небески прстен

НЕМАЧКА – ЗВАНИЧНА НАУКА: Није Месопотамија већ Дунав колевка цивилизације!  http://www.youtube.com/watch?v=4Iq4Qbd0wpw Немачки најпознатији научник за Древни исток, Harald Haarmann,  је открио списе из Каменог доба, који могу променити схватање историје. Из дивљег и недотакнутог региона Балкана долази нам невероватна прича, која руши наше досадашње знање о настанку цивилизације. По најновијим научним сазнањима, људи из такозване Дунавске цивилизације су живели у градовима, користили бакарно оружије и писмо хиљадама година пре било које високе цивилизације на свету. Али конзервативни историчари одбијају било какву помисао на постојање тако ране цивилизације у Европи, која је постојала пре 8 хиљада година. Овај документарац прати групу научника који путују да виде остатке Дунавске цивилизације. Харалд Харман је водећи светски специјалиста за древне језике и писма. Он је радио као професор у Немачкој, Јапану и САД. Говори девет језика, написао је преко 50 књига. По њему писмо Дунавске

U imenu je sve zapisano Kao štit odbija zlo!  Kod mnogih naroda široko je rasprostranjeno verovanje da onaj koji zna ime neke osobe može preko samog imena da učini zlo tom čoveku. Zato, širom sveta postoji običaj skrivanja imena, naročito od nepoznatih i zlih ljudi  PIŠE profesor dr Žarko Trebješanin, psiholog  U Srbiji poslednjih godina najčešće se deci daju biblijska imena Jevanđelista, apostola, svetaca i starih srpskih vladara. Najpopularnije muško ime je Nikola, a za njim slede Luka, Marko, Lazar, Stefan, Jovan, Petar, Nemanja, Miloš, Uroš, Vuk i Dušan. Najpopularnije žensko ime je Milica, a onda Anđela, Jovana, Teodora, Katarina, Ana, Marija, Anja, Iva, Sofija i Jelena.  Davanjem ličnog imena detetu ono se priznaje za osobenu individuu i istovremeno se uvodi u društvenu, pre svega porodičnu zajednicu. Zapravo, tek sticanjem imena dete dobija status ljudske jedinke i postaje priznati član društva. Davanje imena uvek je čin inicijacije, uvo

Šumadijski čaj Ne sećam se gde i kako sam prvi put videla da se kuva rakija, u našoj kući se redovno kuva za slavu,gosti se prvo posluže sa žitom i onda se ponude sa vrućom rakijom, retko je ko odbije...probajte i vi. Sastojci: 300 g šećera 500 ml jake rakije šljivovice 500 ml vode Priprema: U suvu šerpu staviti šećer i na tihoj temperaturi otopiti ga i pustiti da se karamelizuje, tj da požuti. Skloniti sa vatre sipati rakiju ( da se ne zapali ) i odmah potom vodu i pustiti da proključa, smanjiti temperaturu i pustiti da se kuva na tihoj vatri dok se sav šećer ne otopi. Vruću rakiju sipati u termos u koji ste prethodno držali proključalu vodu, prosuti vodu i naliti sa rakijom. ( ja sipam vrelu vodu u termos da bi mi što duže rakija bila vruća ) Poslužiti u male čašice sa drškicom ili šoljicama. Ovo su mere po kojima mi pravimo, vi možete oduzimati i dodavati šećer po vašem ukusu. Prijatno!!!!!

  Свети Сава - пагански бог? Први српски архиепископ Сава, касније и светац, представља такође и митску фигуру код Срба. Он је путујуће божанство, заводи ред и благостање по земљи, учи народ земљорадњи, коваче да кују гвожђе... Због оваквих улога, етнолози у њему виде одјеке старословенског Дабога. Од атрибута, за њега се везују штап (чудотворан) и вериге, а од животиња коњ, вук и петао. Сава је, тако се верује, заштитник вукова и на свој дан се попне на крушку, позове вукове, нахрани их и одреди чије ће торове ове године походити. Вук је у старој српској митологији представљао демона или божанство доњег света. На хтонски карактер овог свега упућују и други атрибути који се уз њега помињу, а који су у свим митологијама карактеристични управо за божанства доњег света: петао, којег Свети Сава увек носи са собом, капа (у германској и грчкој митологији божанства доњег света се такође замишљају са капом)...

Sveti Sava štiti od vukova! Sveti Sava (1169-1236) najveći je srpski svetitelj i utemeljivač Srpske pravoslavne crkve, koja se po njemu naziva i svetosavskom. On je u crkvenu praksu uveo krsnu slavu, a sećanje na njega proslavlja se 27. januara. Rođen je kao Rastko Nemanjić oko 1169, u deževačkom kraju, na planini Goliji, kao najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje. Rastko je u mladosti pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona i dobio duhovno ime Sava. Kasnije je sa svojim ocem, koji se u međuvremenu i sam zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori. U Srbiji je ubrzo došlo do borbe za vlast između Savine braće. Sava se vratio u Srbiju kako bi zaustavio građanski rat. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći da svojim sunarodnicima približi osnove vere, a 1217. godine vratio se na Svetu goru. Godine 1219. Sava je od vaseljenskog patrijarha u Nikeji iz

