Zapis, sveto drvo

SVAKO SRPSKO SELO IMALO JE SVETO DRVO

Zapis je osveštano stablo u čiju koru je urezan krst

Nekada je u gotovo svakom srpskom selu postojalo jedno drvo – svetilište. Takvo drvo se zvalo "zapis", zbog toga što je na njemu bio urezan ili zapisan krst i bilo je osveštano. Drvo-zapis nalazilo se u centru sela i bilo je glavno kultno mesto. Njegova uloga posebno je istaknuta u vreme obeležavanja seoske slave, kada su se na tom mestu okupljali seljani kao u crkvi. Slavlje je počinjalo okupljanjem kod "zapisa", gde je sveštenik zajedno sa seljanima čitao molitvu.Tada se najpre ponovo urezivao krst na mestu gde je od davnina stajao, a zatim se posle obilaska tri puta oko drveta, to mesto polivalo vinom. Urezani krst je stajao na zapadnoj strani "zapisa", tako da onaj, koji stoji ispred njega, može da gleda prema istoku, kao prema oltarskom prostoru u crkvi. Tek pošto se drvo- zapis darivalo cvećem i plodovima, kretala je slavska litija oko sela, a isti ritual se ponavljao i kod drugog drveća za koje se verovalo da je sveto. Nakon litije seljani su se vraćali u selo, gde se slavlje nastavljalo gozbom i veseljem.

Često su se pored drveta-zapisa nalazili tzv. trpezari napravljeni od nekog većeg kamena ili drveta, gde su se ostavljali darovi.

Posle Drugog svetskog rata proslavljanje seoske slave pored "zapisa" u nekim selima je bilo zabranjeno, tako da se ceo ritual premeštao u dvorište crkve. Međutim, verovanje da će svako ko oskrnavi drvo-zapis biti kažnjen i da ga čeka veliko zlo i dalje je veoma prisutno u Srbiji. Istraživanja etnologa na terenu su pokazala, da seljani i danas znaju koje je drvo obeleženo kao "zapis" i gotovo svi se pridržavaju pravila da ono ne sme da se ošteti.

Iako se proslava seoske zavetine pored "zapisa" više ne uobičajava, proučavanja tog lepog običaja pokazuju koliko je zajedništvo među ljudima nekada bilo važno. Sveto drvo je imalo značajnu ulogu kako u religijskom životu ljudi, tako i na društvenom planu. Tu su se nekada obavljala suđenja, jer se smatralo da na svetom mestu čovek nije smeo da laže, a tako je imao priliku i da se ispovedi. Pored "zapisa" su se održavali zborovi meštana i odlučivalo se o važnim stvarima za zajednicu. Tako je, po verovanju koje se još pamti u Srbiji, Drugi srpski ustanak 1815. godine podignut pored jednog hrasta – zapisa, poznatog pod imenom "takovski grm".

Kakva će biti sudbina starog hrasta koji se našao na trasi budućeg auto puta videćemo uskoro, a ne tako davno bili smo svedoci preseljenja drugog zapisa. Početkom ove godine zbog

sa nekadašnjeg groblja, zbog širenja površinskih kopova Rudarskog basena "Kolubara", premešten je divlji kesten. I to iz drugog pokušaja jer u prethodnom slučaju iz straha da ne oštete korenje bageristi su odustali.

Selidba divljeg kestena, visokog osam metara, sa busenom teškim desetak tona, u zaseok Kusanja, u Vreocima, gde neće biti rudarskih radova, trajala je više od 12 sati.