Vinča

ПЛЕМИЋ ЧАРЛС ОД ВИНЧЕ

Извесно је да би ко зна колико каснила ископавања на нашем најпознатијем археолошком налазишту да се у целу причу није умешала госпођа Браун и да је није послушао професор Васић

   Две странкиње обележиле су најплодније раздобље доброчинстава у Србији. Једна је Мабел Грујић, супруга нашег посланика у Вашингтону Славка Грујића, и госпођа Браун, супруга Алека Брауна, тада већ бившег лектора за енглески језик на Београдском универзитету. Госпођа Грујић подстакла је српске научнике да од Карнегијеве фондације траже помоћ (додељено 100.000 долара за Универзитет у Београду), а госпођа Браун предложила је сер Чарлсу Хајду да новац уложи у археолошка истраживања у Србији. Управо захваљујући овој проницљивој жени, настављена су ископавања на археолошком налазишту Винча, која је још 1908. године започео професор Милоје Васић. Радови су трајали до почетка Првог светског рата, а накратко обновљени 1924. године, јер за то у осиромашеној држави није било новца.

Захвалност у вази

    Поменута госпођа Браун, њен супруг и њихов пријатељ Џон Линтон Мајрес, професор на Универзитету у Оксфорду, указали су професору Васићу на оглас у британском „Тајмсу” у коме сер Чарлс Хајд нуди новчану помоћ за истраживање старина.
Уследила је преписка између професора Васића и надлежног министарства о условима под којима сер Чарлс Хајд даје средства за ископавање, а потом и његов одговор.
     „Власти у Ираку задржавају што им је потребно за музеј у Багдаду, Британски музеј затим бира шта хоће, а остатак делим другим музејима као што је музеј у Бирмингему, задржавајући мало предмета за себе. Радоваћу се да проучим сваки предлог који ми влада у Београду буде препоручила. Ваш Чарлс Хајд.”

Винча, археолошка ископавања 1929-1930.

Било је то крајем јуна 1929. године. Влада у Београду прихватила је његове услове, а већ током јула професор Милоје Васић предложио је енглеском дародавцу да се те исте године обаве истраживања на налазишту Винча код Београда. Професор је проценио да би ископавања коштала 50.000 ондашњих динара. Истовремено је Министарству просвете предложио да се део средстава из донације Чарлса Хајда употреби за оснивање археолошког семинара на Београдском универзитету. О својој замисли обавестио је и дародавца из Енглеске који му је узвратио: „Хоћу да приложим пет стотина фуната за студије из археологије и за ископавање.” 
     Крајем јула 1929. године Министарство просвете одобрило је пријем поклона „под условом да му се од предмета који се буду прикупили ископавањем праисторијских старина из суме његовог поклона, стави онај део налазака-дупликата које не буде хтео Универзитет задржати за Збирку Археолошког семинара Универзитета у Београду”. Већ у октобру исте године почела су ископавања на налазишту Винча, а истовремено је настајала и Археолошка збирка при Универзитету. Новине су нашироко пратиле истраживања. Британска штампа, посебно она у Бирмингему и Лондону, нашироко је писала о резултатима истраживања чувеног археолошког налазишта у Србији. Наредних месеци и година њиме се бавила и европска археолошка наука, а током истраживања до 1934. године сер Чарлс Хајд поклонио је још новца.
    Ископавањем је сакупљено више хиљада предмета из средњег и млађег неолита, а професор Васић одужио се најзаслужнијима именовањем предмета по њима. Тако је по сер Чарлсу Хајду именована култна ваза из неолитске Винче. То је чувена Хајд ваза за коју стручњаци тврде да је један од најдрагоценијих налаза. По Џону Линтону Мајресу име је добила раскошно украшена велика посуда потиске културе. Нема писаног сведочанства да је раскошна фигура жене (Lady of Vinča) добила име по госпођи Браун која је подстакла пријаву на Хајдов оглас за поклон, али није немогуће, напротив.
    После почетног ископавања наступила је дуга пауза, да би посао био настављен у раздобљу од 1949. до 1977. године, кад је професор Бранко Гавела чувеној Археолошкој збирци прикључио предмете нађене на налазишту Жидовар код Вршца, једном од највећих насеља из бронзаног и гвозденог доба. Потом су професор Драгослав Срејовић и научни сарадник Загорка Летица у Археолошку збирку уврстили предмете из мезолитског доба с налазишта Власац на Ђердапу.

