ПРОГРАМ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА СЛОВЕНСКЕ РОДНЕ ВЕРЕ
|
1. Циљеви и задаци обнове родне вере Словена
Под словенском родном вером (етничком религијом) разумемо аутохтону духовну културу словенских народа, коју су изградили наши преци током хиљадугодишњих историја средствима родног језика, родног погледа на свет и сложене традиције, изграђене на основама њиховог начина живота на родној земљи својих држава, економијама и територијама на којима живе.
Словенски народи не само да су блиски по језику и култури, већ нам је иста митологија, традиција, поглед на свет, менталитет, мање су разлике у неким детаљима и већином, може се рећи, да нам је и иста судбина. На жалост, време и периоди политичког разногласја на државном нивоу су нас разделили. Словени су дужни да разумеју да сви ми, разгранати из истог корена, расцветали из истог семена, ми смо јединствен род, рођачки народи.
Официјелна наука до сада није довољно сагледала последице затвореног и насилног искорењавања родне вере у историји европских народа, па у том смислу ни словенских. Данас сасвим јасно уочавамо да је веросламајућа христијанизација словенских народа имала ознаке етноцида, и зато се она не може сматрати прогресивном појавом. У погледу на свет и самоспознаји Словена претхришћанског времена религиозна и етничка принадлежност су увек биле узајамне. Замена родне религије туђом схватана је као измена самог себе, своје душе, промене постојања сопственог народа, што сагласно природним нормама родне вере представља преступ. Управо зато Словени тако дуго нису прихватали христијанизацију, већ су се противили и ратовали са онима који су им наметали хришћанство.
Данас, када се више никаква информација не може сакритиа од мислећег дела јавности, постаје јасно да таква експанзија, духовна или физичка, свакако представља окупацију и супротност исконској традицији народа. Јер, за сва времена важи принцип: ко узима душу, тај узима и тело земље са њеним људским и материјалним ресурсима, економијом и другим вредностима. Таквоме нису потребни њена историја, филозофија, национална култура ни вековима грађен народни морал. Приоритет у информационом пространству даје глобалном монополисти безграничне могућности. Наше словенске земље трпе од туђинске информационо-финансијске агресије која проузрокује кризе, изазива хаоса, гарантујући слободу: слободу од вероисповести, слободу промене националности, слободу промене полних улога, слободу од рађања и васпитавања деце. Све се то одвија под маском демократије, где аутори подобних технократија имају користи од лицемерних метода двоструких стандарда.
Светске религије сачувале су начело антропоцентричког принципа устројства света где је све за човека, у име човека, а бог је представљен у лику човека. Такав модел света и друштва током две хиљаде година је исцрпео себе и разрушио не само словенске народе, већ цело човечанство, заједно са етносфером и биосфером Земље.
Потом, природни ресурски планете све су ближи потпуном исцрпљењу, а потрошачка агресивност светских моћника и ''златне милијарде'' незасито расте. Још се на хоризонту опажа дух глобалног и тоталног духовног колапса западне цивилизације, фијаско псеудодуховних вредности, поражених библијских принципа и злочини владајућег клана.
Да би се очувао живот на Земљи неизбежно је изменити присутну глобалну потрошачку грозницу и преобратити је у духовни канал размене и узајамности човека са Природом. Поглед на свет словенских предака, заснован на осећајном и брижљивом односу ка средини која нас окружује, може да послужи као образац будућег складног живота.
У времену које долази европским и словенским народима такође предстоји постепено преосмишљвање историјске реалности, подизање свести појединих представника нације о рушилачкој природи глобализације, као и опирање ономе што је ''универзално'' или ''светско'', а самим тим и ненационалној религији. Зато, као алтернатива етничком хаосу, појави се процес суштинског враћања сопственом духовно-културном наслеђу, повећан интерес ка источницима свог народа и етнокултуре, а такође и враћању ка родној религији.
