Vera naroda Šume
Vera naroda Šume
Poznato je da su naši preci poštovali drveće i da su verovali da je Univerzum kosmičko Drvo. Zašto je to bilo tako, otkriće nam sledeće istorijske činjenice... Nekad davno, kako pričaju prvi istoričari i hroničari, stara Evropa bila je prekrivena šumama. Šume su se protezale preko cele njene teritorije i ljudima su trebali dani i nedelje da prođu kroz neku od njih. Recimo, Hecrenska šuma stare Germanije prostirala se istočno od Rajne, a šuma Anderide prekrivala je trećinu Engleske. Još jedna džinovska šuma, Kimirijanska, nalazila se između stare Italije i Etruruje i Rimljanima je trebalo dva meseca da prođu kroz nju. Šume i danas prekrivaju veliki deo Rusije (i evropski i azijski deo), a u ovoj zemlji se nalazi čak jedna petina svetskih šuma!
Poznato je da su naši preci poštovali drveće i da su verovali da je Univerzum kosmičko Drvo. Zašto je to bilo tako, otkriće nam sledeće istorijske činjenice... Nekad davno, kako pričaju prvi istoričari i hroničari, stara Evropa bila je prekrivena šumama. Šume su se protezale preko cele njene teritorije i ljudima su trebali dani i nedelje da prođu kroz neku od njih. Recimo, Hecrenska šuma stare Germanije prostirala se istočno od Rajne, a šuma Anderide prekrivala je trećinu Engleske. Još jedna džinovska šuma, Kimirijanska, nalazila se između stare Italije i Etruruje i Rimljanima je trebalo dva meseca da prođu kroz nju. Šume i danas prekrivaju veliki deo Rusije (i evropski i azijski deo), a u ovoj zemlji se nalazi čak jedna petina svetskih šuma!
Naši preci su, dakle,
bili okruženi drvećem, osećali su njihovu moć i energiju i zbog toga su
svoje religijske obrede vršili u svetim gajevima. Iz tog perioda potiče
religijski koncept obožavanja drveća― drvo se smatralo svetinjom i
njegovo uništavanje povlačilo je za sobom smrtnu kaznu. Džejms Frejzer
spominje brutalne obrede takvog kažnjavanja čiji je cilj bio da krv i
meso čoveka zamene sok i koru uništenog drveta.
Poznato je da je obožavanje hrasta bilo rašireno među evropskim narodima. Sloveni i danas koriste hrast za badnjak, a keltskim druidima je ovo drvo takođe bilo svetinja. Keltski kalendar bio je podeljen na 13 meseci lunarnog kalendara pri čemu je svaki mesec bio predstavljan određenim drvetom, a drvo povezano s nekim božanstvom. Fincima je, pak, jasen bio sveto drvo a isto drvo poštovano je i među Germanima. Jasen je i ujedno drvo koje predstavlja germanski Univerzum― Igdrasil.
Pojam svetog drveta nalazimo i u veri šamanskih naroda Azije (sibrirsko-altajski šamanizam i verovanje u Kosmičko drvo, obredi inicijacije tokom kojih se šaman penje na drvo- simbol Svemira itd.). Za narode koji ne žive u šumskim predelima nije karakteristično poštovanje drveta niti je, u ovim religijama, drvo ikad bilo objekat obožavanja.. Stoga ne čudi što onima koji su prihvatili pustinjske semitske religije (judaizam, hrišćanstvo, islam) uništavanje Prirode ne predstavlja problem. Kao ni seča „zapisa”. Jer, za njih, „Drvo nije svetinja”, kako se izjasnio jedan domaći crnomantijaš.
Poznato je da je obožavanje hrasta bilo rašireno među evropskim narodima. Sloveni i danas koriste hrast za badnjak, a keltskim druidima je ovo drvo takođe bilo svetinja. Keltski kalendar bio je podeljen na 13 meseci lunarnog kalendara pri čemu je svaki mesec bio predstavljan određenim drvetom, a drvo povezano s nekim božanstvom. Fincima je, pak, jasen bio sveto drvo a isto drvo poštovano je i među Germanima. Jasen je i ujedno drvo koje predstavlja germanski Univerzum― Igdrasil.
Pojam svetog drveta nalazimo i u veri šamanskih naroda Azije (sibrirsko-altajski šamanizam i verovanje u Kosmičko drvo, obredi inicijacije tokom kojih se šaman penje na drvo- simbol Svemira itd.). Za narode koji ne žive u šumskim predelima nije karakteristično poštovanje drveta niti je, u ovim religijama, drvo ikad bilo objekat obožavanja.. Stoga ne čudi što onima koji su prihvatili pustinjske semitske religije (judaizam, hrišćanstvo, islam) uništavanje Prirode ne predstavlja problem. Kao ni seča „zapisa”. Jer, za njih, „Drvo nije svetinja”, kako se izjasnio jedan domaći crnomantijaš.
Коментари