svoju krsnu slavu. Tako je bilo i u Kaoniku. Mese ljudi slavski kolač, pa u crkvu nose i još jedan manji hlepčić, ali za žito ni da čuju. Kažu, žito se sprema samo za mrtve, a sveci su živi!
izvor