небески прстен

 Narodna nošnja umesto venčanice Svi narodi ovog sveta imaju svoju tradicionalnu nošnju.  Deo je bogatog kulturnog  nasleđa. Predstavlja svedočanstva o prošlosti na osnovu kojih gradimo sliku o životu ljudi koji su živeli pre nas. Na našim prostorima postoji mnoštvo različitih (a opet sličnih) nošnji – srpka narodna nošnja, bosanska, hercegovačka, crnogorska i mnoge druge. Tom bogatstvu takođe doprinosi veliki broj nošnji svih nacionalnih manjina u Srbiji.  Samo u okviru srpske narodne nošnje razlikuju se šumadijska, vranjanska, bačka, banatska, pirotska, vlaška, užička i mnoge druge. Do sada mnogo se pisalo o tradiciji na nasem blogu. Ovoga puta govorićemo o jednom od najlepših načina uključivanja i poštovanja tradicije na Vašem venčanju. Mnogi mladenci se trude da poštuju običaje i ono što je red, ali venčani par obučen u tradicionalnu narodnu nošnju zaista čini posebnu razliku. Odlukom da ponesete tradicionalnu nošnju možete dati lični pečat Vašem venčanju. Na način tako što ćete

Srpska tradicionalna svadba – podela uloga U ovom i narednom tekstu pokušaćemo da Vam bliže predstavimo glavne svadbene  aktere pored mladenaca, a to su kum, dever, stari svat, čauš i svekrva i značaj njihovih uloga u tradicionalnoj srpskoj svadbi. Koliko su se stvari promenile do danas zaključićete sami, jer se tradicija ne poštuje svuda podjednako, niti su u svim krajevima zemlje običaji isti. Na primer, ako ste se oduvek pitali ko je u stvari stari svat  ovde ćete dobiti odgovor. Ako želite da svadbu organizujete u tradicionalnom duhu, poštujući običaje, korisno je  podsetiti se kako je tradicionalna svadba nekada izgledala. Udajom mlada najradikalnije menja svoju poziciju u porodici i društvu, pa je većina svadbenih rituala i običaja koncentrisana oko nje, ali zahvataju i ostale učesnike i srodnike u zavisnosti od njihovog položaja u porodici i zajednici. Takođe, svi oni koji doživljavaju promenu statusa oblače posebnu odeću ili nose posebna obeležja (npr. peškir) da bi istakli tu

Devojačko veče – nekad i sad Praksa priređivanja zabave u čast mladoj postoji već vekovima. Njen tradicionalni oblik predstavljao je opraštaje od devojačkog života i rastanak od prijatelja. Veče uoči svadbe u kući buduće mlade okupljali su se devojke i momci, njeni prijatelji. Sedeći za stolom devojke su dovršavale  sitnije poslove, najčešće ukrašavanje svatovskih peškira za sutradan. Ona je zauzimala centralno mesto za stolom, odakle je mogla kako je bio običaj i red da porazgovara sa svakim ponaosob. Svi zajedno su se prisećali zajedničkih trenutaka i uspomena. Veče je bilo ispunjeno zajedničkim poslom,  razgovorom, pesmom i šalama. Nakon razilaženja prijatelja, sa devojkom su ostajale njene dve bliske prijateljice da sa njom prespavaju i provedu poslednju devojačku noć. Drugarice su tu da bi pružile podršku i ohrabrenje jer je ona obično bila zabrinuta i pomalo tužna zbog događaja koji je očekuj

