небески прстен

Srpski viteški kodeks UMRIMO DA UVEK ŽIVIMO ZAJEDNO Piše: Lazar Bojanić Dolazio je odnekud, ni sa neba, ni sa zemlje. Da li mu je adresa bila "čardak ni na nebu, ni na zemlji"?Jahao je belog konja. Nosio sjajan oklop. U ruci držao zlatni mač. Da li je zbog toga bio "vidan kao svetlost"? Dolazio je da se bori protiv Hidre, da savlada Minotaura, da nadvlada Golijata, da ubiva troglavu aždahu, da pobedi na turniru pod gradom Leđanom. Zvao se nekad Herkul, nekad Tezej, David, Sveti Đorđe, Miloš Vojinović.Bio je usamljeni ratnik, bio svetlost u večnoj borbi dobra i zla, protiv sila mraka.Težio višem cilju, za svoj život bio ravnodušan. Branio nejake, ne bojao se "nikoga do Boga". Ravnodušan prema zemaljskom blagu; slava i ime čuveno, i čast - i sve ono što se ne prodaje i ne kupuje - to mu je bilo najvažnije. Ni bog, ni čovek, bio je sve ono što je božansko u čoveku. Pobeđivao je snagom, u porazu pobeđivao je vrlinom. Pio vino, a nikad pijan bio. Ni jačem

Marko Kraljević u narodnim epskim pesmama  Lik Marka Kraljevića obogatio je srpsku narodnu književnost. O njemu su ispevane mnoge pesme, ispričane mnoge priče. Uz njega se splela legenda i njegovo ime je postalo simbol srpskog naroda. Ima toliko pesama o njemu da čine čitav jedan ciklus. Svaka pesma kazuje i ističe neku osobinu ovog junaka. Narodne epske pesme o Marku Kraljeviću nemaju zajedničku fabularnu okosnicu. One su jedino povezane likom junaka o kojem pevaju. Sa jedne strane on je prikazan kao veliki junak koga odlikuju izuzetna telesna snaga i najviše moralne osobine. Ali, on je prinuđen i da služi tuđinu, ratuje u njegovoj vojsci, i deli megdane kao carev zatočenik. Takvim protivurečnim položajem uslovljene su najvažnije osobine njegovog lika. U mnogim pesmama Marko Kraljević se snažno opire formalnom, bespogovornom vazalstvu. Na taj način on stvara jedan poseban, samosvestan odnos prema caru. Zbog toga ga car kažnjava i često je zatočenik u njegovoj tamnici. Me

SIMBOL GVOŽĐA KOD SLOVENA Gvožđe je jedan od najstarijih metala koji ima visok sakralni status u narodnoj kulturi. Poseduje pozitivna svojstva i predstavlja jedan od univerzalnih zaštitnika – što je uslovljeno njegovom čvrstinom, tvrdoćom, vezom s vatrom i dugotrajnošću. Ta obeležja čine ga simbolom zdravlja što određuje njegovu upotrebu u magiji lečenja. S druge strane, suprotstavljeno živoj prirodi, ono je hladno, nepokretno, ne raste i ne razvija se, ono je element “mrtvog” sveta. Zato se često javlja kao atribut nečiste sile.   Simbolika gvožđa u tradicionalnoj slovenskoj kulturi je po svom značenju ambivalentna. Razlog za to je njegovo različito poreklo, prolaženje kroz vatru i vodu u toku kovanja i kaljenja, siva boja, rđanje („jede ga rđa“), široka namena – mirnodopska i ratna. Od svih metala jedino je gvožđe nebesko i zemaljsko, njime se takođe od protivnika spašavao i uzimao život. Pošto je za njegovo dobijanje iz rude bilo potrebno obezbediti visoku temperaturu, po

MITOLOGIJA – ŽUTO Simbol sunca i vatre Kad god je paganski Sloven obraćajući se nebu govorio: “Pogledaj me, Nebo! Počuj me, Nebo!”, nije to zborio u metaforičnom smislu jer je nebo doživljavao kao vrhovno biće, božanstvo Svarog (svar = blistav, sjajan). Svarog je izrodio dvoje dece, Sunce koje je dobilo ime Dažbog i Vatru, nazvanu Svarogić. Prema drevnom slovenskom mitu, pošto se navladao svetom, Svarog je stvoriteljsku i vladarsku moć prepustio deci. U mnogim slovenskim zemljama, na selu, i dalje se čuva mistično poštovanje vatre, koja se smatra svetom. Stariji ne dozvoljavaju mladima da govore glasno u trenutku kada se na ognjištu pali vatra. A poetske tragove drevnih mitova o vatri otkrivaju i narodne legende i priče kada pominju “Plamenu zmiju”, krilato čudovište koje bljuje vatru.       Maksim Suharev - Svarog Žuto je i boja zlata, koje je stalno i nepromenljivo kao i onaj svet. Zlato je i lik svetlosti, ono “označava” ili simbolizuje svetlost, približavajući se

http://www.aleksandrovac.net/servisne-informacije/ostale-vesti/339-izuzetno-vazno-neolitsko-nalaziste-na-balkanu-blagotin-kod-trstenika.html

НЕНАД ГАЈИЋ: Паганске ритуале огрнули смо хришћанским рухом! БЕОГРАД-Књижевник Ненад Гајић скренуо је пажњу српске литерарне јавности када је пре две године објавио „Словенску митологију“, први зборник те врсте који појмове из митова и легенди словенских народа окупља на једном месту. Недавно у издању „Лагуне“ појавила се нова Гајићева књига а његов први роман „Бајка над бајкама“ која поново читаоце води кроз чаробни свет фантастике. У разговору за Правду Ненад Гајић говори о роману „Бajка над бајкама: Сенка у тами“, словенској и светској митологији и открива планове за представљање српске митологије светској баштини. Откуда одлука да се после изузетно успешне монографије „Словенска митологија“ упустите у писање деби романа? -Заправо је обрнуто! Пре десетак година помислио сам како би било сјајно написати роман базиран на словенским митовима и епици, јер је то наше фолклорно благо потпуно непознато свету, па и нама. Из мојих све опширнијих белешки за роман, посвећених раз