небески прстен

БОГ. У народној традицији сачувани су трагови веровања у врховног небеског бога старе религије који је некада живео на земљи, док је још свет био бољи и поштенији, а сада живи на небу. По народном веровању, откад је народ почео да псује божанства, бог се преселио на небо. У народним пословицама и изразима, реч бог често значи небо („.. .испод бога нема се куд," „не види белога бога," „што је под сунцем и под богом" . У народним песмама спомиње се бог неба као цар небесни који жени Сунце, свог сина. У песми која говори о Месечевим сватовима, невеста, делећи дарове, богу даје небеске висине, а св. Илији муње и громове. Овај врховни небески бог, којем припада горње, сјајно небо, разликује се од Перуна, персонификације бурног, атмосферског неба, чије су функције пренесене на св. Илију.Гаспарини је указао на веома значајно место у Хелмолдовој Хроници (XII в.), где се каже како Словени верују да на небу влада један врховни бог који се стара само о небеским стварима, док је уп

Povratak zaboravljenim bogovima Izvorni paganizam nema mnogo zajedničkog sa hrišćanstvom, pogotovo ne sa ekstremno dogmatskim hrišćanstvom. Hrišćanstvo je religija knjige, kao i judaizam, iz čijeg miljea je i nastalo hrišćanstvo Maja Mandić–Marković, predsednik udruženja “Slovenski krug”, o renesansi paganske misli za NIN kaže: “Naši ljudi mnogo više znaju o mitologiji drugih naroda, nego o sopstvenoj. Svi znaju da nabroje nekoliko antičkih božanstava; međutim, kada je reč o našim, slovenskim bogovima, tu, nažalost, nastaje problem. Naše udruženje ima za cilj da oživi zaboravljena verovanja naših drevnih predaka, da se sete nečega što predstavlja njihov arhetip. Poznavanje naše duhovne prošlosti daje nam naš pravi duhovni identitet, koji je trenutno poljuljan. Sve paganske tradicije iskazuju veliko poštovanje i divljenje prirodi, i njenim ciklusima koji se očituju u smeni i kruženju godišnjih doba. U obrednoj praksi učesnici se povezuju sa energijama koje postoje u prirodi. Kako u p

Сезона светковина у част вина  novosti.ts А. Миката | 15. септембар 2016.  Почетком јесени широм Србије одржавају се многобројне традиционалне манифестације ДЕСПОТ Ђурађ Бранковић и ове године отворио је у Смедереву сезону "грожђебалова" у Србији. Као и сваке године, прва винска манифестација одржана је у граду на Дунаву и тиме је најављен почетак серије у којој ће се сваког викенда у другом граду одржавати светковине у славу грожђа. Прва наредна манифестација "Пударски дани" почиње данас (15. септембра) у Иригу. Пудар је чувар винограда, па манифестација обухвата бербу грожђа, такмичења за избор најбољег винограда, винског подрума, ракије и вина, али и најтежег грозда. Ипак, поред избора најукуснијег сремског колача, који привлачи најмлађе, највећа атракција је пударски (пилећи) паприкаш који се једе уз звуке тамбурица. Данас почиње и традиционална прослава завршетка бербе грожђа у Вршцу, са многобројним занимљивим пратећим манифестацијам

Spasovdan Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!” Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada. Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju a deca da se kupaju pa to nisu tog dana ni činili. Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine. Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise - osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakon

Postupaonica rtrs.tv Za prve dječije korake u varošima postoji i ovaj običaj, koji je u stvari mala porodična svečanost. Onog dana kada dijete načini prve samostalne korake, majka umijesi veliku pogaču zvanu “postupaonica”... Na toj pogači poreda razne predmete: olovku, metalni novac, minijaturnu torbicu, neke igračke kao konja, auto, pušku itd. Tako iskićena pogača stavi se na nizak stočić, pa u prisustvu manje i veće djece iz kuće i susjedstva pusti se dijete ka pogači. Po onome šta ono izabere, nagađa se njegova sudbina. Pored ovog, postoje još neka narodna vjerovanja i običaji koji opisuju ove velike svečanosti svake porodice. Ko bude volju imao da mu u djece kudrava kosa poraste, treba onoga trenutka po rođenju, da djetetu opere glavu vinom. Da bi se dijete sačuvalo od uroka, garom od crepulje naprave mu krst na čelu. Iz istih razloga babica ga poljubi prije nego što ga pokaže majci. Protiv uroka negdje u djetinju pelenu, ušije se neki stari metalni novac, češanj bi

