небески прстен

МЕСЕЧЕВЕ МЕНЕ ЗА МЕСЕЦ ТРЕШЊАР 7521./ЈУН 2013. 08.06. 17:57 МЛАД МЕСЕЦ (МЛАДИНА) 16.06. 19:24 ПРВА ЧЕТВРТ 23.06. 13:32 ПУН МЕСЕЦ (УШТАП) 30.06. 06:54 ПОСЛЕДЊА ЧЕТВРТ Месец је небеско светлило, које у народним представама стално асоцира на загробни свет, област смрти, а супротстављено je Сунцу као божанству дневне светлости, топлине и живота. По веровању Бугара, Сунце и Месец се крећу у различитим смеровима: Месец - с десна на лево, тј. „супротно Сунцу", онако како круг цртају у црној магији. У фолклору, међутим, та два светлила везују родбинским односом (час су то рођена браћа, час брат и сестра, час муж и жена); њихови култови имају много заједничких мотива и ритуалних форми. Сви Словени су сматрали да je месечева светлост опасна и штетна, поготово за труднице и новорођенчад, па отуда потичу забране да се излази и дете из куће износи ноћу, по месечини, па чак и да се оставља у кући тако да на њега пада месечева светлост. Пољаци су веровали да ћe се дете разболети, ако М

Pljevaljska Diatreta  je pronađena na lokalitetu Municipijum S u pljevaljskom selu Komini prilikom arheoloških istraživanja 1975. godine. Diatreta ili isprepleteni pehar je vrsta kasnoantičke staklene posude iz 4. vijeka prije nove ere, koja se smatra vrhuncem rimskog dostignuća u izradi stakla. Diatreta se sastoji od unutrašnje posude i spoljašnjeg kaveza na kojem je pričvršćena kratkim nitima stakla a za njenu izradu korišten je i kobalt. Visina posude je 14,9.cm a ispod oboda je natpis VIVAS PANELLENI BONA. Od 50-ak primjeraka ovih čaša pronađenih u Evropi samo su dvije sačuvane u cijelosti od kojih je jedna i Pljevaljska Diatreta koja se čuva u Zavičajnom muzeju u Pljevljima.

ПОДСЕТНИК СТАРИХ РЕЧИ И ЗАБОРАВЉЕНИХ ИЗРАЗА А абаџија – занатлија, претеча шнајдера, који израђује: сукнене прслуке, чакшире, гуњеве, копоране и слично абер – вест, глас; ширити аброве, преносити аброве-оговарати, отрцавати; аброноша-особа која трачара около и својом причом загорчава неком дан абсец , абсоц – лепа повећа стаклена округла тацна са постољем за колаче aбриктовати – 1. преваспитавати и доводити неког у ред ,  2. обрађивати или равнати даску  на столарској машини „абрихтеру“. аван – посуда у којој се туца паприка или шта друго за кухињу и кување аванзовати – напредовати у служби, добити боље радно место авијон – 1. авион, а`ероплан, ајроплан. Израз: „к`о авион“-згодна девојка авлар – посластичар, производи алву, баклаве, шампите, кремпите, колаче и без акохолно пиће бозу, а лети шором гура колица са сладоледом. Цена једне кугле, ако се нема пара, је једно свеже (украдено) јаје. авлија – ограђен простор око куће, патосано двориште, капиџик, вел

Св.Јован Владимир

Црква Свете Тројице на Румији Црква Свете Тројице на Румији, коју су Турци срушили 1571.г. вјероватно је датирала још из времена Светог Јована Владимира (почетак 11-ог  вијека), ако не и раније. Од тог времена је и обичај изношења Крста Светог Јована Владимира на врх Румије, да би се после рушења цркве увео и обичај да сваки ходочасник изнесе са собом и по један камен и тим је камењем вјековима прекривано старо црквиште. Од  давнина је постојало предање да ће, када се на врху планине накупи довољно камена, црква с неба  долетјети  на свој прастари темељ. Заиста, уочи Тројчидана  2005.г . малена црква од метала, саграђена у барском насељу Бјелиши, уз помоћ хеликоптера Војске Србије и Црне Горе, испунила је древно пророчанство слетјевши с неба на врх планине Румије (чије име, иначе, потиче од ријечи "Ромејка", што значи Хришћанка) до тада висок 1594 метра а сада, са шест метара високом црквицом, заокружен на 1600 метара. Због  тежине црква је морала бити пренијет

Crnogorska nematerijalna kulturna dobra: Od gusala do gađanja kokota Nekoliko timova, sačinjenih od pedesetak stručnjaka su obilazili Crnu Goru i popisivali običaje, vještine i znanja koji i danas žive u nekim krajevima, Uvecaj! Pravljenje čunova jedna od vrijednosti kulturne baštine (Foto: Luka Zeković) Crna Gora je krajem prošle godine sastavila početnu listu od 178 običaja, umijeća, vještina, zanata - žive tradicije koji bi se mogli naći na UNESCO listi svjetske nematerijalne kulturne baštine. Durmitorske legende, umijeće izrade predmeta od drveta, svadbeni običaji u Grblju, kićenje hrastove grane, gađanje kokota, narodno liječenje, kult Sv. Vladimira, Bokeljska mornarica, Bokeljska noć, Fašinada, vještina izrade dobrotske čipke i vještina izrade čunova... samo su neke vrijednosti koje baštini Crna Gora. Uvecaj! Krajnji cilj Uneska je da se autentična nematerijalna kultura zaštiti od zaborava i kvazipreoblikovanja usljed industrijske i kulturne