Узајамност наших народа при решавању демографских, економских, еколошких, културних и других проблема ће допринети општенационалној безбедности и спровођењу животнодејствујуће стратегије развића. Наше је мишљење да су Словени дужни да се развијају, не искључујући своје посебности, већ допуњујући једни друге. На том принципу словенске узајамности, међусобног допуњавања, заснива се основна стратегија наше будућности. Неопходно је формирати словенску идеологију, која је дужна да у себи носи вишехиљадугодишњу мудрост наших народа ради кохезије словена на родној основи, што ће створити замајац будућем напретку. Ми верујемо да родноверје може да испуни ту колосалну празнину коју је у нашем народу створена од стране туђе, словенском бићу противречне религије.
Према томе, основне циљеве и задатке развоја родне вере Словена могуће је формулисати као: самоочување идентитета словенских народа, противљење светском глобализму, достизање узајамног разумевања међу представницима родноверја, ''народног хришћанства'' и праве науке, јачање јединства словенских народа кроз ширење веза међу родновернима, упознавање људи других словенских народа са културом, обредима, обичајима и празницима свог народа и свих словенских народа, формирање позитивне слике родне вере у друштву.
2. Родна вера као могућност самоочувања словенства и алтернатива глобализму
Глобални процеси довели су до стварања индустријске цивилизације, која све брже троши природне ресурсе и избацује неконтролисану масу отпада, која природа не успева да апсорбује .
Традиционална култура, духовне и природне вредности замењују се рекламираним мишљењем које се заснива на општој лажној представи о комфору, што изазива раст потрошње и акумулацију ствари. Отуђење човека од природне средине јесте пут погибије.
За спас човечанства неопходно је установити еколошку цивилизацију, која би могла ограничити незаустављив порив ка материјалним вредостима. Главни задаци таквог друштва су очување природне средине и наших народа, а не економски, политички или војни циљеви. Такве квалитативне промене не могу се извести без радикалне промене начина размишљања код људи.
У словенском родноверју постоји појам Права – једине праведности, прирођене моралном закону Васељене, који утиче на судбину свих бића и појава; такав поглед на свет помаже очувању чистоте и вредности Рода и родне Земље, као средине у којој обитава етнос. Етничка екологија као грана опште научне екологије долази свом логичног изворишту - да је једино традиционална духовна култура у условима независних држава способна да васпита човека еколошке будућности.
Стога је родна етничка религија која враћа однос поштовања човека према његовој матери земљи и природи данас потребна и она је дејствено једино способна да постане религија будућности. Треба имати у виду и да ће ускоро број језичника износити око милијарду, управо они су ти који продужавају и чувају традицију у Европи, Индији, Кини, Јапану, земљама Америке, Азије и Африке.
У 20. веку питања алтернативног духовно-културног идеала побудили су мислиоце да обнављају аутохтоне религијске сисетеме у Европи. Године 1998. основан је Светски конгрес етничких религија (WCER). Заседали су у Литванији, Немачкој, Грчкој, Белгији, Индији и другде, о чему сведочи Декларација Светског конгреса етничких религија. Недавно су понегде родноверна природно-национална веровања постала официјална на државном нивоу и призната су на Исланду и у Литванији, као и руској аутнономној републици Мари-ел.
Парола Светског конгреса етничких религија ''Јединство у разноврсности'' има много различитих аспеката. Сачувати различитост света и самим својим постојањем супротставити се његовој унификацији – то је главни задатак родноверних свих европских држава. То посебно значи да сваки човвек у свом свакодневном животу треба да обрати пажњу на разноврсност самог пројављења живота у природи и да укупним својим понашањем и животним деловањем то подржи.
Свака религија и народ њен исповедајући имају карактеристичне локалне, месне традиције, своје природне вере, поглед на свет, митологију, фолклор, које их везују са љубављу према родној земљи и историји, култивишу односе, што је довело до обожења Природе и свег живота..
И као што Природа чува свеколику несагледиву разноврсност, тако и људска култура омогућава људима развој њихове разноврсне традиције слободно и без негирања других веровања и обичаја. Језичество - то је природна етничка религија, захваљујући којој многи народи света чувају своје националне посебности. Тако, конфесије или посебна друштва родне вере постоје у многим словенским земљама: Украјини, Белорусији, Русији, Пољској, Бугарској, Словенији, Чешкој, Словачкој, Србији и др.
