Povratak zaboravljenim bogovima
Povratak zaboravljenim bogovima
Izvorni paganizam nema mnogo zajedničkog sa hrišćanstvom, pogotovo ne sa ekstremno dogmatskim hrišćanstvom. Hrišćanstvo je religija knjige, kao i judaizam, iz čijeg miljea je i nastalo hrišćanstvo Maja Mandić–Marković, predsednik udruženja “Slovenski krug”, o renesansi paganske misli za NIN kaže: “Naši ljudi mnogo više znaju o mitologiji drugih naroda, nego o sopstvenoj. Svi znaju da nabroje nekoliko antičkih božanstava; međutim, kada je reč o našim, slovenskim bogovima, tu, nažalost, nastaje problem. Naše udruženje ima za cilj da oživi zaboravljena verovanja naših drevnih predaka, da se sete nečega što predstavlja njihov arhetip. Poznavanje naše duhovne prošlosti daje nam naš pravi duhovni identitet, koji je trenutno poljuljan. Sve paganske tradicije iskazuju veliko poštovanje i divljenje prirodi, i njenim ciklusima koji se očituju u smeni i kruženju godišnjih doba. U obrednoj praksi učesnici se povezuju sa energijama koje postoje u prirodi. Kako u prirodi koja nas okružuje, tako i u prirodi u širem značenju, univerzumu. Takav odnos i kontakt čoveka sa prirodim čini da se u njemu razvija i visoka svest o ekologiji. Takođe, u paganizmu nije potreban nikakav posrednik da bi čovek došao u kontakt sa prirodnim energijama. Na taj način religija naših predaka sačuvana je od institucionalizacije koja predstavlja Damoklov mač koji visi nad svakom religijskom, filozofskom, pa i svakom drugom idejom.”
Poznato je da se u verovanjima kao i u obrednoj praksi Starih Slovena na muškarca i na ženu gledano krajnje prirodno u svim njihovim odnosima, uključujući i seksualni. Recite nam nešto više o tome.
- Muškarci i žene su veoma različiti. Međutim, da bi se postiglo jedinstvo celovitosti, potrebno je da se oni spoje i usklade. Slika muškarca i žene u prirodi je slika Sunca i Meseca. Tačnije rečeno, mi smo njihova slika. Naša bića, mikrokosmosi, stvorena su i uređena po uzoru na makrokosmos. Dakle, samo u jedinstvu energija, u ovom slučaju Sunčeve i Mesečeve, odnosno, muške i ženske – postiže se jedinstvo različitosti. Sklad. Kako spoljašnji, tako i unutrašnji. Tačno je: u paganizmu se stavlja veliki akcenat na sve vrste ljubavi, pa i na ljubav između muškarca i žene, kao i na slobodu, otvorenost, ne izveštačenost. Da bi funkcionisali na ovakav način – potrebno je, kao što sam već kazala – da se povežemo sa energijama prirode – univerzuma.
Gde se isprepliću, a gde se razilaze paganizam i hrišćanstvo?
– Srbi su hrišćanstvo primili dosta kasno. Baltički Sloveni najkasnije. Da bi se pokrštavanje obavljalo što lakše, morao je da se pronađe određeni modus. Jedan od modusa bio je i, tako da kažem, kompromis sa prethrišćanskim verovanjima i religijskim idejama. To se naročito pokazuje u srpskom pravoslavlju, odnosno u slavama. Slave nisu ništa drugo do obožavanje kućnih božanstava koje su obožavali i naši preci. Dakle, slave imaju svoji potku u obožavanju kućnih bogova i ukazivanju poštovanja kućnim duhovima. U jednom drevnom paganskom hramu, koji se nalazio, mislim, u Kijevu, začet je običaj da se mesi i ritualno okreće pogača. To okretanje simboliše rađanje Mladog sunca, odnosno Božića, malog Boga, u hrišćanstvu to je Isus Hristos. Da ne spominjemo daću, nakon koje se i dan-danas u nekom krajevima Srbije jede i pije... Poznato je da su Stari Sloveni po obavljanju sahrane praktikovali pijanke... Zatim, kada je reč o načinu sahranjivanja, naši preci su to činili spaljivanjem leša i bacanjem u reku. S druge strane, izvorni paganizam nema mnogo zajedničkog sa hrišćanstvom, pogotovo ne sa ekstremno dogmatskim hrišćanstvom. Hrišćanstvo je religija knjige, kao i judaizam, iz čijeg miljea je i nastalo hrišćanstvo. Bog se u hrišćanstvu, takođe, otkriva i kroz prirodu, ali, prvenstveno kroz Stari i Novi zavet. U paganizmu dogma i spisi ne igraju tako važnu ulogu. Najvažnija je priroda i kontakt sa njom. I to – bez posrednika!