O mirazu – nekad i sad Prve asocijacije većine ljudi kada se govori o mirazu su uglavnom pozitivne. Miraz je arapska reč koja je u srpski ušla preko turskog jezika i označava nasledstvo, baštinu i očevinu. U našem narodu reči ženinstvo, oprema ili ruho  označavaju isto. Pitamo se, da li je  ženi porodično nasleđe bilo sreća ili teret. Kako danas, tako i ranije u prošlosti. U našoj tradiciji se smatralo (u nekim krajevima i danas) da nasledstvo ostaje samo muškoj deci. Ženska deca kada su  imala braću, ostajala su bez nasleđa. Iako je državnim zakonima bila utvrđena ravnopravnost u pogledu nasleđa između muške i ženske dece, nikad se s tim pravom nisu koristila, već su uvek svoj deo ostavljala braći, zadovoljavajući se devojačkom spremom koju su dobijale pri udaji. Daleko jača su bila narodna shvatanja i pravila. Kada uzmemo u obzir da su nekada porodice brojale mnogo članova, da je prosečan broj

Smilje (Helichrysum arenarium) dr Ivan Vučković Foto: H. Schön Smilje je višegodišnja zeljasta biljka iz roda Helichrysum. Ovaj rod pripada familiji Asteraceae (glavočike) i obuhvata oko 300 vrsta rasprostranjenih u Africi, Evroaziji i Australiji. Oko 25 vrsta se mogu naći u Evropi i Mediteranu a u Srbiji se javlja samo jedna vrsta - Helichrysum arenarium. Naziv roda verovatno potiče od grčkih reči helios (sunce) i chrysos (zlato); mnoge vrste imaju zlatnožute glavice [2]. Za biljku H. arenarium, ali i neke druge biljke iz ovog roda koriste se sledeći nazivi: everlast (english); l’immortelle (français); бессмертник (русский); Ovo poetično i pomalo misteriozno ime biljka duguje svom specifičnom odnosu sa vremenom: naziva se „besmrtnom“ zato što nikad ne vene, čak ni pošto je ubrana. Smilje ima reputaciju da može da izbriše tragove vremena na licu, verovatno su zato kozmetički anti-age preparati na bazi ove biljke popularni kod pripadnica lepšeg pola. H. arenarium je 10-30

Mitske biljke Srbije - Devesilje Dr Ivan Vučković Devesilje (Seseli rigidum) ili Rod Seseli (familija Apiaceae) obuhvata oko 80 biljnih vrsta rasprostranjenih u Evropi i Aziji. U evropskoj flori zastupljeno je oko 55 vrsta. To su višegodišnje biljke sa hermafroditnim i muškim cvetovima bele, ružičaste ili žute boje, raspoređenim u složene štitove. Po Hipokratu, seseli (seselis ili sesili) je staro Grčko ime kojim su nazivane razne vrste iz familije Apiaceae. Sama reč „seseli“ (Σεσελι) ili „sili“ (σιλι) je verovatno egipatskog porekla i označava vrstu egipatskog drveta. Najpoznatije biljke ovog roda su S. gummifferum i S. libanotis. U anglosaksonskom području obe se nazivaju „moon carrot“ (mesečeva mrkva) ili „stone parsley“ (peršun sa kamena), i uzgajaju se u vrtovima kao ukrasne biljke. Vrste ovog roda koriste se u narodnoj medicini od antičkih vremena - pominje ih i Dioskorides u svom čuvenom delu De Materia medica. Koren biljke Seseli mairei Wolff. koja raste u kine

Raskovnik Poslednja od mitskih biljaka Srbije je najtajanstvenija. Uz nju ne stoji latinska odrednica jer nije sigurno da li se naziv odnosi na konkretnu biljnu vrstu. U istočnoj Srbiji, gde se raskovnik upotrebljava u magijskoj medicini, pod njim se podrazumeva biljka Laserpitium siler. Drugi veruju da je raskovnik ustvari mandragora (Mandragora officinarum), zato što se, po predanju, u korenu raskovnika mogu prepoznati antropomorfni elementi. Po trećima raskovnik je Laser trilobum (syn. Siler trilobum), biljka poznata po nemačkom nazivu „Rosskummel“ (konjski kim). Po nekima je raskovnik Peucedanum officinale, biljka zvana „hogs fenel“ (svinjski komorač). Po Vuku Karadžiću „ Raskovnik je nekakva (moze biti izmišljena) trava, za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki zaklop otvori sam od sebe“ [9]. Za čarobnu biljku raskovnik veruje se da živi samo jedan dan, iznikne u sumrak, procveta noću i do jutra uvene. U nekim predanjima raskovnik

