небески прстен

 Tradicionalni sabor “Gorešnjak – čuvar tradicije” Sabor je kod Srba od davnih vremena bio najvažnije i najmasovnije društveno okupljanje, skup povodom nekog verskog praznika, u porti crkve ili manastira, na gradskom ili seoskom trgu, gde se trgovalo ili zabavljalo. Dolazilo se u ranim jutarnjim satima, išlo tek iza podneva. Sabor je postojao da se ljudi upoznaju, zbliže i druže. I odeća i raspoloženje bili su svečani. Sabor je imao i određenu društvenu funkciju pa je tako bilo veoma bitno biti viđen na saboru. Gledalo se ko se i kako sa kim pozdravlja i na taj način se određivao status pojedinca u zajednici. Sabor je bio prilika mladim devojkama da obuku svoje najbolje nošnje i sa dukatima oko vrata prošetaju uz obaveznu pratnju starije rođake, da mladi bračni par pokaže prvi put svoje dete, da se stariji raspitaju o onoj drugoj porodici, da se mladi upoznaju, da se prikupe i razmene informacije, da se povede kolo, da se izabere najbolji kolovođa… Geograf, istraživač i jedan od najveć

 Drevnost srpskog kalendara: Slovenska kalendarska znanja stara su bar dve hiljade godina ZIMSKI ZNAK VATRE LETNJI ZNAK SUNCA I PERUNOVA MUNJA piše:Mile Nedeljković  Dok su se Stari Sloveni uveliko upravljali prema svom kalendaru, imajući u njemu uvedene i praznike vlastitih božanstava, za to vreme niti je postojao hrišćanski kalendar, niti su bili utvrđeni praznici u njemu, a takođe ni računanje vremena od Hristova rođenja Kada je pre pola veka Nenad Đ. Janković predao Srpskoj akademiji nauka rukopis knjige "Astronomija u predanjima, običajima i umotvorinama Srba" (1951), na kraju je, s obazrivošću naučnika, ali i sa ubeđenjem istraživača koji veruje u svoju tezu, dodao završnu napomenu, odelivši je s tri zvezdice: "Ništa se pouzdano ne zna kako je narod nekada znao koji je dan u nedelji ili mesecu, ali neki primitivni kalendari morali su postojati... a i pre primanja hrišćanstva moralo se unapred nekako znati kad će biti mladina ili pun mesec, kada valja početi neki