MAS(L)ENICA: Jednostavna i ukusna varijanta pite kljukuše Masenica ili maslenica je zapravo jedna varijanta poznate bosanske pite kljukuše. Ovaj recept, zajedno s detaljnim uputama za pripremu, dobili smo od naše čitateljice/saradnice Hannum, koja napominje da je riječ o jednom klasičnom seljačkom jeftinom jelu, koje se spravljalo od onih sastojaka koja je svaka kuća imala i koristila. Jednostavno – brašno, so i voda, a na kraju zaljev, od masla i kajmaka. Nije bilo ni nekog posebnog serviranja. Jednostavno, tepsija na sred sofre, svakom po viljuska i navali! Sastav (za tri osobe): 2 jaja, oko litar vode (hladne), brašna, onoliko koliko je potrebno da se dobije smjesa ista kao za palačinke, na vrh kašike praška za pecivo, malo soli, par kašika putera, par kašika kajmaka, može i pavlaka pomiješana sa mladim sirom ili nekim masnim sirom, Priprema: Od vode i brašna umutiti smjesu gustine kao za palčinke, možda malkice gušću. Dodati umućena jaja, so, i prašak za pecivo

Прослава и обичаји винара на Светог Трифуна video Виноградари и винари славе као свог патрона Светог Трифуна, заштитника винове лозе. Како обичаји налажу, тада се први пут у новој календарској години одлази у виноград и симболично орезује лоза и залива вином. Пошто се слава слави уочи Сретења, дана када се по народном тумачењу сусрећу зима и пролеће, тада почиње и сезона резидбе у виноградима. Најбољи жупски винари, витешког реда монах Доротеј, већ седму годину заједно одлазе у виноград колачара, да се помоле за добар род и пресеку колач. Припремила Горана Младеновић Your browser does not support the video tag. "Једна четвртина колача остаје у винограду, да дођу фазани да кљу

Bapske priče koje i danas žive: Šta sve rade deci Autor: Jelena Stokić, mondo.rs Bebi kada se izvodi iz kuće obući nešto naopako, ne sušiti stvari preko noći, ne izvoditi je 40 dana. Većina će reći "Ma ko veruje u te priče?" Ipak, praksa pokazuje da mnogi veruju, a pojedini se drže parole – ako ne može da škodi... Prof. dr Vesna Marjanović, predavač etnologije folklora na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače u Kikindi, kaže za MONDO da se u praksi susretala sa raznim običajima i verovanjima vezanim za decu i njihovo rođenje. Od samog rođenja dete je bilo podvrgnuto ritualima, pa se tako dete koje plače nosilo kod starih baba koje "gase ugljevlje" kako bi se videlo ko je urekao dete. "Verovalo se da je dete urečeno i urok se automatski skidao ako starija žena u porodici umre. Ako se to ne dogodi, onda sledi taj ritual gašenja ugljevlja. Svaka druga žena u Srbiji, čak i nadomak Beograda, praktikuje taj ritual i isteruje kako se kaže 'stra'

