небески прстен

Miholjdan je radna svetkovina Zoran NIKOLIĆ  Kalendarske priče - Mnogi narodi 12. oktobra opraštaju se sa letom i završavaju poslednje poljoprivredne poslove. Nereligiozni povod za obeležavanje miholjskog leta. U Nemačkoj prvi školski raspust uvek počinje u oktobru da bi se deca navikla na promenu godišnjeg doba MIHOLJSKO leto, stare žene, babije leto, leto sv. Martina, sirotinjsko leto - sve su to nazivi koji pokrivaju isto vremensko razdoblje - prvu polovinu 10. meseca u godini. I, naravno, lepo vreme koje najčešće ukrasi početak oktobra.  U svim delovima sveta, među hrišćanima pogotovo, upravo sinonimi za pogodne oktobarske vremenske prilike vezuju se, najpre, za obavljanje poljoprivrednih poslova na kraju sezone, a onda i za neka uvrežena narodna verovanja. Jer, činjenica je da radno proslavljanje Miholjdana 12. oktobra kao dana posvećenog i arhangelu Mihailu, govori o nereligioznom povodu za svetkovine, pošto se odvijaju na poljima ili njivama. I, to još kada vlada le

фељтон Митолошки свет Срба (новембар-децембар 2001).  Глас јавности, аутор Александар Б. Лаковић Bogovi i božanstva Slovenski narodi imali su svog boga isto kao i Germani Pretpostavke o postojanju slovenskog i srpskog nacionalnog boga dobijaju svoju potvrdu u činjenicama iz opšteslovenskog paganizma (pod uslovom da nam je izvestan, a nije) i iz paganstva drugih indoevropskih naroda. Moramo uzeti u obzir i podatak da su drevna slovenska božanstva (pogotovo koja su se odnosila na podzemni, zemaljski i nadzemni svet) morala da ustuknu pred hrišćanskim monoteizmom. Svakako da ne možemo isključiti dejstvo ilirske i tračke kulturne supstancije na paganski obrazac. I Jiriček je zabeležio da su na "vidne ostatke paganskog verovanja uticali, u toku preko hiljadu godina suživota, brojni strani elementi kao što su - staroilirske i romanske predstave, hrišćanske legende i apokrifi, vizantijske skaske i bajke". Na početku, za naše naivne paganske pretke božanstva su imal