Њихови представници су природно објединили своје тежње у борби за право на родну веру. Једном годишње се одржавају скупови родноверних Словена под називом Словенско родноверно веће и по олимпијском принципу се одржавају у разним словенским земљама. Прво такво веће било је у Кијеву (Украјина, 2003), друго у Кобрину (Белорусија, 2004), затим у Калуги (Русија, 2005), у Шћећину (Пољска, 2006), у Београду (Србија, 2007), у замку Струга (Словенија, 2009), и та традиције ће се наставити и убудуће.
Родноверни словенских земаља чувају и развијају древна веровања, културу, родне обичаје и дух наших предака, не обазирући се на хиљадугодишње прогоне од стране државе и светских религија. Ми видимо и поштујемо у природи божанственост присутну у свим њеним облицима, ми верујемо да су живот, разум, дух, природност дати човечанству у разним појавама, које називамо родним именима наших богова и богиња: Сварога, Перуна, Ладе, Стрибога, Световида, Триглава, Живе, Радгоста, Велеса, Мокоши, Доље (Судбине), Белобога и Црнобога, Моране, Јарила, Љеље и Пољеља и многих других, који се јављју као облици отелотворења Васељене.
У основи нашег погледа на свет присутно је тројединство: родна земља – родна реч – родна вера. Та тријада са правом може постати камен темељац националне идеологије сваке словенске земље. У условима све веће глобализације, која тежи мешању култура и народа, за очување словенских држава неопходно је данас националну иделологију саздати, пре свега, на биолошком очувању и умножавању словенских народа, као и на обнови правог народног духа израженог у родној вери. Термин национални разумемо у смислу класичног значења о нацији као крвнородном друштву људи који се репродукују и чине своје државе. Култ рода свагда је био и остао један од главних светих вредности родне вере свих Словена.
Може се утврдити да и термин православље, који користи црква да би означила ортодоксно хришћанство, има аутохтону везу и однос у родном погледу на свет. Тројство Права (света богова), Јава (света људи) и Нава (света предака) – основа су словенског родноверског богословља, што је изражено у традицији прослављања богова; отуда право+славље.
Посебно, идеја обнове родне вере у том смислу се показала плодотворном, јер је кроз поштовање свог родног наслеђа могуће научити се уважавати и културу других народа. Обнова родне вере неизбежно актуелизује процесе интеграције словенског суперетноса, враћа нашим народима родно генетско памћење и етнички имунитет. Етнорелигија Словена носи у себи културне слојеве многих покољења наших предака и представља сама собом основу историјског и генетског памћења.
Обнова етничких религија, то је јединствени пут ка повратку оживљавања у народу његове праве природне душе; то је јединствено средство етничког самоочувања наших народа.
3. Однос према држави у успостављање историјске правде према родној вери
Човек, васпитан на темељу своје националне традиције, може видети светску културу само кроз призму свог етничког менталитета и погледа на свет. Према томе, важна је свагда била и биће етничка, национална култура, која се не може заменити никаквим глобалним или општечовечанским сурогатима вредности.
Савремени духовни и морални пад словенског друштва, губиитак независности многих народа, следствено остварењу глобалног плана, опустошио је у садејству са светским космополитксим религијама и нас. Промена исконских обичаја, заборав корена вере својих предака, извртање историје – један од дубоких разлога савремене трагедије словена, њихове разједињености, губитка генетског, родног памћења.
Познато је да се у светим списима хришћана, Јевреја и муслимана призива на поробљавање, пљачкање и убијање језичника и других неистомишљеника, разарање њихових светих места и култних представа богова.
Хришћанска црква, ширила је мишљење да је наша стара вера умрла, да је она погубна за душу, да је нужно прекинути сваки однос са језичницима. У таквим условима проистиче да треба напоменути држави и друштву да смо ми живи и још увек чувамо древни поглед на свет, традицију, веровање и духовну културу наших предака. Државни, јавни делатници просто не знају ништа о томе да су многи људи следбеници исконске вере предака. Уз то, напомињемо да смо ми такође грађани, као и сви други, и да су наше државе обавезне да заштите наша права у истој мери у којој су заштићена и права хришћана, Јевреја, муслимана, будиста и људи других вероисповести.
