небески прстен

Ljubinković: Vredni tragovi iz starog sveta | Kultura | Novosti.rs

Старословенски језик, заједно са српским, македонским, словеначким и бугарским, спада у групу јужнословенских језика. То је уједно и први књижевни језик свих Словена. Старословенски је језик који су у IX веку створили Ћирило и Методије на основу говора Словена из околине Солуна и „опремили“ га одговарајућом азбуком (глагољицом) како би са грчког превели богослужбене књиге, а понајпре Јеванђеље. Иако су Солунска браћа за велики део речи нашла одговарајуће словенске изразе, старословенски ипак обилује и грчким терминима и граматичким конструкцијама. Грчким се говорило у Византији, а био је у то време прави „светски“ језик. Уз грчки, латински и готски, старословенски је четврти језик на свету на који је преведено Свето писмо, Словени су се уврстили у ред народа који Божију реч примају и слушају на свом језику, а 864. се сматра годином почетка словенске писмености. Језик Старословенски је имао чак 15 вокала, међу којима су била два полугласника, чак четири вокална р и л и два назала, какв

Krsna slava u Srba "Ko Krsno ime slavi onom i pomaže" Piše: Dragomir Antonić Slava ili Krsno ime je srpski, narodno-crkveni običaj i najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. Slava je isključivo srpski običaj, jer i kad je praznuju pripadnici drugih naroda slave je kao srpski i pravoslavni običaj. Slava je veoma obiman kompleks običaja i obreda sa mnogo oblasnih razlika u shvatanjima i u izvođenju, a i sam naziv ima više sinonima. Tako se slava zove i: krsno ime, sveti, sveto, blagdan, krsna slava, praznik, služba, den, sečemo leb, lomimo leb, panagir, svetac, svetec, sveden, panađur, pamet svetom, kućanska slava, liturgija, liturđija, leturđija. Ukupno dvadeset imena za jedan običaj, a pretpostavljam da ima još naziva koji ovde nisu zabeleženi. O poreklu slave ima sijaset mišljenja i tumačenja, ali bez obzira na svu različitost u mišljenjima, ostaje činjenica da Srbi danas čuvaju i poštuju slavu kao najvažniji običa

Српска слава на листи Унеска, постаје део културног наслеђа човечанства! Ј. Матијевић | 23. новембар 2014. novosti.rs Празник породице посвећен светитељу заштитнику домаћинства, обликован у средњем веку, постаје до краја недеље део нематеријалног културног наслеђа човечанства ДО краја предстојеће седмице, сазнају „Новости“, српска крсна слава, званично ће бити на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства. Тако ће слава, најпрепознатљивији обичај већине наших православних породица, остати упамћена и као „први упис“ Србије на листу светског нематеријалног културног наслеђа. Али, иако нема сумње кол

Antonić: Narod bez pamćenja postaje biljka | Društvo | Novosti.rs

Етнолог Драгомир Антонић: Традиција је наша будућност novosti.rs Чувајмо ове наизглед ситнице и преносимо их потомцима. А, дружења на крсним славама су најбоља прилика за разговоре о прошлости ДУХОВНО је снажније од материјалног. Куће се могу уништавати, мостови и градови рушити, гробља затрављивати, али свест о њиховом постојању се не може избрисати, све док памтимо. Памћење је знање. Наше памћење је наше највеће богатство. Ако памтимо знамо. Зато је важно да памтимо и оно што знамо потомцима казујемо. То је наша обавеза. Да ли ће потомци нас саслушати и да ли ће о нашим приповедањима водити рачуна на њима је да одлуче. Како год да одлуче, то ће бити њихова одлука, а последице ће сносити сами.

http://www.slovoljubve.com/vesti/beogradska-premijera-filma-gradjanska-slava-tri-reda-kolaca   http://www.youtube.com/watch?v=_xbpy8EaZf0 Начин слављења у граду и на селу до педесетих година прошлог века веома се разликовао. Формирање и урбанизација чаршије, увећавање градова, јачање сталежа занатлија, трговаца, официра, интелектуалаца, од друге половине XИX века условило је другачији начин слављења. Како је савременим језиком рекао господин Драгољуб Ацовић, то је била врста „седећег коктела“. Заправо, домаћин је ујутру носио колач у цркву и био на богослужењу. Тачно у подне одржавао се породични ручак у најужем кругу, а од 17 часова започињала је визита. Гости су стизали у паровима свечано одевени, честитали су славу, примани су у салону и започињало је послужење. Прво је изношено жито, затим слатко и вода. Три пута су послужени колачима уз вишњевачу, ораховачу и вино и на крају је била кафа. Домаћини су испраћали госте, онда су долазиле друге званице и све та