СТАРИ НАПИЦИ http://www.svevlad.org.rs/narodni_zivot_files/stara_pitja.html#vrnk Поштуј ауторска права...      наведи извор...       www.svevlad.org.rs Боза За 5 л бозе је потребно: 500 гр кукурузног брашна, 5 л млаке воде, 20 гр квасца, 500 гр шећера. Кукурузно брашно изручити у већи лонац или посуду, налити са 5 дцл млаке воде и оставити да преноћи. Сутрадан ујутру ставити на ватру, кувати истиха два сата мешајући повремено и измаћи са ватре. У подне умешати квасац размућен са 2 дцл млаке воде и оставити да кисне до сутрадан. Другог дана процедити течност кроз густо сито или газу и додати шећер. Готову бозу расхладити и по могућности служити са ледом. Или: У 10 л воде ставити килограм пројиног брашна. Сутрадан ставити масу да ври један сат. У току врења стално мешати. Потом пустити да одстоји

Zdravi obredni hlepčići za Mali Božić: vasilice od projinog brašna Vasilice mogu biti i slane i slatke, ali jedno im je zajedničko: mese se sa mnogo ljubavi i jedu tople na Mali Božić! Vasilice se tradicionalno pripremaju na dan 1. januara po julijanskom, odnosno 14. januara po gregorijanskom kalendaru. Na taj dan se upokojio i arhiepiskop Sveti Vasilije, nazivan "pčelom crkve Hristove", koja nosi med vernima i žaokom svojom, bode jeretike - bezbožnike, piše Lisa. U Srbiji se kolači nazvani vasilice spremaju od kiselog ili lisnatog testa, a i jedni i drugi se prelivaju medom. Takođe, vasilica je i naziv za proju koja se u nekim krajevima služi na Mali Božić, s tim što se i ona ukrašava na poseban način. Slatke vasilice se šaraju tako što se nekoliko strukova slame uvežu u snopić crvenim koncem pa se onda vrhovima bocka testo i to tako da se rupice formiraju oblik krsta. Za proju-vasilicu, domaćica pripremi šuplje grančice zove, veže ih u snop pa njime izvadi kružiće testa

Da li položajnik može da bude žena Položajnik je reč muškog roda, a često se i radi samo o muškarcu ili dečaku. Zašto? Položajnik je onaj specijalni gost koji vam je prvi ušao u kuću na dan Božića. To može biti "dogovorena poseta", ali i slučajni prolaznik. Bitno je da se radi o čestitoj osobi, dobronamernoj, prijatelju kuće koji porodicu koju je došao da poseti voli i želi joj sve najbolje, neko ko donosi sreću za celu narednu godin u. Položajnik simboliše mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Zato se ta osoba dočekuje sa posebnom radošću, ukazuje joj se naročita čast, a domaćica položajnika daruje prikladnim poklonom . U pojedinim krajevima Srbije zadatak položajnika je da upali vatru na ognjištu, ili danas u šporetu, i da džarajući izgovori zdravicu: "Koliko varnica, toliko srećica. Koliko varnica toliko parica. Koliko varnica toliko ovaca. Koliko

 Srbi su nekada BOŽIĆ SLAVILI KAD I OSTATAK SVETA – 25. decembra     http://www.dnevne.rs/nesto-drugacije/da-li-ste-znali-srbi-su-nekada-bozic-slavili-kad-i-ostatak-sveta-25-decembra Srbija od pre jednog veka bila je potpuno drugačija zemlja od one koju danas poznajemo – živelo se skromnije, pričalo se o sada davno zaboravljenim temama i ljudima, poštovali su se neki drugi običaji… Ipak, Božić je za vernike uvek bio centralni događaj sezone. Jedina razlika je bila u tome što se on nije proslavljao 7. januara već 25. decembra! Pre Drugog svetskog rata Srbi nisu mnogo marili za Novu godinu. Istina, ona je bila poznata, ponegde se i obeležavala, ali je bila u senci mnogo važnijeg, centralnog događaja sezone – Božića. O ovome najbolje svedoče novine od pre jednog veka koje 1. januara činjenicu da je upravo nastupila „nova godina“ pominju stidljivo, nikada na naslovnoj već tek na 4-5 strani. O „dočeku Nove godine“ bez kakvog se ovaj praznik danas ne može zamisliti, nema ni govora. Post