небески прстен

  http://www.planeta.rs/55/14_krsnaslava.htm#.YcBTTGjMLIU

 

 

 

 

 

 Tradicionalni sabor “Gorešnjak – čuvar tradicije” Sabor je kod Srba od davnih vremena bio najvažnije i najmasovnije društveno okupljanje, skup povodom nekog verskog praznika, u porti crkve ili manastira, na gradskom ili seoskom trgu, gde se trgovalo ili zabavljalo. Dolazilo se u ranim jutarnjim satima, išlo tek iza podneva. Sabor je postojao da se ljudi upoznaju, zbliže i druže. I odeća i raspoloženje bili su svečani. Sabor je imao i određenu društvenu funkciju pa je tako bilo veoma bitno biti viđen na saboru. Gledalo se ko se i kako sa kim pozdravlja i na taj način se određivao status pojedinca u zajednici. Sabor je bio prilika mladim devojkama da obuku svoje najbolje nošnje i sa dukatima oko vrata prošetaju uz obaveznu pratnju starije rođake, da mladi bračni par pokaže prvi put svoje dete, da se stariji raspitaju o onoj drugoj porodici, da se mladi upoznaju, da se prikupe i razmene informacije, da se povede kolo, da se izabere najbolji kolovođa… Geograf, istraživač i jedan od najveć

 Drevnost srpskog kalendara: Slovenska kalendarska znanja stara su bar dve hiljade godina ZIMSKI ZNAK VATRE LETNJI ZNAK SUNCA I PERUNOVA MUNJA piše:Mile Nedeljković  Dok su se Stari Sloveni uveliko upravljali prema svom kalendaru, imajući u njemu uvedene i praznike vlastitih božanstava, za to vreme niti je postojao hrišćanski kalendar, niti su bili utvrđeni praznici u njemu, a takođe ni računanje vremena od Hristova rođenja Kada je pre pola veka Nenad Đ. Janković predao Srpskoj akademiji nauka rukopis knjige "Astronomija u predanjima, običajima i umotvorinama Srba" (1951), na kraju je, s obazrivošću naučnika, ali i sa ubeđenjem istraživača koji veruje u svoju tezu, dodao završnu napomenu, odelivši je s tri zvezdice: "Ništa se pouzdano ne zna kako je narod nekada znao koji je dan u nedelji ili mesecu, ali neki primitivni kalendari morali su postojati... a i pre primanja hrišćanstva moralo se unapred nekako znati kad će biti mladina ili pun mesec, kada valja početi neki

 

 E, ovako se nekad slavio Uskrs Skromnost i radost su našim precima bili smisao najvećeg hrišćanskog praznika. Jedan od starih uskršnjih običaja koji je zadržan samo u retkim krajevima Srbije simbolizovao je obred pričešća u domovima naših predaka. Etnolozi objašnjavaju da nema mnogo vaskršnjih običaja jer je Vaskrs pokrenut praznik. Imamo Vrbicu i Lazarevu u subotu, svi su oni simbol jevanđelja. Kada se Vaskrs približi Đurđevdanu, onda se unese i nekoliko običaja vezanih za ovu slavu - umivanje mirisnog vodica, branje i ukrašavanje cvećem .. Nekada je u našim krajevima postojao zanimljiv običaj poznat kao komka koji je danas jedino zadržan u okolini Pčinje. „U činiju se sipa voda i stavi se vaskršnje crveno jaje i razno bilje, obavezno trava zdravac koja miriše lepše od parfema. Dodaje se još cveća koje je izraslo onda kada pada praznik, a na prag kuće domaćin stavi sekiru tako da oštrica bude okrenuta prema spolju. Najmlađi ukućani preskaču prag, a verovalo se da se dalje skoči, žito

  Kod nje dolaze JAVNE LIČNOSTI, jer Selma "saliva STRAVU": Ako olovo potamni biće problema! Dom Selme Kovačević u sremskom selu Nikinci za mnoge je adresa nade na koju pokucaju kada izgube kormilo nad sopstvenim životom. Bolest, ljubavni problemi, finansijska "glavobolja", neobjašnjivi strahovi, košmarni snovi, bezrazložne svađe sa najbližima, mučna potraga za poslom, neispunjena želja za roditeljstvom - samo su neki od "prizora" koji se ukažu na komadiću olova koje ova žena izliva. I tako, kaže, saliva stravu. Nestaju brige kao rukom odnešene. Selma je dar nasledila od bake iz Bosne, iz sela Glodi, odakle je stigla u Nikince kada se udala za Sremca sa kojim je u srećnom braku. Od tada je prošlo nekoliko decenija i njenim domom protutnjalo na stotine vapaja za pomoć. Iz cele bivše Jugoslavije, pa i šire. Neko ih je urekao LJudi koji mi se obraćaju za pomoć uglavnom sumnjaju da ih je neko urekao, da im je nešto uvračao ili namestio, ali ne znaju ko. Znaju