Šigir idol stariji od Stounhendža   Skulptura izvučena iz močvare u Rusiji prije duže od jednog vijeka duplo je starija od Stounhendža, objavio je londonski Independent. Skulptura nazvana Šigir idol otkrivena je na planini Ural krajem 19. vijeka, a naučnici sada smatraju da je stara 11.000 godina, što je čini najstarijom poznatom drvenom figurom. Naučnici u Manhajmu u Njemačkoj su utvrdili da je skulptura čovjeka, sa misterioznim simbolima urezanim na površini, 1.500 godina starija nego što se do sada smatralo. Naučnici smatraju da kompleksne rune urezane u drvo predstavljaju šifrovanu informaciju o “porijeklu svemira”. Skulptura je bila visoka 5,3 metra, ali su tokom sovjetske ere nestali neki djelovi, pa je sada visoka samo 2,8 metara.

Magija crvenog konca na zglobu: Zaštita protiv uroka! Da li ga i vi nosite? Za crveni konac ezoteristi veruju kako odvraća lošu sreću koju čoveku može da donese urok zlog oka Mnoge kulture širom sveta veruju da putem naših misli ili putem zavidnog pogleda , osoba može da naškodi drugoj osobi uzrokujući joj bolest, povredu ili čak smrt. Svaki urokljivac je i zavidljivac, a nije svaki zavidljivac urokljivac. Urok je strela koja izlazi iz duše zavidnika i urokljivca prema onome kome zavidi, i nekad

STARI ZANATI: VEZENI PEŠKIR - NA DAR ili PEŠKIR U NARODNIM... :                                                              http://www.starizanatisrbije.rs/                                 ...

MEĐUDNEVICA Nekada je Srbija bila prepuna verovanja, običaja i praznika čije je obeležavanje sezalo duboko u prošlost našeg naroda. Neke od ovih tradicija održale su se i do današnjih dana. Autor: Dnevno.rs | 29. avgust. 2015.            Danas počinje Međudnevica! Reč je o periodu između Velike i Male Gospojine, pa se ovo vreme još naziva i Međugospojinci i za njega se vezuje veliki broj narodnih verovanja i običaja.  Veruje se da je ovaj period najbolji za branje svih plodova. Ovih dana je voće najbolje, trave najlekovitije i sve što sazreva treba tada brati i spremati za zimu. Veruje se da je su ovo dani sa najviše sunca, pa se u mnogim krajevima Srbije i do danas se održao običaj branja lekovitih trava i bilja koje treba da potraje preko cele zime.  Ako verujete u ove običaje, od danas pa sve do 21. septembra i Male Gospojine, imate vremena da naberete što više bilja, a vaš dom ne sme da ostane bez: kičice, hajdučke trave, cveta od lipe, drena, šipka, oskoruše i malih

Zašto smo sujeverni? | Priča o... | Novosti.rs

Verovanja: Narod mudriji od nauke | Reportaže | Novosti.rs

Legenda zove turiste | Turizam | Novosti.rs

Mitologija: Ko su karakondžule i kalikancari? Ova zastrašujuća i zla mitska bića uterivala su strah u kosti čitavom stanovništvu jugoistočne Evrope. Odakle potiču karakondžule ili kalikancari? Kalikancari (grč. kallikantzaroi) su zli goblini za koje se veruje da žive u podzemnom svetu i da izlaze na površinu tokom dvanaest dana Božića, od 25. decembra do 6. januara (od zimskog solsticija tokom dve nedelje kada Sunce "prestaje" sa svojim sezonskim kretanjem). Veruje se da kalikancari ostaju pod zemljom da bi isekli Drvo sveta, koje će potom pasti zajedno sa celom Zemljom. Međutim, prema predanju, taman kad su pri kraju sečenja, Božićna zora stiže i oni su u stanju da izađu na površinu kako bi uznemiravali smrtnike - zbog čega zaboravljaju na drvo. Konačno, 6. januara (po gregorijanskom kalendaru), Sunce ponovo počinje da se kreće i oni moraju da se vrate sečenju. Međutim, u povratku vide da se Drvo sveta za vreme njihovog odsustva zacelilo, tako da moraju da počnu ponovo ispo