Peđa Radosavljević
Izvorni paganizam nema mnogo zajedničkog sa hrišćanstvom, pogotovo ne sa ekstremno dogmatskim hrišćanstvom. Hrišćanstvo je religija knjige, kao i judaizam, iz čijeg miljea je i nastalo hrišćanstvo Maja Mandić–Marković, predsednik udruženja “Slovenski krug”, o renesansi paganske misli za NIN kaže: “Naši ljudi mnogo više znaju o mitologiji drugih naroda, nego o sopstvenoj. Svi znaju da nabroje nekoliko antičkih božanstava; međutim, kada je reč o našim, slovenskim bogovima, tu, nažalost, nastaje problem. Naše udruženje ima za cilj da oživi zaboravljena verovanja naših drevnih predaka, da se sete nečega što predstavlja njihov arhetip. Poznavanje naše duhovne prošlosti daje nam naš pravi duhovni identitet, koji je trenutno poljuljan. Sve paganske tradicije iskazuju veliko poštovanje i divljenje prirodi, i njenim ciklusima koji se očituju u smeni i kruženju godišnjih doba. U obrednoj praksi učesnici se povezuju sa energijama koje postoje u prirodi. Kako u prirodi koja nas okružuje, tako i u prirodi u širem značenju, univerzumu. Takav odnos i kontakt čoveka sa prirodim čini da se u njemu razvija i visoka svest o ekologiji. Takođe, u paganizmu nije potreban nikakav posrednik da bi čovek došao u kontakt sa prirodnim energijama. Na taj način religija naših predaka sačuvana je od institucionalizacije koja predstavlja Damoklov mač koji visi nad svakom religijskom, filozofskom, pa i svakom drugom idejom.”
Poznato je da se u verovanjima kao i u obrednoj praksi Starih Slovena na muškarca i na ženu gledano krajnje prirodno u svim njihovim odnosima, uključujući i seksualni. Recite nam nešto više o tome.
- Muškarci i žene su veoma različiti. Međutim, da bi se postiglo jedinstvo celovitosti, potrebno je da se oni spoje i usklade. Slika muškarca i žene u prirodi je slika Sunca i Meseca. Tačnije rečeno, mi smo njihova slika. Naša bića, mikrokosmosi, stvorena su i uređena po uzoru na makrokosmos. Dakle, samo u jedinstvu energija, u ovom slučaju Sunčeve i Mesečeve, odnosno, muške i ženske – postiže se jedinstvo različitosti. Sklad. Kako spoljašnji, tako i unutrašnji. Tačno je: u paganizmu se stavlja veliki akcenat na sve vrste ljubavi, pa i na ljubav između muškarca i žene, kao i na slobodu, otvorenost, ne izveštačenost. Da bi funkcionisali na ovakav način – potrebno je, kao što sam već kazala – da se povežemo sa energijama prirode – univerzuma.
Gde se isprepliću, a gde se razilaze paganizam i hrišćanstvo?
– Srbi su hrišćanstvo primili dosta kasno. Baltički Sloveni najkasnije. Da bi se pokrštavanje obavljalo što lakše, morao je da se pronađe određeni modus. Jedan od modusa bio je i, tako da kažem, kompromis sa prethrišćanskim verovanjima i religijskim idejama. To se naročito pokazuje u srpskom pravoslavlju, odnosno u slavama. Slave nisu ništa drugo do obožavanje kućnih božanstava koje su obožavali i naši preci. Dakle, slave imaju svoji potku u obožavanju kućnih bogova i ukazivanju poštovanja kućnim duhovima. U jednom drevnom paganskom hramu, koji se nalazio, mislim, u Kijevu, začet je običaj da se mesi i ritualno okreće pogača. To okretanje simboliše rađanje Mladog sunca, odnosno Božića, malog Boga, u hrišćanstvu to je Isus Hristos. Da ne spominjemo daću, nakon koje se i dan-danas u nekom krajevima Srbije jede i pije... Poznato je da su Stari Sloveni po obavljanju sahrane praktikovali pijanke... Zatim, kada je reč o načinu sahranjivanja, naši preci su to činili spaljivanjem leša i bacanjem u reku. S druge strane, izvorni paganizam nema mnogo zajedničkog sa hrišćanstvom, pogotovo ne sa ekstremno dogmatskim hrišćanstvom. Hrišćanstvo je religija knjige, kao i judaizam, iz čijeg miljea je i nastalo hrišćanstvo. Bog se u hrišćanstvu, takođe, otkriva i kroz prirodu, ali, prvenstveno kroz Stari i Novi zavet. U paganizmu dogma i spisi ne igraju tako važnu ulogu. Najvažnija je priroda i kontakt sa njom. I to – bez posrednika!
Peđa Radosavljević
Коментари