Постови

Приказују се постови за август, 2013

Легенда о локвању

Слика
ПОГРЕШАН ИЗБОР У смарагдној води која је миловала њену дугу риђу косу лежала је уснула водена вила. Тек тог часа младић се сетио старих упозоравајућих прича о русалкама које живе у води испод локвања     П ре много, много година с леве и десне обале једне велике реке простирала се равница. Река је текла врло достојанствено, сјајна и бистра, сходно томе и спокојна. Тамо где су могли да се виде рукавци, постојале су и велике баре и мочваре. И мочвара је била лепа, уосталом као и остала природа, онда кад је човек живео у њој као да је њен саставни део, а не непријатељ и крвник. То су, дакле, била давна и сасвим другачија времена од данашњих.    Мочвара је чак изгледала врло весе ло. Њена вода била је прозирна и плавичаста, а на махове зелена. Ту и тамо на површини би крајем лета могли да се виде локвањи. Плутали су мирно, као зелени тањирићи на којима су, уместо послужења, светлуцали бели цветови и последњи зраци летњег сунца. Али, тамо где је било локвања, вода је

Кад су Руси пољубили крст

Слика
За РУКУ АНЕ ИЗ ПУРПУРА По заповести кнеза кнеза Владимира, народу је објављено да дође на обале Дњепра и да загази у плићак. Византијски свештеници су тада приступили обреду, налик крштењу Христа на реци Јордан.    „Крштење” Кијевљана, рад живописца К. В. Лебедева      О д првог помена Руса у историјским извор има, 839. године у спису Анналес Бертиниани, до њиховог првог сусрета са светском империјом каква је била Византија прошле су само две деценије. Предвођени владарима Асколдом и Диром, они су се 860. изненада појавили у водама Босфора и напали Цариград. Премда су били потпуно затечени и неприпремљени, Византинци су одбранили престоницу, а ни три каснија покушаја Руса да освоје „царицу градова” – 907, 941. и 1043. године – нису уродили плодом. Неопходно је нагласити да је руски напад из 860. године, који је изазвао велики страх у Цариграду, Византинцима остао у неизбрисивом сећању.     Да би у будућности предупредили да се нешто слично догоди, византијска дипломатија је

Zakon oblog trbuha

Слика
ЗАКОН ОБЛОГ ТРБУХА Младенци у српском народу, баш као и у многим другим, горе од жеље да сазнају кога су зачели, кћерку или сина. Нестрпљење да се што пре открије пол плода у утроби мајке у древној култури Срба, која разумљиво не зна за ултразвук, довело је до обиља разноврсних магијских поступака којима је циљ да се још у трудноћи реши загонетка пола будућег детета  Н арод се никад не мири с ограничењима разума и на све начине покушава да докучи шта га чека у будућности. Ако нема поузданих метода предвиђања, остаје да се гата, да се на основу „читања” неких тајних знакова, знамења, погађа будући исход неког животно важног збивања. Тако, рецимо, девојка дозрела за удају умире од жеље да сазна да ли ће се ускоро удати; тежак болесник с нестрпљењем и зебњом жели да зна да ли ће оздравити, а старац да наслути да ли је смрт близу. Знакови на основу којих се прориче пол детета, разумљиво, најчешће су извесне промене у спољашњем изгледу труднице. Правила за дешифровање знакова п

Jагорчевинa

Слика
ВИЛЕЊАК И КРАЉИЦА Како су, због јагорчевине, заратили вилински свет и свет у коме живимо и како су престали да признају једни друге... ежни цветови јагорчевине наговештавају долазак новог годишњег доба – пролећа. Знајте да, уколико од некога на поклон добијете јагорчевину, то значи да вам та особа жели све најбоље. Али, то није оно најзанимљивије кад је реч о јагорчевини. Легенда каже да она има невероватну моћ да невидљиви свет учини видљивим. Неки чак тврде да ће онај ко окуси цвет јагорчевине бити у стању да јасно види вилински свет!      Постоји више старих прича о примули, односно јагорчевини. Према једној, чувши да Господ тражи још један свежањ кључева рајских врата, Свети Петар баци своје на Земљу и они падоше на европско тло. Срећом, никога нису повредили! Не месту где су пали израстао је цвет – Primula veris. Жути цветићи требало би, дакле, да личе на китњасте кључеве рајских врата. У Енглеској овај цвет зато и називају „свежњем кључева”.     У нашим крајевима чешће

Народна метеорологија

Слика
Народна метеорологија И ЖЕНЕ ИМАЈУ ЛЕТО ЖЕНСКО ЈЕ ЛЕТО ПОСЛЕ ПЕТРОВА ДАНА Петровдан се слави 12. јула и посвећен је апостолу Петру који доноси топло време да би жито сазрело. У народној песми „Свеци деле благо” опевано је шта је коме свецу дато као атрибут. Неки су добили да могу да управљају временским приликама. Свети Петар добио је врућине, вино, односно винову лозу, и пшеницу. Да његове претеране врућине не би оштетиле даровано му грожђе и жито, разменио је вериге са светим Савом.                     Од њега је узео хладне, па зато дани око Петровдана могу да донесу свежину, а светом Сави дао је своје вруће вериге, те има и благих зимских дана. После Петровдана радови у пољу су лакши те је тај део лета назван „женско лето”. Средином јула беру се јабуке петроваче које, као дар пажње и романтике, понеко даје девојкама и женама. ЧУДОТВОРНА ДЕВОЈКА                              У Србији постоје удубљења у којима и преко лета може да се нађе очувани снег и лед

Где је срце српске државе?

Слика
Где је срце српске државе? ПОТРАГА ЗА Реч   Рашка   није само име државе већ означава и њен положај краљевине  азни писани документи указују да је престоница прве српске државе био Стари Рас. Међутим, већ вековима уназад у Србији нема ни једног јединог места које се тако зове и које би подупрло тврдњу из писаних документа. Зато су крајем шездесетих година прошлог века научници Филозофског факултета у Београду почела да трага за местом где се налазио Стари Рас. Након четрдесет година рада обнародовано је да је данашња Србија потекла с места на коме се сада налази Нови Пазар. Тим важним истраживањем руководила је Јованка Калић, професорка Филозофског факултета и академик Српске академије наука и уметности. Испричала нам је причу која следи.     Почела је од писаних сведочења о Старом Расу. Издвајамо примере у којима се овим именом назива тврђава, област и епископија.     „Најстарије вести о Расу сачували су грчки писани извори. Писац из 6. века, Прокопије из Цез

Новогодишњи обичаји света

Слика
ОД ТИШИНЕ ДО ПЛОТУНА   Ово је један од најстаријих и најлепших празника свих народа на планети. Па ипак, свима не почиње истог дана, нити је сви дочекују на исти начин. Зашто? Н е мере сви време по грегоријанском календару, па има и оних којима 1. јануар није први дан нове године. Вијетнамцима на пример, или Кинезима, Јеврејима, Тамилима, муслиманима, православцима... Некима долази и више пута годишње, као, рецимо, код нас – два пута. Међутим, добра страна овог међународног несагласја су новогодишњи обичаји. Питање је да ли би их било толико много да се почетак нове године истовремено слави свуда на свету. Текст који следи је кратак, веома кратак, водич кроз светске нове године. Поређане су по грегоријанском календару, зато што га користи већина људи на свету, а нарочито зато што га и ми користимо.               Јабука с медом За Јевреје је 28. септембра по грегоријанском календару почела 5772. година. Они године броје од Адама и Еве, сматрају да је тада настао с