Богати нежења заљубљен у старине
   

Да ли је фигура Lady of Vinča добила име по госпођи Браун?

Ко је човек који је својим новцем помогао истраживања историје на тлу Србије? Сер Чарлс Хајд рођен је 1876. године у Вустеру, у Енглеској. Најбоље образовање стекао је на угледним енглеским универзитетима. Потомак је чувених породица Фини и Хајд. Његов деда по мајци Џон Федерик Фини у Бирмингем се доселио из Ирске 1830. године. Био је способан новинар, па је већ 1840. године постао власник листа „Бирмингем џорнал”. Син Џона Федерика Финија, Џон Фини посао је проширио оснивањем листа „Бирмингем дејли мејл”. Он је као добротвор помогао бирмингемској уметничкој галерији да прикупи вредну збирку слика старих мајстора, а помогао је и изградњу чувених Финијевих галерија. 
    Почетком 20. века млади Чарлс Хајд наследио је од ујака Џона Финија бирмингемске новине које су између два светска рата достигле тираж од   40.000 примерака, што је навукло гнев конкурената. Лорд Ротермир запретио му је да ће откупити све новинске куће како би га зауставио у ширењу посла. Сер Хајд се није уплашио већ је оштро одговорио да његове новине „Бирмингем пост енд мејл” нису пропала породична имовина, већ власништво младог нежење, спремног да се „бори до последње капи крви”. Обећање је одржао, па су његове новине постале признате широм Енглеске.
   И он је, као и његов ујак, био веома дарежљив. После Првог светског рата 100.000 фунти поклонио је за лечење ментално страдалих ветерана. Као и Универзитету у Београду, знатна средства подарио је и Универзитету у Бирмингему, а бирмингемском музеју и галерији завештао је своје одабране археолошке збирке у чије је ископавање уложио новац на Блиском истоку, Кипру и Краљевини Југославији. Уступио је и своју збирку слика и збирку рукотворина из Јапана.



СВЕТСКИ ПРИЗНАТ НАУЧНИК     

   Професор Милоје Васић сматра се првим српским школованим археологом с највишим академским звањима, пошто је, залагањем првог професора археологије на Великој школи Михаила Валтровића, упућен на специјализацију у Минхен.  Тамо је одбранио докторат, да би се у земљу вратио с највишим академским звањима. 
   Рођен је 1869. године у Великом Градишту. Завршио је студије класичне филологије и историје на Филозофском факултету у Београду и кратко време радио као средњошколски професор. Умро је 1956. године у Београду као академик и редовни професор Београдског универзитета и светски признат научник.
   Археолошка истраживања у Винчи почео је 1908. године. Осим поклона Чарлса Хајда, према неким наводима, професор Васић је нека своја археолошка истраживања обављао и уз помоћ Руског царског института. Резултате вишегодишњег истраживања на налазишту Винча објавио је у свом капиталном делу „Праисторијска Винча”, објављеном у четири тома. Уз то, написао је и 180 научних радова.

Hyde Vase, ритуална посуда, Вунча

НЕПРОЦЕЊИВА ЗБИРКА
   Археолошка збирка Филозофског факултета спада у ред највећих и најзначајнијих универзитетских збирки те врсте у Европи. У њој се чува и проучава више хиљада археолошких налаза непроцењиве научне и уметничке вредности. Они потичу с најпознатијих археолошких налазишта, а многи су врхунска достигнућа древних земљорадника, сточара и занатлија који су насељавали Подунавље данашњег тла Србије, у раздобљу од 6. до 1. миленијума. У оквиру збирке, дуже од седам деценија налазе се и ремек-дела каквима могу да се похвале највећи светски музеји.

Аутор: 

 Љиљана Миленковић