OBIČAJI KOD SRBA – SEOSKA SLAVA (LITIJA)        SEOSKE SLAVE     Kao i srpske porodice i srpska sela imaju svoje slave(crkvena slava,litija,zavetina)Najrasprostranjenija i najznačajnija je nekada bila zavetina I seoska slava se praznuje u čast sveca zaštitnika sela a sama reč „zavetina“ navodi na pomisao da je praznik nastao u vezi sa nekim zavetom.Suočeni sa nekom katastrofom ili nesrećom koja je zadesila selo(epidemija ljudi ili stoke,grad,poplava) seljaci su se obraćali nekom svecu za pomoć zavetujući   mu se da će praznovati njegov dan ako usliši njihove molitve i to su činili svake godine. Za seljake je to bio i značajan društveni dogadjaj.Svečari su toga dana kada je vladalo veselo i svečano raspoloženje,primali mnogobrojne goste a celo selo je   bilo domaćin.Na sboru ili vašaru je svirala muzika,igralo s u kolu a mladi su se upznavali i zaljubljivali. Religijska sadržina zavetine se sastji u kolektivnoj molitvi koja se najčešće održava

Погача и со кроз векове чувају госте | Репортаже | Novosti.rs

http://ruskarec.ru/politics/2015/07/20/kako_se_u_rusiji_neguje_slovenska_tradicija_41885.html

Vera naroda Šume Poznato je da su naši preci poštovali drveće i da su verovali da je Univerzum kosmičko Drvo. Zašto je to bilo tako, otkriće nam sledeće istorijske činjenice... Nekad davno, kako pričaju prvi istoričari i hroničari, stara Evropa bila je prekrivena šumama. Šume su se protezale preko cele njene teritorije i ljudima su trebali dani i nedelje da prođu kroz neku od njih. Recimo, Hecrenska šuma stare Germanije prostirala se istočno od Rajne, a šuma Anderide prekri vala je trećinu Engleske. Još jedna džinovska šuma, Kimirijanska, nalazila se između stare Italije i Etruruje i Rimljanima je trebalo dva meseca da prođu kroz nju. Šume i danas prekrivaju veliki deo Rusije (i evropski i azijski deo), a u ovoj zemlji se nalazi čak jedna petina svetskih šuma! Naši preci su, dakle, bili okruženi drvećem, osećali su njihovu moć i energiju i zbog toga su svoje religijske obrede vršili u svetim gajevima. Iz tog perioda potiče religijski koncept obožavanja drveća― dr

Сретен Петровић "У српском православљу, које је више од других форми хришћанства попримило национално обележје, а и због еластицитета православља, многи елементи древне религиозности веома су добро сачувани под копреном хришћанске вере. У XII веку читав словенски свет већ је примио хришћанство, иако је на самом почетку тај пријем био "спољашњи". За Србе је познато да су од свих Аријаца најбољи чувари првобитног веровања. Разуме се, хришћанство је ненадано прекинуло природан развој, дакле, и довршење конституисања других словенских митологија, па тако и српске. Сматра се да су старински култни обичаји били она област древне српске религије који су наставили и даље да живе. Православна црква не само да их није дирала, већ их је обилато присвојила и чак дала своју хришћанску интерпретацију. Како примећује Васиљев, "уништити веру и култус Перуна, Световида и Сварога, било је скоро немогуће, нарочито не за тако кратко време". Међутим, оденути та "иста божанств

https://www.mixcloud.com/rakunchica/miodrag-vasiljevic-narodne-pesme-iz-vojvodine-od-zlata-jabuka-autor-marija-vitas-23-11-2012/