Dizanje ili ispijanje u slavu je najsvečaniji dio slave. Ovaj obred se u nekim krajevima vrši zajedno sa lomljenjem kolača, a u nekima ne. Domaćin i gosti ispijaju vino uz svečane molitve i zdravice. Za vrijeme dizanja u slavu stoje gologlavi, a vrata na kući su zatvorena. Okadi se kolač, svijeća, žito, domaćin, ukućani i svi gosti. Dolibaša – poseban gost koji vodi računa da pred svima ima vina - sa čašom vina u desnoj ruci govori molitvu, prekrsti se, popije vina i zdravi se sa onim ko mu je sa desne strane i preda mu čašu vina. Ovaj se prekrsti, zdravi domaćinu, popije malo vina i doda čašu domaćinu. Domaćin uradi isto i doda čašu onome ko je sa lijeve strane dolibaše. I ovaj uradi isto i doda drugu preko puta sebe, i sve tako dok se ne izredaju svi gosti i domaći narod. Zatim svi uzimaju malo žita i opet se obrede čašom, pa se nastavlja sa molitvama i ostalim zdravicama. Zdravice su sadržinom različite jedna od druge, ali se mogu podijeliti na dvije vrste: u jednima se moli Bogu

GROM – NEBESKA VATRA MITOLOGIJA I OBIČAJI Munja i grom su od pamtiveka bili obavijeni velom duboke tajne, misterije i straha čoveka pred sudom Božjim. Smatrao je da je bleskom munje i udarcem groma bio kažnjavan za počinjene grehove. Gotovo svim narodima i kulturama su grom i grmljavina bili znaci božanskog delovanja. Narodu stare Grčke grom je predstavljao jedno od Zevsovih oružja koje je za njega načinila Minerva, boginja mudrosti. I Grci i Rimljani su osmatrali nebo, plašili se grmljavine kao znaka da su bogovi loše volje ili da se među njima događaju svađe i obračuni. Predstava groma je strela, a sastoji se od velikog vretena iz čije sredine izlazi nekoliko plamenih kopalja koje izbacuje 12 zraka - tri od grada, tri od kiše, tri od vatre, tri od vetra. Da bi odobrovoljili bogove, obožavajući ih i bojeći ih se, svoje hramove su najčešće gradili na mestima koja je pogodio grom i koja su stoga za njih bila sveta. Grom objavljuje volju i svemoć vrhovnog boga. Simbolizuje stvaralačk

http://www.dnevno.rs/vesti/kultura/146241-srpska-mitologija-je-bila-i-ostala-tabu-tema-ljudi-kod-nas-kao-da-se-stide-sopstvene-istorije.html

Etnografski muzej Beograd: Izložene gusle iz okoline Trebinja     Novembar 7, 2014 Kulturni centar Trebinje Povodom Dana Etnografskog muzeja u Beogradu – Ustanove kulture od nacionalnog značaja, krajem septembra otvorena je izložba „Gde svi ćute one govore”, autora Miroslava Mitrovića. Muzej je predstavio javnosti odabrane gusle iz svoje Zbirke narodnih muzičkih instrumenata. Beograd je na ovu izložbu čekao 110 godina. Naime, nedugo posle svog osnivanja, Etnografski muzej je upriličio izložbu gusala 1904. godine. Pet eksponata sa te izložbe našlo se i u ovoj postavci, a među njima su i gusle koje su u drugoj polovini 19. veka izrađene u okolini Trebinja. Ukupno je predstavljeno oko 50 gusala, od sredine 19. veka do danas. Izložba je podeljena u pet celina. Prvu celinu čine gusle 19. veka, vreme pravog guslarstva, vreme Vuka i Njegoša, Filipa Višnjića i Tešana Podrugovića. Druga celina su gusle Prvog svetskog rata. Gusle koje su noš

Milja Lukic: Zar ceo svet ne slavi Mitrovdan? : Juče, u stvari sad već prekjuče, bio je Mitrovdan. Pamtim svaki Mitrovdan do dedine smrti. To je devojačka slava moje majke. Deda je go...

Како су се наши преци хранили у средњем веку МАРЦИПАН Масни комади јагњетине били су најомиљеније јело, а добар хлеб подразумевао је брашно од неколико врста житарица. Српски владари су, рецимо, Дубровчане плаћали сиром уместо новцем рцата трпеза на којој се истичу бутови дивљих свиња и јелена само је „холивудски” приказ средњовековних гозби. Становници Србије тог времена на свечаностима су углавном јели печену јагњетину и прасетину уз пуно хлеба, сира, вина и пива (оловине, како се тада називало). Прилог су чиниле роткве, лук и друго зелено поврће. А слаткиши су, веровали или не, уз суво и свеже воће, били колачи од марципана или сира, а дражесне даме највише су волеле карамел-кремове.    Све ове и мноштво других детаља о средњовековној исхрани на тлу наше земље сазнали смо на изложби „Гозба”, одржаној у другој половини октобра у београдској Галерији науке и