Hleb je izvor života

Hleb je izvor života

Hleb je duboko utkan i u našu kulturu, zauzima centralno mesto u svetim i sakralnim obredima, oračima se mesi u obliku šake, srpa, njive, deci se prave mladenčići, ženama se upliće u viticu

Prvo "jelo" koje su ljudi napravili bio je hleb, od tada ga svi konzumiraju, bez obzira na podneblje, rasu, kulturu, religiju. U pećinama su pronađeni njegovi okamenjeni ostaci iz 12. milenijuma p.n.e., napravljen je od vode i žitarica i pečen na kamenim pločama. Uvek je bio poštovan i slavljen, smatralo se da nijedan čovek ne sme biti uskraćen za hleb, čak ni najteži zločinac. Kroz civilizaciju je "usavršavan", koristile su se različite namirnice za njegovu pripremu, ali je osnova ostala ista od preistorijskog doba.

"Dobar je kao hleb", ovom rečenicom opisujemo vrline i dobrodušnost neke osobe. Hleb se spominje u najstarijim dokumentima, u svakoj religiji, molitvama, receptima, savetima o zdravlju. U starom Egiptu smatrao se vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti. Tada je otkriveno i da postaje mekši i dobija veću zapreminu ukoliko se testu doda kvasac. Da bi uklonili sve "nečistoće" iz hleba, napredni Egipćani su usavršili proces rafinisanja brašna i testu često dodavali susam, med i voće.
Hleb je bio važan deo rituala u mnogim obredima starih Slovena, kod rođenje deteta, ženidbe ili udaje, porodičnih i seoskih slavlja, godišnjih praznika. Njegov izgled se nije promenio od paganskih vremena, a prvi hrišćani su u nepečeno testo utiskivali simbole, pečate i slova.

ZANIMLJIVOSTI U Srbiji i Rusiji se tradicionalno dočekuje gost uz hleb i so
- U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zaljubiće se jedno u drugo kada odrastu .
- Prvu mašinu za sečenje hleba izmislio je američki inženjer Oto Fredrik Rohveder 1928. godine, a rezani komadi prvi put su se u prodaji pojavili tridesetih godina u Velikoj Britaniji.
- Kombajn za devet sekundi sakupi pšenice za 70 vekni.
- Prema starom običaju, onaj ko pojede poslednje parče hleba u kući trebalo bi za sreću da poljubi osobu koja je umesila hleb.

Pravi se od različitih žitarica: pšenice, raži, ječma, prosa, kukuruza, pirinča, zobi, na američkom kontinentu se priprema od kokosovog brašna, a siromašni slojevi u Evropi pravili su ga i od kestena. Hleb je stariji od pisma, proces njegove pripreme je prikazan na glinenim pločama, mnogi narodi su se klanjali pred njim i zaklinjali se u njega.
Duboko je utkan i u našu kulturu i zauzima centralno mesto u mnogim svetim i sakralnim obredima. Za Božić, oračima se mesi hleb u obliku šake, srpa, kose ili njive, hleb razrezan na brazde. Deci se prave mladenčići, ženama upletena vitica, kosa. Domaćica tog dana takođe mesi "hleb zdravlja i veselja". Napravi u njemu brazde i nameni ih svakom članu porodice. Veruje se da će brazda koja je najviše narasla, doneti sreću onome kome je namenjena.
Za Božić se lomi česnica, u koju domaćica ubacuje novčić. Veruje se da će onaj koji dobije parče sa novčićem imati sreće u svemu što radi. Česnica se u nekim krajevima lomi i na Badnje veče, a umesto pogače se mesi i pita ili proja.
U Srbiji ima čak 7.000 pekarskih radnji, a u Novom Sadu je njihov broj samo u poslednjoj deceniji porastao deset puta! Svaki stanovnik naše zemlje u proseku pojede oko 107 kg hleba godišnje, a gotovo dve trećine Srba najradije se opredeljuju za belu veknu. Na tržištu postoje razne vrste hlebova, koje zadovoljavaju i visoke standarde najzahtevnijih konzumenata. Manji su po gramaži, ali imaju veću hranljivu vrednost. Sastav se neprestano usavršava i obogaćuje, uzdignut je gotovo do kulta, ne samo zbog svoje tradicionalne uloge u ishrani, već i zato što nijedna namirnica ne može da ga zameni.

BAGET SIMBOL FRANCUSKE
Izrada hleba u Francuskoj je umetnost, pekari stavljaju i orahe, kestenje, slaninu, masline… Prave ga u različitim oblicima, najpoznatiji je svakako baget, simbol Pariza isto koliko i Ajfelova kula.
Ukusna duguljasta vekna sastoji se gotovo samo od korice, široka je oko 5 cm, dugačka čak 65 cm, teška 250 grama. Mnogi tvrde da je prvi put napravljen u doba Napoleona, pekari su ga namenski napravili da bi vojnici mogli ga nose u džepu pantalona. Međutim, ekspanziju je doživeo tek 1920. godine u Parizu, zbog zakona koji je pekarima zabranjivao dolazak na posao pre četiri časa ujutru, pa oni nisu imali vremena da pripreme tradicionalno testo koje se duže peče.

MUZEJ U PEĆINCIMA SA 2.000 EKSPONATA
Mirno sremsko selo Pećinci, na obodu čuvene Obedske bare, proslavilo se ne samo kod nas, već i u svetu. U njemu se nalazi Muzej hleba, životno delo slikara Slobodana Jeremića Jeremije, a ovu turističku atrakciju godišnje obiđe do 12.0000 posetilaca.
Dolaze etnolozi, arheolozi, istoričari umetnosti, pisci, glumci, sveštenstvo, vladike i krunisane glave. Naravno i đačke ekskurzije.
Svaki gost može da se upozna sa predmetima iz daleke prošlosti, kojima se obrađivala zemlja. U plodnoj vojvođanskoj ravnici imaju prilike da vide ralo, branu, drljače, plugove...
Muzej je jedinstven u svetu, jer ima veliku dokumentaciju o obrednom hlebu kod Srba, od neolita do današnjih dana, kao i zbirke originalnog alata kojim se nekada obrađivala zemlja, predmete za preradu pšenice i kukuruza, posude za pripremanja.
U okviru etnografske, arheološke i likovne zbirke, nalazi se čak 2.000 eksponata. Poseban kuriozitet je 96 obrednih hlebova, grupisanih u božićne, uskršnje, slavske, svadbene, za dušu pokojnih... Likovnu zbirku čine slike i crteži osnivača muzeja.
U nemačkom gradu Ulmu je pre 58 godina otvoren prvi muzej hleba, koji danas ima oko 14.000 eksponata i umetničkih predmeta. Osim sa istorijom gajenja, preradom žitarica i proizvodnjom hleba, posetioci mogu da se upoznaju i sa običajima naroda od preistorije do danas, kao i sa 6.000 godina starom istorijom pekarstva u Evropi. Nemačka može da se pohvali i Evropskim muzejom u Ebergotcenu, gde su stari, restaurirani mlinovi, vodenica i vetrenjača, a u bašti se gaje žitarice od kojih se pravi petnaestak različitih vrsta hleba. 
izvor