Хиљаде година узнемиравања, дискриминације, верских ратова против родне вере морају престати. Време је да се обнове историјске истине о потиснутом родноверју (аутентичној вери словенских народа), које је претрпело највеће могуће штете од стране државне и црквене политике. Морамо захтевати од државе да се родновернима врате историјска света места и учине доступним за посету и обреде.
За тај чин се саветује родноверским заједницама да у њиховим земљама, где год је то могуће, поднесу предлоге у вези са спровођењем историјске рехабилитације етничке словенске родне вере, проглашавајући је (заједно са хришћанством), за традиционалну религију наших земаља; да јој се обезбеде једнака права по важећем Уставу, истовремено тражећи и очекујући компензацију за духовно-моралне и материјалне штете коју су јој нанеле држава и већинске цркве, кроз давање бенефиција и материјалне помоћи за изградњу храмова или капишта богова и оснивање верских школа.
С тим у вези препоручујемо и да се односи с обзиром на политичку делатност поставе саобразно следећим принципима. Родноверни као грађани својих држава имају право деловати политички по својој вољи, тј. имају право да буду чланови друштвено-политичких организација, у складу са својом грађанском позицијом. Међутим, жреци и свештени слој су дужни да буду изнад политике; њихов задатак је формирање погледа на свет и родноверна идеологија уопште.
Такође сматрамо неопходним да се у случају родне вере, изврше промене у државној политици, и то:
1. Родноверни, где је то могуће, могу тражити и добити од државе поступак признања или јавне осуде за вишевековно прогонство и дискриминацију родноверних, тј. присталица свих национално-природних веровања словенских народа као титуларних, већинских нација наших држава.
2. Родноверни такође могу добити од државе признање за значајну улогу родноверја као традиционалне вере у очувању духовног наслеђа наших предака. Морате обавестити конкретни национални Институт за стратешке студије, који постоји у свакој земљи и бави се социо-културним и етно-националним проблемима, да постоји родна вера и њене инхерентне вредности јесу главни фактор очувања националног идентитета и идентитета народа.
3. Родноверни имају право да очекују од државе компензацију за рушење свештених места, за прогон и погибију многих родноверних у прошлости и за религијску дискриминацију ако је присутна данас; добијање једнаких правних услова за родноверска друштва, да за родвоверске обреде требују природна места или какав изнајмљени закуп, на основу права сваког грађанина да се користи општенационалним имовином, а такође имају право да траже запослење или очекују компензацију због моралног или материјалног губитка ако постоји дискриминација родноверних.
4. Родноверни где је то могуће имају право да траже од државе да се прекине са тенденцијама духовног монопола једне религије, да се спречи насилна религијска обука, могућност да омогуће студентима и ученицима, војницима и другим категоријама становништва једнаку доступност информација о свим конфесијама, а у том смислу, чак и најпре, о родној вери словенског народа, као и да се захтева једнак третман пред националним средствима јавног информисања.
5. Ми, родноверни, били смо и остали природни наследници исконске вере Словена, а преступи уперени против родне вере немају карактер прошлог. У смислу рехабилитације родне вере и компензације нанесених губитака током прошлих векова, ми имамо право да тражимо од државе повратак давних светих места за спровођење обреда родноверима и слављење родних богова, а такође и да по законима градимо храмове и капишта.
4. Начини и облици обнове родне вере у словенским земљама
Заједничко порекло словенских народа, блискост њихових језика дају могућност појаве општих црта словенског етничког погледа на свет, пантеона, култа, обичаја, који могу постати основа за реконструкцију етничке религије, што је актуелно код многих народа Европе. Ми добро знамо да етничка религија огромног словенског суперетноса има своје регионалне особености. Стога је савремена обнова родне вере дужна да се заснива на аутохтоним традиционалним националним обичајима и обредима, одухотворењу култова родних богова, у сагласју са месним традицијама конкретних народа.
