U imenu je sve zapisano

U imenu je sve zapisano

Kao štit odbija zlo! 

Kod mnogih naroda široko je rasprostranjeno verovanje da onaj koji zna ime neke osobe može preko samog imena da učini zlo tom čoveku. Zato, širom sveta postoji običaj skrivanja imena, naročito od nepoznatih i zlih ljudi 

PIŠEprofesor dr Žarko Trebješanin, psiholog 

U Srbiji poslednjih godina najčešće se deci daju biblijska imena Jevanđelista, apostola, svetaca i starih srpskih vladara. Najpopularnije muško ime je Nikola, a za njim slede Luka, Marko, Lazar, Stefan, Jovan, Petar, Nemanja, Miloš, Uroš, Vuk i Dušan. Najpopularnije žensko ime je Milica, a onda Anđela, Jovana, Teodora, Katarina, Ana, Marija, Anja, Iva, Sofija i Jelena. 

Davanjem ličnog imena detetu ono se priznaje za osobenu individuu i istovremeno se uvodi u društvenu, pre svega porodičnu zajednicu. Zapravo, tek sticanjem imena dete dobija status ljudske jedinke i postaje priznati član društva. Davanje imena uvek je čin inicijacije, uvođenja pojedinca u novi društveni status.

Lično ime je ne samo osobena i trajna oznaka po kojoj se razlikujemo od drugih, već se smatra važnim, suštinskim delom same naše ličnosti. Otuda, postoji široko rasprostranjeno verovanje kod mnogih naroda da onaj koji zna ime neke osobe može preko samog imena učiniti zlo tom čoveku. Zato, širom sveta postoji običaj skrivanja imena, naročito od nepoznatih i zlih ljudi.

Kako ti je Živko?

I kod nas Srba pravo, kršteno ime deteta se često krije da mu neko od zlih ljudi ili demona ne bi naudio. Naročito stranim ljudima nerado se kazuje ime deteta. Zato žene, kad se raspituju za zdravlje muškog deteta, makar kakvo mu ime bilo, kažu: ‘Kako ti je Živko’”, piše Vuk Karadžić. Zbog straha od uroka, detetu se kršteno ime obično zamenjuje drugim, novim imenom. A ovaj nadimak često sasvim potisne pravo ime, pa niko, čak i od najbližih prijatelja, ne zna kakvo je pravo ime osobi koju zna jedino po nadimku. 

Ime deteta veoma često je magijski vid zaštite novorođenčeta od zlih sila koje ga ugrožavaju. Neka zaštitna, apotropejska imena samim svojim značenjem treba da učine da stane dalje umiranje dece u porodici. To su: Stanko, Stojan, Staniša, Stanimir, i tako dalje. Isti zaštitni magijski smisao imaju i naša stara imena: Trajan, Trajko ili Postoja.

Ružna i opasna imena

Zaštitna imena su mnoga jaka imena, koja kao štit odbijaju zlo. Takva imena su: Gvozden, Zlatko, Kamenko. Deci se nekada daju i ružna, mrska, gadna imena, kao što su: Gorča, Grdan, Gadić, Gnusan, Gad, i sl. Izgleda neverovatno da mogu roditelji svojoj maloj, slatkoj deci, koju nesumnjivo vole, davati tako grozna imena. Ali, upravo zato što roditelji strepe za život svog voljenog deteta, oni mu daju mrska imena, kako bi ga ostavile na miru veštice, babice i druga zla bića.

Iz istog razloga daju deci i ova imena: Mrkša, Zavid, Zloba. Dete se magijski brani i davanjem tzv. opasnih imena, kojih se demoni plaše. Neka od ovih imena su Ognjen, Plameta, Žarko, Sprža i tako dalje, (zli dusi se boje vatre i beže od nje). Pošto je crna boja dobar utuk protiv demona, deci se daju i imena: Vranko, Vran, Vraneš, Mrkša... Zli duhovi se plaše i imenima Zduh, Ježder, Kustura (nož sa drškom od rožine), Oštrin. Opasna imena su i ova: Dušman, Nebojša, Zlopogleđa, Mrgud, Strahinja... Vuk je opasno ime koje treba da uplaši demone. Zato je i Vuk Karadžić, rođen u porodici gde je pre njega umrlo petoro dece, dobio to ime. Onome ko nosi ime Vuk, verovalo se, ne mogu nauditi ni uroci, ni veštice, ni ale. O tome sam Vuk kaže: „Kad se kakvoj ženi ne dadu djeca onda nadjenu detetu ime Vuk, jer misle da im djecu vještice jedu, a na vuka da neće smjeti udariti (za to su i meni ovako ime nadjeli).”

Blagosloven bio!

Pored apotropejskih imena, postoji u Srba i imena – blagoslovi, koja su lepa, draga i milozvučna.Mnoga srpska imena nastala su od reči kojima se magijski želi da dete postane: dobro, milo, zdravo, radosno, veselo, srećno, duševno itd. U Dečanskoj Hrisovulji nalazi se pedesetak imena izvedenih od osnove „dobar”, kao na primer: Dobrobud, Dobrogost, Dobretko...

Od prideva „mio”, odnosno od osnove „mil”, izvedeno je mnoštvo imena: Milan, Milena, Milo, Miloš, Miljana, Milovan, Milorad... A veliki broj imena nastao je od prideva ,,drag”: Dragi, Dragan, Dragoslav, Dragoljub, Dragiša... Od roditeljske želje da im dete bude veselo, radosno i srećno, nastala su imena: Veselin, Veseljko, Radovan, Radoje, Sreten, Srećko... Imena-blagoslovi su i: Blagoje, Blažo i Blagovan.

Imena dece otkrivaju ne samo lične sklonosti roditelja, već i sistem vrednosti i težnje jednog naroda. Veliki broj srpskih i slovenskih imena koji počinje sa Drago-, Milo-, Dobro-, Rado-, Blago-, otkriva nešto o našem mentalitetu. Sudeći po imenima, kaže naš uvaženi lingvista Ivan Klajn, „reklo bi se da, dok su stari Germani želeli da im svaki sin bude slavan ratnik, slovenskim roditeljima bilo je važnije da putem imena izraze ljubav prema detetu i radost zbog njegovog rođenja (Zanimljiva imena, 2005).

Nadam se da će ova kratka priča o imenima, pomoći da bolje razumete i značenje imena vaših bližnjih i, naravno, vašeg vlastitog imena.