небески прстен

Кикиндске ватре уочи Лазареве суботе : Србија : ПОЛИТИКА

Slovenska minula leta | Kultura | Novosti.rs

Срби су ипак јели златном кашиком : Друштво : ПОЛИТИКА

PRVI VAMPIR U SRBIJI JE PETAR BLAGOJEVIĆ!   Vampir: O petru Blagojeviću mještani ne žele govoriti Uske uličice sela Kisiljeva se prazne. Slučajnih prolaznika gotovo i da nema, a oni koje smo zaustavili da pitamo da li su čuli za vampira Petra Blagojevića, koji je harao ovim selom početkom 18. vijeka - uglavnom nas pogledaju, slegnu ramenima i produže dalje. Kurir je prošle nedjelje objavio ekskluzivni intervju sa svjetskim vampirologom broj jedan, Britancem Ričardom Sagom. On nam je rekao da je Srbija svjetska prijestolnica vampira i da je upravo Kisiljevo, naselje pored Velikog Gradišta, mjesto u kojem se pojavila prva krvopija. - Znam za Petra Blagojevića, ali ljudi o njemu ovde ne vole da pričaju. Zašto bismo navlačili sebi muku na vrat? - kaže starica Dragica Đorđević dok užurbanim korakom pokušava da nam umakne. Ne odustajemo. Pitamo još jednom spominju li mještani Kisiljeva Blagojevića, nakon čije su smrti 1725. godine ljudi u njegovom kraju počeli naprasno da

ДОБА СРПСКОГ ВИТЕШТВА Редовници змајевог одличја Пре него што је сванула зора, Ђурађ и његови људи извели су јуриш на зидине опсађеног града, а кад су стигли до капије она се неочекивано, али по претходно припремљеном договору с Грцима, отворила и примила бегунце. Све се то одиграло пред очима запањеног Мусе и његове војске који су у неверици посматрали овај несвакидашњи призор       С редњовековном Србијом, као и највећим делом тадашње Европе, путовали су бројни витезови, а њихови животи и догодовштине били су узбудљиви и достојни прича. Један од најславнијих витезова био је Стефан Лазаревић за чије се подвиге и ратничку вештину чуло не само на нашем континенту него и много даље. Помало у његовој сенци, али такође познат по храбрости и још по нечему, био је његов савременик и вршњак Ђурађ Бранковић. Иако различити по карактеру, делили су исту судбину ратника, пустолова и владара.       Безбрижно детињство Стефана Лазаревића нагло је прекинуто 1389. године кад ј

Ples i Kolo na stećcima            Danas je kolo izgubilo svoju simboliku koju je imalo još u paganskim vremenima. Ono danas predstavlja isključivo zabavu na narodnim okupljanjima. Prikaz kola na stećcima nije rijedak, doduše vezan je gotovo isključivo za Hercegovinu. Zašto se kolo klesalo na stećcima?           Nemoguće je danas dati precizan odgovor. Po Jeleni Erdeljan, istoričaru umjetnosti iz Beograda neposredni likovni predložak  kola mogao bi se naći u samoj pogrebnoj igri, ali funkcija i značaj ovog motiva nisu samo ilustrativne. Već i samo mrtvačko kolo koje se igra oko groba zapravo predstavlja jedan od vidova ritualnog okruživanja pokojnika sa ciljem da se njegova duša upokoji i zadrži u grobu, odnosno da se spriječi povampirenje.             Bilo kako bilo, danas na stećcima možemo gledati lijepe umjetničke radove koji su vrijedna zaostavština srednjevjekovnih klesara. Ljubinjski kraj bogat je ovim prizorima. Vrlo reprezentativan i umjetnički sjajno izveden prika

„Sta­ro se­lo” ču­va obi­ča­je : Srbija : POLITIKA

Срби пре светог Саве Дукљанска династија Звукови неких дукљанских имена - Кочапар, Градихна, Грубеша, Првош - као да су сачували сећање на хуку ветрова у шумама и шашу око Висле и Дњестра, одакле су дошли далеки преци Илустровао Драган Максимовић У средњем веку, српска племена створила су више држава. У приморју, најважнија српска држава била је Дукља (касније Зета), која се протезала уз море, од Скадарског језера и Бара до Которског залива. За разлику од српских земаља у унутрашњости, Дукља је имала праве утврђене градове попут Котора и Бара и развијену трговину. У унутрашњости, граница Дукље поклапала се с вододелницом између Дунава и Јадрана. Северна граница била је између извора Зете и Пиве, а источна у шумама лимског краја и у високим планинама на источној страни Скадарског језера. Први познатији дукљански владар био је Јован Владимир, који се оженио Косаром, кћерком македонског цара Самуила, и који је проглашен за светог. Остала је легенда ка

ПРОГРАМ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА СЛОВЕНСКЕ РОДНЕ ВЕРЕ 1. Циљеви и задаци обнове родне вере Словена Под словенском родном вером (етничком религијом) разумемо аутохтону духовну културу словенских народа, коју су изградили наши преци током хиљадугодишњих историја средствима родног језика, родног погледа на свет и сложене традиције, изграђене на основама њиховог начина живота на родној земљи својих држава, економијама и територијама на којима живе. Словенски народи не само да су блиски по језику и култури, већ нам је иста митологија, традиција, поглед на свет, менталитет, мање су разлике у неким детаљима и већином, може се рећи, да нам је и иста судбина. На жалост, време и периоди политичког разногласја на државном нивоу су нас разделили. Словени су дужни да разумеју да сви ми, разгранати из истог корена, расцветали из истог семена, ми смо јединствен род, рођачки народи. Официјелна наука до сада није довољно сагледала последице затвореног и насилног искорењавања родне вере у историј

Otkrivanje i kažnjavanje veštica kod Srba piše Ljubomir Tešic Urokljivo ženskinje Uglavnom su proganjane i kažnjavane stare, ružne i udate žene Progon i osuda veštica i carobnica u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, u krajevima koji su bili pod Turcima u vreme kada je na Zapadu besneo najžešci teror nad ženama-vešticama, ovde je imao drugaciju, blažu formu i razlikovao se od terora koji je sprovodio kler nad svojom katolickom pastvom. Nacin otkrivanja, kažnjavanja ili progona veštica u krajevima pod Turcima zasnivao se iskljucivo na narodnim obicajima, verovanjima i predanjima, a korene su imali još u drevnim, paganskim vremenima; najcešce se zasnivao na - istrebljenju "štetnog vracanja". Progon veštica u pravoslavlju nije imao teološku i teorijsku osnovu kao na Zapadu. Uglavnom su - što ce se videti iz konkretnih primera - osudivane i progonjene, a rede i smrcu kažnjavane - stare i ružne žene, dok su mlade device, devojke, sasvim retko proglašavane za veštice i "