Perece... Ne pamtim kada sam ih poslednji put kupila u pekari... Ono što pamtim je da me uvek najviše kod pereca oduševljavao taj gumičasti slani preliv preko ... I dugo mi je bila misterija kako se to pravi ali... već jako dugo i nije  :) Nisam znala za običaj da se za Svetog Savu prave perece i već godinama mi "promaknu" i ukapiram tek kad prođe... Potrebno je: (za 10-12 pereca) 600 g brašna 200 ml kiselog mleka 30 g putera 250 ml mleka 1 kesica suvog kvasa ravna kašičica soli 1 kašičica šećera za slani preliv: 4 kašičice brašna 1 ravna kašičica soli hladne vode po potrebi Način pripreme: U činiju za mešanje stavila sam brašno, kvasac, so i šećer pa promešala. Zatim sam dodala i kiselo mleko, puter i mleko pa zamesila glatko testo. Pošto nisam bila tu ja sam ujutru zamesila i stavila u frižider pa posle podne formirala perece a ako ste tu onda klasično ostavite testo da naraste. Kada je te

Дажбог, Даждбог, Дабог, Дајбог Дажбог је био божанство Сунца, огња и кише. Дажбог је био сматран божанством које даје, на шта указује један од облика његовог имена – Дајбог . Први део имена је „дај“ што је облик глагола дати, а други део је “бог”. Међутим, шта Дажбог тачно даје? Могуће је да се ово давање односи на Сунце и Сунчеву светлост, која је битна за многе процесе у природи. Словени су Сунцу придавали велики значај. Оно је представљало основу за живот и увек је сматрано позитивним аспектом. Сунце је заправо давало живот Земљи, а тиме је бог сунца био давалац, Дајбог. Дажбог представља заправо Сунчев диск. У свим очуваним средњовековним списима о Словенима у неком се тренутку помиње Дажбог. Помињу га римски, грчки и руски хроничари који су писали о старој словенској вери. У преводима грчких текстова на словенски Хелиос се преводио као Дажбог. У Малалинском манускрипту из 6. века Хелиос је преведен управо Дажбогом. Ту је руски преводи

Код Срба се Богојављање слави веома живописно. На Богојављење се у свим православним храмовима после Свете Литургије освећује вода. У народу се овај дан зове и Водице или Водокршће. Овај обичај је везан за веровање у лековитост и чудотворност богојављенске водице Та вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоценост. Никада се не квари. Њом се прска кућа ради освећења и заштите од демона и осталих нечистих сила. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела. Богојављенску водицу некада су пиле труднице да би се "отвориле као небо на Богојављење" па да се лако породе. Та се вода сипа и у бунар да се прочисти ако у њега падне каква животиња. У стара времена, освећена водица давала се болесницима који нису могли да оду у цркву на причест. Већина обичаја и обреда је била подстакн

Такозване бомбе означавају мушку снагу. Ћилим са овом шаром поклања се мушком детету кад се роди или кад крене у школу. Мајке су некада ткале синовима овакве ћилимчиће кад су кретали у тешке борбе, а данас се траже за бољи успех у послу.  Кондићева шара са насмејаним лицима у средишту купује се и поклања „да штити од лоших погледа“. Ђулови на дирецима и разбацани ђулови означавају женску лепоту. Ови први су за питоме, а ови други за „даме лепршаве као пољско цвеће“. Млада која се спремала за удају правила је „свекрвин језик” (процветали кактус) да свекрвине бодље претвори у цветове. Венац са врашким коленима штити од лоших намера, да ђаво пребије ногу. Два спојена срца на „Дамском срцу“ значе почетак с љубављу и тај мотив се поклања за рођење детета или за ступање у брак. У задрузи која носи исто име представља љубав ткаље и ћилима и почетак новог живота за занат који је претио да се угаси. izvor

http://istorijabl.weebly.com/uploads/9/8/3/5/9835868/mavro_orbini_kraljevstvo_slavena.pdf Mavro Orbini (dubr. Mavar Orbin, sr.XVI v-1614), dubrovački benediktinac, objavio je svoju Il Regno degli Slavi, prvu zajedničku istoriju Južnih Slovena, u Pezaru 1601. Na počecima epohe baroka, posmatrač povlačenja južnoslovenskih zajednica u rudimentarne oblike života, svedok zamiranja njihovih kultura, Orbini se, sa svojim prethodnikom, hvarskim dominikancem Vinkom Pribojevićem, katkad smatra pretečom panslavizma i ideja južnoslovenskog okupljanja. Pod utiskom veličine i zamaha osmanskih osvajanja, ali i moći, nekad i privlačnosti asimilacije, Orbini se opirao i ondašnjim mletačkom i habzburškom imperijalizmu.  Orbini nije sakrivao iskreno i široko rodoljublje koje ga je, naročito iz njegovih humanističkih i antikvarskih poriva, dok je lutao lavirintima mitova i etimologije, navodilo da Slovenima proglašava ne samo Ilire i Tračane nego i sve rimske careve potekle s njegove str

Келти и Срби – Откуда Келтима српски Луг?     Аутор: Илија М. Живанчевић Извор: Гласник Југословенског професорског Друштва, књига XVI, свеска 9, Београд 1936. године Данас се сматра да су келтски обичаји, језик и вера најбоље сачувани у Бретањи, Велсу и Ирској. Келтисти су у ирским сагама открили највеће келтско божанство, Луг, чије име носи велики број важних места као Лион, Lugdunum, итд. Помоћу тих истих сага покушали су и да значај поменутога божанства објасне тражећи му право место у верском систему Келта и круг његових пратилаца у митологији. Иако готово влада сагласност да је Луг највеће келтско божанство, келтисти нису сложни у схватању његове природе ; јер, док једни, заједно са Џоном Рисом (John Rhys), сматрају да је Луг сунчано божанство, дотле га други, са д’Арбоа де Жибенвилом (d’Arbois de Jubainville), идентификују са римским Меркур