Дужни смо да разумемо да родна вера постепено добија популарност у народу, и да ће постати етнокултурни симбол чије игнорисање неће бити могуће. Данас су родноверни све распрострањенији и постају достојни најбољих народних чувара части њихове заједнице.
Уведели смо да се у последњих 20 година изменила конфесионална структура у многим словенским земљама, рачунајући ту и оне које су искључиво хришћанске, при томе, што квантитет и квалитет родноверних удружења имају тенденцију јачања (Русија, Украјина, Пољска). А то даје право нади да етно-националне вредости, које чувају родноверни, свагде ће остати животно значајне и актуелне и у будућности заузети место које им припада.
У вези са свим изложеним, Словенско родноверно Веће препоручује родновернима:
1. Најпре сопственим примером распростирати традиционални и у исто време савремени родноверни начин промишљања међу себи блиским људима, познаницима и уопште. У том смислу је од велике помоћи широка научна основа, вековима скупљана од стране наших претходника, фолклорини извори и етнографски записи, филозофски радови о погледу на свет Словена, археологија (артефакти, симболи, ископине древних светилишта), истраживања о етногенези Словена, а такође и строга научна реконструкција богословско-обредног система родне вере од стране савремених учењака и родноверних волхова који је практикују.
2. Програм развоја словенске родне вере у савременим условима има стратешки циљ – очување националног идентитета словенских народа путем обнављама родних традиција као исконских духовних система (религија); док тактички задатак може бити испуњен кроз организацију месни духовно-концептуалних центара Словенске родне вере. То могу бити родноверна удружења, научни и историјско-културни центри, родноверне организације, фолклорна друштва, издаваштво, магазини, туристички центри и друге институције које постепено скупљају снагу да постану општеприхваћене и утичу на општу тенденцију развоја националне културе.
3. Стварање месних заједница, религијских центара и института родне вере остварује се сагласно са законима конкретне земље и ставова међународних организација о слободи савести и вероисповести, о заједничким организацијама или о развоју културе с учешћем месних услова сваке земље, народне традиције и особености, а такође и усаглашавањем са самим заједницама - друштвима.
4. Самоорганизовање словенских и родних друштава у местима такође треба да се одиграва сагласно са конкретним локалним условима сваке земље. На пример, тамо где постоје услови и одговарајућа правна регулатива могуће је основаати религиозни центар, а тамо где још постоји нека врста дискриминације родноверних или неразумевање, могуће је основати удружење или формирати групу истомишљеника и постепено привлачити родној вери оне који поштују словенску традицију.
5. Неопходно је да узајамни односи родноверних заједница са државом буду засновани на темељу важећег законодавства, али у исто време треба имати за циљ даље службено признавање родне вере где је то могуће (Литва, Русија, Украјина и др). Узајамни однос међу родноверним организацијама разних словенских земаља утврђен је по хоризонталном принципу равноправности и међусобног уважавања. Словени, следећи своју исконску традицију родне вере, узајамно се подржавају пред угроженошћу, добровољно указују сразмерну пријатељску, научну или правну помоћ.
6. За позитивну и естетски узвишену перцепцију и схватање родне вере, важно је да буде спроведена реконструкција ликова богова и њихових култова, њихово уметничко оваплоћење у скулптурама, живописима, филмовима, литератури итд.
Неопходно је развити традиционалне родноверске занате и уметности, који имају способност да оставе утисак не толико на рационалном нивоу, колико на емоционалној равни, при перцепцији родних архетипова, симбола, идеја, које благотворно утичу на душу човека, буде његово генетско памћење. При томе, нужно је да се реконструкција погледа на свет, теологије, обреда, календара, ослањају на строги научни рад и методологију, а не на фантазији појединих литерата.
7. Постојана религиозно-обредна пракса и васпитање родноверског духовног сталежа – основа је очувања родне вере за будућа покољења. Разумемо да је обука и посвећивање у древној традиције ишло од жреца ка жрецу и од оца ка сину у условима постојања духовног, свештеничког сталежа. Обзиром да је ова традиција била прекинута, и данас живимо у несталешком друштву, то успостављање свештеничког сталежа данас може бити разматрано као најважнији задатак, кроз успостављање института жречева за најбоље и најодговорније.
