небески прстен

V. Britanija: Veštice u umetnosti | Reportaže | Novosti.rs

Nekoliko riječi od samotne paganke Kada sam krenula paganskim putem prije skoro jednog desetljeća (wow! ne mogu vjerovati da je zaista prošlo toliko vremena!), mislila sam da sam jedina osoba koju zanima paganizam u svom gradu, a možda čak i u svojoj državi. Ispočetka me je ovo naprosto frustriralo jer sam samo htjela učiti od nekoga, ili barem učiti s nekim. Očito, nisam mogla naći učitelja i, nakon što sam pročitala nekoliko inspirativnih knjiga, zaključila sam da mi ne treba učitelj. Shvatila sam da će mi sve što trebam naučiti doći od univerzuma, ili od mojih instinkta (a nekoliko knjiga tu i tamo ne može naštetiti). Tako sam neko vrijeme bila zadovoljna učeći o paganizmu sama. Tada je internet učinio svoje jer sam zahvaljujući njemu upoznao prekrasne ljude preko foruma. Do ovoga dana tvrdim da su mi razgovori s ovim ljudima pomogli oblikovati vlastite stavove i mišljenja o paganizmu. Nakon nekog vremena sam shvatila da mi samo razgovaranje/tipkanje

Seljački hleb - Country bread Domaći hleb je uvek dobra opcija jer je izuzetno ukusan, ne sadrži razne aditive, veštačke boje i kojekakvu "hemiju", svež je i po nekoliko dana. Rutinska, svakodnevna kupovina hleba teško da može da dočara tu milinu koja te obuzme kada iz rerne izvadiš mirisan, rumeni hleb... Ovaj tradicionalni postupak pravljenja hleba, koji podrazumeva sporo kišeljenje testa, potpuno je suprotan industrijskoj proizvodnji hleba koji kupujemo u prodavnicama.  Prvo treba napraviti "maju" - pojedini postupci traju i po nekoliko dana, a ovo je malo kraća verzija. Staviti 5g svežeg kvasca u 135ml hladne vode i promešati da se kvasac rastvori. Ukoliko se koristi suvi kvasac, potrebno je prepoloviti količinu kvasca. U posebnoj posudi izmešati 100g kvalitetnog belog brašna (oštro ili meko) sa 100g ražanog brašna. Rastopljen kvasac izručiti u brašno i umesiti u gustu, tvrđu masu. Posudu pokriti vlažnom krpom i ostaviti da s

20-22 septembar – jesenji ekvinocij “Festival ispunjenja”   Jesenji ekvinocij obeležava središnju tačku jeseni. Ekvinocij se dešava između 20 i 22. septembra. U keltskim/anglosaksonskim zemljama ravnodnevnični festival je poznat kao Mabon. To je drugi od tri festivala berbe, a slavi se i u hršćanskom kalendaru, kao glavni praznik žetve. Takođe je poznat kao blagdan i festival berbe grožđa. Mabon je drugo ime za boga Sunca, koji ima ulogu borca u borbi protiv neznanja i brutalnosti. U hršćanskoj tradiciji je prikazan kao Arhanđel Mihailo. Aktuelni dan ekvinocija, međutim, tačno se obeležava u hršćanskom kalendaru 21. septembra.

          КУЦНИ У ДРВО Да ли знате да куцање у дрво није одлика искључиво балканских народа? И да ли знате зашто уопште куцамо у дрво? Европљани и становници Северне Америке такође куцају у дрво, чим изговоре неку реченицу којом се изазива судбина. У дрво се куца да би се, према паганском веровању, отерали зли духови који се у њему налазе. Келти су сматрали да у стаблима дрвећа живе древни богови и духови, који имају моћ да ослушкују шта се говори. Према другој причи, пагани су волели духове из дрвећа, па су, за срећу, обе шаке полагали на дрво, што се касније уобличило у куцање, за срећу .

Srbi nemaju nijedno autentično jelo Ne postoji srpska nacionalna kuhinja, ali ni engleska, francuska ili bilo čija druga. Sve one su mešavine različitih uticaja. Ipak, kuvana jela „sa poklopcem" mogla bi se nazvati našim brendom, jer pripadamo retkim narodima koji tako spremaju hranu

Verovatno nikada niste preterano razmišljali o tome zašto stavljamo ruku na usta kada zevamo ili zašto se rukujemo s nekim kada ga sretnemo. To radimo jer smo naučeni da je tako ispravno, još pre nego što smo sami mogli da zaključimo da li ima, ili nema neku svrhu. Zapravo, većina običaja koje poznajemo ima neku priču iza sebe, a one variraju od čudnih, do prilično jezivih... Vožnja desnom stranom uvedena je zbog lakšeg ubijanja ljudi Ako niste Britanac, Australijanac, stanovnik određenih azijskih zemalja ili jednostavno manijak koji ne priznaje saobraćajne propise, velika je verovatnoća da vozite desnom stranom ulice. To je jedan sistem koji danas funkcioniše, a koji se iz specifičnih razloga menjao kroz istoriju. U antičkom Rimu saobraćaj se odvijao levom stranom. Rimljani na putu nikada nisu znali koga će sresti. Vožnja levom stranom, pošto su ljudi i tada uglavnom bili desnoruki, omogućavala im je da zavitlaju mačem na nadolazeće neprijatelje. To