небески прстен

RTS :: Krajputaši - kamena knjiga istorije

Srednjevjekovni gradovi Crne Gore

Tajna zaboravljenog grada Za sam kraj desetog vijeka vezuje se propast velikog crkvenog i duhovnog centra - Gradine martinićke. To je ono što je istorija uspjela da sazna. Ostalo je legenda koja još nije našla potvrdu u istorijskim izvorima Zarasla u šiblje, još samo ljute nepomenice čuvaju Gradinu martinićku, arheološko nalazište smješteno na jednom uzvišenju između Spuža i Danilovgrada. Jedino istraživanje Gradine obavljeno je od 1972. do 1986. godine pod vođstvom profesora Vojislava Koraća i njegovog asistenta Janka Maglovskog. Rezultati tog istraživanja objavljeni su u Koraćevoj knjizi „Tragovi srednjovjekovnog grada Martinići”, a tek nešto od arheoloških nalaza čuva se u danilovgradskom Zavičajnom muzeju.  - Profesor Korać je imao radnu tezu kojom je započeo istraživanja. Pokušao je da dokaže da je legenda o Nemanjićima, još vrlo živa na ovim prostorima, istinita. Po toj verziji, Gradina je jedan od gradova koje je Nemanja porušio u sukobu sa braćom u vrijeme borbe za pre

Italijani finansiraju naša arheološka otkrića | Srbija | Novosti.rs

VIRTUELNA VINČA

Viminacijum: Otkrivena zelena karta za stari Rim | Reportaže | Novosti.rs

Kulturno blago u Srbiji: Unesku nema ko da piše | Reportaže | Novosti.rs

Pravim običajima čuvamo identitet Običaji su, od najranijih vremena, ispunjavali jednu od svojih važnih uloga, a to je čuvanje identiteta naroda. Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji se, zbog različitih istorijskih okolnosti suočavao sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Međutim, mnogi običaji Srba su tokom dugog vremenskog perioda bili izgubljeni ili potisnuti. Danas, u izmenjenim okolnostima, unutar srpskog entiteta, postoji sve veća težnja da se većina običaja obnovi i utka u kontekst savremenog života. Ali, da li znamo šta su običaji, koliko su se sačuvali do danas u svom izvornom obliku i značenju i kako se poštuju? Postoje različita tumačenja običaja, ali se oni  najčešće definišu kao određena religijska praksa koju prati specifično mišljenje, verovanja i rituali, koji se obavljaju po određenoj potrebi. Teško je odrediti kada je tačno neki običaj nastao, ali je to svakako bilo u davnoj prošlosti. Nastajali su da bi zadovoljili različite ljudske potrebe, a kako su

SciTech - 009 - Srebro Ilira i Kelta na centralnom Balkanu

Orbeeter | Grupni blog o raznim tehnologijama, startupovima, itd. » Tradicija srpskog naroda

Винча – тајна испод седам и по миленијума : Београд : ПОЛИТИКА

Акценти откривају порекло народа : Култура : ПОЛИТИКА

Крајишко духовно благо : Култура : ПОЛИТИКА

RTV5 :: Društvo :: Dodole u Nišu donele kišu (video)

Priče o potopu iz Mesopotamije by Equilibrium - LIFEconnect

OBIČAJI U CRNOJ GORI SEDAMDESETIH GODINA DEVETNAESTOG VIJEKA Život bez običaja ne može se zamisliti, pa prema tome, ne postoji narod bez običaja. Običaji zavise od kulture, obrazovanja, ekonomskog stanja, klimatskih prilika, religije, morala, rata, mira, i mnogih drugih okolnosti jednog naroda. Običaji su u Crnoj Gori bili mnogobrojni, sadržajni i karakteristični. Proučavani su ali nijesu potpuno ispitani. Tokom dugog vremena jedni su se izgubili ili izmijenili i malo je vjerovatnoće da će biti naučno obrađeni. Običaji u staroj Crnoj Gori sedamdesetih godina pretprošlog vijeka opisani su u knjizi "Sovremennaja Černogorja" (Petrograd, 1876) čiji su autori Francuz RpPeja i Crnogorac Vlohiti, odnosno Vlahović. Meni se čini da je autor knjige Frilleja, koji je Crnu Goru proučavao na licu mjesta 1868—1872. godine. Izgleda da je izvršio izbor običaja, jedne je opisao opširnije, druge kraće. No, bez obzira na to, ti su podaci dragocjeni za nauku, odnosno etnografiju Crne Gore.

MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja

Велимир Абрамовић: Тесла и Веде   П: Тесла каже: „Живот је ритам који се мора спознати. Ја осећам тај ритам и препуштам му се. Он ми је врло захвалан и дао ми је сва знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама. …Те везе су нераскидиве. …Имамо два ока: земаљско и духовно. …Универзум је жив у свим својим манифестацијама. …“ Тесла се овде обраћа персоналном Богу, када каже „Он“ и „препуштам му се“. Можете ли нам рећи нешто више о томе?  Велимир Абрамовић: Да. Тесла сматра да у Космосу постоји једно језгро одакле је добијао своје идеје, одакле свако добија идеје. Значи, језгро које када покуша да објасни терминима обичног језика, материјалним терминима, он назива извором светлости. Значи, оно је светлост, суштина светлости. У духовној терминологији Тесла каже да је то језгро самилост и лепота. У свом схватању да је васиона жива, он изводи последицу свог духовног оживљавања исходишта свих његових идеја и такође поставља теорију да је човек аутомат космичких с

Богиња Петка Петка је лик у источнословенској и делимично јужнословенској традицији, наставак главног женског божанства словенског пантеона – Мокоше (Макош). Касније култ Петке који се везује за хришћански култ свете Параскеве-Петке код источних и свете Петке код јужних Словена чува неке црте изворног паганског лика у народној демонологији. Код источних Словена Петка је персонификована представа   непарног дана у недељи који следује за парним (рус. чётный - паран) четвртком, посвећеним различитим представама громовника Перуна. У пару Четвртак – Петка (рус. Пятница - петак) који потиче од још старијег Перун – Макош, нарочито је јасна узајамна веза супротности пар – непар и мушки – женски. Петка се још називала и "ланеницом" (заштитницом предива и лана који су жене почињале да трле 28. октобра по старом календару – дана посвећеног Петки, "женској светитељки"). На дан Петке забрањено је прести, петком се не смеју купати деца, ко не пости на свети петак може да се у

Otrovna lepota Da li tisa donosi sreću? Zašto je od davnina na ceni? Stari pagani verovali su da je to mitsko drvo; da ima isceliteljsku moć; da čuva kuću od bolesti, demona i veštica; da večno živi i stalno se obnavlja. Komad tise, ako ga bacite, izdržaće sve atmosferske (ne)prilike: vrelinu sunca, udare kiše, težinu snega... I posle 13 godina, ostaće – isto! Prirodni svet je svet beskrajnih raznolikosti i složenosti, višedimenzionalni svet. Ljudi koji su se „stapali” s prirodom, odgonetali su velike tajne. Isak Njutn je u trenucima opuštanja, ležeći ispod jabuke u svom voćnjaku, došao da razumevanja zakona gravitacije, a Nikola Tesla je u budimpeštanskom parku, u trenucima čarobnog zalaska sunca i recitovanja Geteovog „Fausta”, otkrio obrtno magnetno polje (indukcioni motor). Postoji u Engleskoj drvo tise za koje kažu da ima više od 4.000 godina. Pod njom se parovi venčavaju da bi im brak bio dug i zdrav. Tisa je čudesna. Neobična. Dugovečna kao maslina. Tek p

Biljani petak Meštani sela Mihajlovac, 18 godina od obnavljanja običaja branja lekovitog bilja za meleme i bajanje, svake godine idu u šumu i polja nadomak sela. Taj praznik je poznat kao Biljani petak, i uvek pada u petak pred Đurđevdan, prenosi Beta. Običaji nalažu da se na branje pođe već oko ponoći jer u polje mora da se stigne pre no što sunce izgreje. Devojke iz polja donose i cveće sa žilama da ga zasade, a ostalo cveće stave pod strehu na istočnoj strani da stoji do Đurđevdana. Na Đurđevdan ga iseckaju, pomešaju sa ostalim đurđevskim cvećem i daju stoci da bude zdrava. Starije žene, koje se bave bajanjem, rado idu u polje po trave za Biljani petak, jer veruju da bilje ubrano tog dana ima izraženiju lekovitu i magijsku moć. Beru strašnik, kopitnjak, glogove grančice i jalovi kukurek. Glogove grančice se beru da ukućani budu zdravi i dugovečni, a kukurek da im vazda petao pred kućom peva, odnosno da se porodica ne zatre. Veliki broj srpskih ženskih imena izveden iz na

Кентаур с Кучаја | Politikin Zabavnik