Зато је неопходно, тамо где је то могуће, основати недељне школе за омладину и одрасле, као и даље више духовно образовање за обуку свештенослужитељима родне вере. При томе неопходно је применити напредне методе обуке, открити талентовану омладину, овладати неопходним личним занатима за родноверне делатности и подржавати их. Узајамни однос учитеља и ученика пожељно је да се одвија сагласно са родноверном етиком, следећи давне ведске принципе првенства-старешинства и несебичности. На овој етапи установљења родноверја, на путу до његовог признања да државном нивоу, треба избегавати појаву самозванства жреца и волхова, који дискредитују родну веру, као ни не злоупотребљавати прокламоване термине при узајамним односима са службеним и државним органима, а у самој структури друштава могуће је постављање Глава, Старешина, за родноверно-опште-ревнитељство боговима. Или друго, сагласно локалним условима и традицији.
8. Један од најважнијих услова за јачање родноверског покрета састоји се у нарастајућем симпатизерству, а оно проистиче од концентрације етничке енергије у одређеном простору. Стога пре или касније расута родноверна друштва и групе неизбежно су дужне да буду консолидоване у јединствен центар родне вере у својим земљама. Уз то, ти процеси неће доћи вештачки. Историја показује да социјалне појаве, које настају и израстају за годину-две, по правилу не живе дуго. Напротив, оно што зри у народним недрима дуго, сабира силу и стиче могућност за живот у будућем веку.
9. Постављање капишта, обредних и култних места, храмова родних богова неопходно је усагласити са историјским подацима, научним реконструкцијама, локалним традицијама и могућностима. Тамо где није могуће постављање светилишта и капишта, препоручује се тражење могућности да се подижу на приватним поседима. То, безусловно, претпоставља известан степен алтруизма, што се у садашње време јавља крајње ретко, што је такође наш задатак – тражити људе, способне да разумеју значај самопожртвовања и пружања материјалне подршке родноверју.
10. Узимајући у обзир учесталост покушаја замене родне традиције измишљеним псеудојезичничким теоријама и праксом, дужни смо да отворено захтевамо свако ограђивање од лажних учења и писања појединих аутора, а такође и од појединих сумњивих структура, иза којих стоје одређене личности.
Ми сматрамо својом обавезом да упозоримо све родноверне да могу бити доведени у заблуду лажним теоријама, заогрнутим у плашт родне вере или науке, коју пропагирају одређене личности, тзв. бизнисмени религије или просто штеточине које дискредитују родноверје. Њихови декларисани ставови углавном су плод личне фантазије појединачних аутора или намерна провокација која има за циљ да изазове раскол у нашем још недовољно снажном покрету.
11. Такође је неопходно да постоји информисање јавности о деловању друштава и центара родне вере. Ради овога стварају се интернет-ресурси, издавачке куће, успоставља се веза са средствима јавног информисања, организују се научне конференције, округли столови, етнофестивали и друга дешавања која привлаче интересовање јавности. Пожељно је стварати позитивно мишљење јавности о родноверју као делу традиционалне народне културне баштине, чиме се подиже ниво поштовања према родноверском покрету уопште.
12. Имајући у виду историјско искуство међународног словенског покрета у историји, разумемо да јединство Словена је увек било плодотворно у информативном, научно-образовном, етнокултурном, друштвено-патриотском организовању, али су свагда били неуспешни у политичкој сфери.
Стога ми истичемо да је главни задатак Словенског родноверног Већа као етнорелигиозног покрета био и остао:
- Координација деловања словенских родноверских друштава на основу хоризонталног принципа равноправности земаља-учесница, - стварање природног позитивног, пожељног етнопсихолошког простора за очување и развој родне вере, - посредством тога достигао би се главни стратешки циљ - самоочување Словена као самобитног суперетничког друштва у условима глобалне кризе. Сви ти задаци ће се реализовати постепено, како родна вера буде улазила у крв и месо наших словенских народа као живи и природни организам.
VІІ Словенско родноверно Веће /Кијев, 29. мај 2010/
|
Коментари