Mato Glušac - vidar, mudrac i prorok Pored ostalog, tačno je prorekao dan kad će umrijeti, a kao i to, ostvarila su se i mnogobrojna druga njegova proročanstva Crkva na Ćeranića glavici u Danilovgradu Na danilovgradskom groblju na Ćeranića glavici, blizu temelja crkve Sveta Tekla, buja „buket“ od šest stabala košćele koji mještani pomno čuvaju kao sveto drvo. Malo je, međutim, onih koji znaju da pod tim neobičnim i ne mnogo rasprostranjenim dugovjekim, do danas ne sasvim definisanim drvetom vječno počiva Mato Glušac, jedan od najopoznatijih hercegovačkih i crnogorskih pametara, vidara, mudraca i čudesnih proroka. Dok je u dubokoj starosti, slijep i oronuo, kod kumova Grgurevića i svog velikog prijatelja Baja Boškovića, brojao poslednje dane desete decenije života, odredio je, kažu, svoje vječno počivalo, kazao dan kad će umrijeti i ostavio amanet da ga „zagrnu zemljom“ na mjestu gde ga nađu, gde je smrt sreo, i da mu nad glavom pobiju njegov

28. JUN KAO SUDBINA: Da li bog Svetovid već hiljadu godina pokušava nešto da kaže Srbima?! Mnogi veruju da je u korenu vidovdanskog kulta u Srba zapravo naš drevni paganski bog Svetovid, s obzirom da u Pravoslavnoj crkvi Sveti Vid ne igra važnu ulogu. Ako je to tačno, i ako uzmemo u obzir sve ono što se dogodilo na dan 28. juna u poslednjih hiljadu godina, pitanje iz naslova ima smisla Svetovid, slika Konstantina Vasiljeva iz 1971. Foto: varvar.ru Sveti Vid je ranohrišćanski svetitelj rođen na Siciliji a pogubljen u Rimu početkom 4. veka, u vreme progona za vreme careva Dioklecijana (poreklom iz Duklje i Dalmacije) i Maksimijana. Sredinom 8. veka njegove su mošti prenete u Pariz, da bi osamdeset godina kasnije bile predate benediktinskom nemačkom manastiru Korvej koji postaje središte kulta ovog svetitelja; praška katedrala koja dominira i zamkom i čitavim gradom posvećena je upravo Svetom Vidu. Tokom kasnog srednjeg veka u Nemačkoj se raširio Ples Svetog Vid

GOVOR DUŠE: MAGIJA KRUGA KOD SLOVENA : Duša slovenska (27) Krug je jedan od najrasprostranjenijih mitopoetskih simbola, vezan za predstave o cikličnom toku vremena („kru...

3. Vrste tradicionalnih igara Na osnovu razvrstavanja dečjih tradicionalnih kolektivnih igara u dve osnovne kategorije, igre imitacije i takmičarske igre, od izvesnih elemenata njihove strukture sadržaja u kojima se pretpostavlja da poseduju ili je moguće zapaziti obredne elemente tradicionalne igre se dele prema sledećem redosledu: *dečje igre proizišle iz godišnjeg ciklusa običaja : - na sv.Luciju - Luce, maskirane devojčice iz katoličkih sredina Bačke i Banata, uoči Sv. Lucije, (12.decembra) obilaze domaćinstva uz poskakivanje i igranje. - oko Božića - igre dece iz pravoslavnih, katoličkih i protestantskih sredina: - vreme uskršnjih Poklada - igre dece iz pravoslavnih, katoličkih i protestantskih sredina: - u vreme Uskrsa : 1.Igre sa bojenim jajima: "Tucanje jajima", "Kotrljanje jaja" 2."Traženje gnezda" - igra se gotovo na čitavom prostoru Vojvodine o Uskrsu, a spada u domen strogo porodične igre. 3. Igra "Polivanja" rasprost