Паганске ритуале огрнули смо хришћанским рухом!

НЕНАД ГАЈИЋ: Паганске ритуале огрнули смо хришћанским рухом!

БЕОГРАД-Књижевник Ненад Гајић скренуо је пажњу српске литерарне јавности када је пре две године објавио „Словенску митологију“, први зборник те врсте који појмове из митова и легенди словенских народа окупља на једном месту. Недавно у издању „Лагуне“ појавила се нова Гајићева књига а његов први роман „Бајка над бајкама“ која поново читаоце води кроз чаробни свет фантастике. У разговору за Правду Ненад Гајић говори о роману „Бajка над бајкама: Сенка у тами“, словенској и светској митологији и открива планове за представљање српске митологије светској баштини.

Откуда одлука да се после изузетно успешне монографије „Словенска митологија“ упустите у писање деби романа?
-Заправо је обрнуто! Пре десетак година помислио сам како би било сјајно написати роман базиран на словенским митовима и епици, јер је то наше фолклорно благо потпуно непознато свету, па и нама. Из мојих све опширнијих белешки за роман, посвећених разрешењу контрадикторних информација и најзанимљивијих митских тема, постепено је почела да се помаља једна сасвим друга књига, за коју сам, годинама, тек постепено схватао да може бити веома важна… остало је легенда.
Како бисте у најкраћем представили „Бајку над бајкама“ и да ли наслов намерно или случајно асоцира на библијску „Песму над песмама“?
-Наслов је сасвим одговарајући јер на енглеском, на који се спрема превод одломка на захтев једне од највећих литерарних агенција на свету, „Бајка над бајкама“ зове се „Тејл оф тејлс“, што буквално означава приповест састављену од других приповести. То би истовремено било и најкраће представљање: у питању је роман фантастичне садржине, који спаја мотиве наших народних прича и епских песама у једну пажљиво извезену целину са словенском митском позадином. За „Песму над песмама“ такође постоји могућност да је првобитно била збирка љубавних или сватовских песама, и одатле овај њен најпознатији назив и та сличност у имену; друго значење имена је да је то најбоља песма икад написана.
Колико словенска и српска митологија и предање представљају плодно тле за књижевнике и уопште узев људе радозналог духа?
-Врло плодно, и помало се чудим што нема више литературе која оре и обрађује тако плодну земљу. У светским оквирима је вероватно најпознатије дело „Вукодав“ Марије Семјонове, које заиста користи општесловенске мотиве, али у недовољној мери, рекао бих. И код нас је у последњих неколико година неколицина млађих писаца (попут Стојиљковића, Тешића, Јанковића…) обрађивала и користила митске теме. Али мислим да их нико не обрађује тако упорно, педантно и посвећено као ја – ако бисте искључили свет словенске и српске митологије, слабо шта би остало од моје две књиге!
Док сте прикупљали грађу за „Словенску митологију“ шта вас је највише изненадило и заокупирало пажњу везано за словенске митове и легенде?
-Невероватна чињеница да у Србији, више него било где другде на словенским просторима, још увек чувамо и редовно спроводимо огроман број паганских ритуала, сада безбедно заогрнутих хришћанским рухом. Они су присутни у свим најважнијим приликама, попут рођења, венчања и сахрана, и православна црква их је прихватила силом прилика, јер је народ одбијао да их заборави. Догодило се то вероватно због специфичних историјских околности, услед релативно касног примања хришћанства и чувених „пет векова“ током којих оно, у корист ислама, није стимулисано. Ово је све довело до уплива староверних мотива у православље. Оно што ме је изненадило током истраживања јесте то да црквени службеници сасвим добро знају који су мотиви пагански – рећи ће када их питате.
Колико млади данас у Србији знају о прошлости свог народа, посебно оној далекој као што су предања, митови и легенде?
-Пре пар година бих рекао јако мало, а данас, надам се, бар мало више, захваљујући успеху моје књиге која се обраћала свима, не захтевајући никакво предзнање. Јер, у „Словенској митологији“ крећем од базичних ствари попут тога ко су уопште Словени, а пролазим и кроз привлачне теме попут древних магијских радњи и описа (са све сликама!) митских бића наше прошлости. Ово је књигу начинило интересантном најширем слоју, и тиме пренело понешто од трајних вредности и на младе.
Као што је познато реч „вампир“ је српског порекла али ми као да не умемо да то искористимо и „брендирамо“ на западу. Какво је ваше мишљење о томе?
-Више не мислим, већ увелико радим на исправљању те неправде! „Бајка над бајкама: Сенка у тами“ као првог озбиљног противника чудној дружини, састављеној и од неколико препознатљивих епских јунака, уводи баш једног врло древног вампира, и његову појаву користим да развејем неке од заблуда о овим митским бићима, попут најчувеније да угриз вампира преноси клетву – овога у словенској митологији нема ни у траговима, и настало је забуном и мешањем са вукодлаком. Превод Бајке на енглески биће тек мој први корак ка представљању наше митске културе свету.
Епска фантастика свуда у свету већ неколико година доживљава праву ренесансу али у Србији се и даље везује само за Толкина док су остали писци овог жанра некако у запећку. Зашто је то тако?
-Зато што је Толкин најпедантнији писац фантастике икада? А многи би рекли и најбољи? Он је са нордијском митологијом урадио оно што ја тихо чиним са словенском – пружио ју је свету као неодољив плод, на најбољи начин искористивши најбоље из ње. И сам му одајем почаст, на неки начин, тиме што сам пристао да одржим званичну промоцију нове књиге у склопу трећег Фестивала Толкинове фантазије, у суботу 5. октобра у СКЦ-у, од 19 часова. Након истицања занимљивих веза које ће објаснити зашто сам баш ја позван да говорим на отварању, публику ће чекати и низ гостију, занимљивости и поклончића, а уз било коју моју књигу, која се на улазу показује као тајна лозинка, пролаз кроз вратнице је слободан! Фестивал се након промоције моје књиге наставља до дубоко у ноћ, па свакако дођите.
Какви су вам планови за наредни период, да ли размишљате о неком новом роману или ће можда „Словенска митологија“ добити и свој други том?
-Не верујем да ће бити другог тома „Митологије“, немам више издржај да пишем књиге од седам година! Али ће свакако бити наставка „Бајке“ (http://www.laguna.rs/n2200_knjiga_bajka_nad_bajkama_-_senka_u_tami_laguna.html), јер сам, чини ми се, дошавши на место где је било природно ставити тачку први пут, уистину покрио тек трећину свега што треба да буде испричано.izvor