Ramiz Hadžibegović MOBA, TEMELJNI OBRASCI SEOSKIH OBIČAJA I KULTURE Naša sela na planini i u ravnini, nekad puna čeljadi, omladine, dece, glasova, dozivanja, jednom rečju života, koji je bujao – sada polako zamiru. Ona mesta, sela i zaseoke, one puteljke, izvore, česme, stubline, one livade i njive, koje čuvamo u našim najlepšim uspomenama – zaboravljeni su. Oni su sada opusteli i zarasli, oronuli su krovovi i zidovi porodičnih kuća. Sa nekadašnjih njiva odavno ne odležu pesme žetelica; «Moba žanje pšenicu bjelicu, na kraj, mobo, na kraju je dobro». Sa livada se ne čuje reski zvuk oštre kose koja obara rosnu travu. Neka čamotinja i tuga kao da su pali na njih i pritisnuli ih. A, život našeg crnogorskog sela, a posebno radove na obrađivanju zemlje, pratili su ranije mnogi lepi i korisni narodni običaji. Jedan od njih, koji nestaje, a koji je bezmalo trajao cele godine, bile su mobe. Moba je dobrovoljna i besplatna pomoć komšiji ili rođaku, u obavljanju najrazličiti

Hrišćanstvo protiv magije paganizma Zašto baš ova tema? Da bi razumeli današnji svet moramo da se preselimo u drevnu Britaniju, u vreme Kamelota, kralja Artura, vitezova okruglog stola i da u svom umu stvorimo sliku o društvu koje je na prekretnici. Dva su puta: novi put vodi ka nepoznatom, novom svetu i novim idejama. Stari put je poznat; vodi u svet magije, natprirodnih bića, mnoštva božanstava, legendi i priča. To je vreme kada se na temeljima drevnih oltara grade novi: hrišćanski. Sukob između paganizma i hrišćanstva neki bi doživljavali kao armagedonski; kao konačnu borbu između sila zla i dobra. Neki će to doživeti kao sukob civilizacija i svetova, starih i novih.Neko će kroz taj sukob videti i razumeti sveopšti društveni i politički razvoj. Cilj je da shvatimo da je društvo u celini doživelo sudbonosan preokret. Svet misitike i tame obasjaće svetlost nove i srećne vesti Evanđelja. Šta se to dešavalo na kraju antičkog doba? Zbog celokupne krize i opadanja

ПЕРУНОВЕ СТРЕЛИЦЕ Перунове стрелице (окамењене муње, стриљавице, стрелице грома или само стрелице) остале су запамћене у народу као моћне амајлије. Доласком хришћанства и прогањањем народног „празноверја“ почињу да губе на важности. Ипак сећање на Перуна остало је живо до данашњих дана самим тим на обичаје и разне предмете повезане са овим божанством. У Српском митолошком речнику (1970.) наведено је да су „стрелице од грома“ у народу коришћене као заштита од урока. Веровало се да Перун понекад гађа каменим стрелама које се забијају у земљу и после неког времена излазе на површину. У неким деловима Херцеговине називају се „стриљавице“ и верује се да имају магичне моћи. У Драгачевском крају зову се „стрелице“ и народ верује да лече од разних болести, на првом месту од реуматизма (устрела), а помажу и породиљама. Посебан значај имале су оне нађене под леском, углавном у облику лоптица црне или сиве боје. Ко нађе овакву стрелицу сматра се да је на шао срећу. Уопште, веровало се да Перуно

Tajna tamjana kroz vekove Miris tamjana Poznat je oko 5000 godina. Drvo od čije se smole dobija tamjan visoko je tri do šest metara. Uspijeva u zoni afričkog roga i krajnjeg jugozapada Arabijskog poluostrva (u Somaliji, Jemenu i Omanu), ali se može uzgajati i u Indiji i istočnoj Africi. Botaničari ovu biljku nazivaju bosvellia sacra  (slika 1) . Ona voli suvu, toplu klimu, a potrebnu vlagu joj donose monsunske kiše ljetnjih mjeseci. Na mjestima gdje raste drvo tamjana, područje koje se zove Wadi Duka je od 2000. godine UNESKO-va Svjetska kulturna baština. Mjesno stanovništvo ovih područja ima tradicionalno znanje i vještinu prikupljanja tamjana koje se prenosi s koljena na koljeno. Sam postupak dobijanja tamjana ne zahtijeva veliki radni angažman. Bitno je blagovremeno zasjeći donji dio drveta  (slika 2) , pa pričekati tri mjeseca, koliko je toj, u početku uljanoj izlučevini, potrebno da se stvrdne pa se na kraju stvori smola koja se prikuplja. Sam proces prikupljanja se o