Nemački druidi


Titel: Naturreligionen in Deutschland 
Schlagworte: Naturreligion, Druiden 
Wer hat das Foto gemacht: Volkert Volkmann 
Wann wurde das Bild gemacht? unbekannt 
Wo wurde das Foto aufgenommen? Im Taunus/Hessen 
Bildbeschreibung: Heidentreffen im Taunus Menschen halten sich an den Händen

KULTURNI MOZAIK

Nemački druidi – vera u prirodu i život s njom

Oni grle drveće i komuniciraju s njim, mole se gromovima i munjama. Reč je o druidima, sledbenicima stare naturističke religije. Najviše pristalica živi u Velikoj Britaniji, ali ih ima i na kontinentu.
Folkert Folkman uživa u prirodi. To je oduvek bilo tako i to je bio glavni razlog zbog koga je taj 55-godišnjak još pre par godina iz velegrada Frankfurta otišao u mali Bodenrod, mestašce okruženo šumama. Folker Folkman, međutim, nije bilo kakav ljubitelj prirode. On je druid. Ima dugu kosu, budne oči i svoju prethrišćansku veru praktikuje vrlo aktivno. On je predvodnik keltske verske zajednice u Nemačkoj.
Druidi su na području srednje Evrope bili rašireni pre oko 2.000 godina. Većinom su to bili sveštenici, čarobnjaci i proroci. Međutim, nakon širenja hrišćanstva bili su gotovo istrebljeni. Ali nisu sasvim nestali. U poslednjih 200 godina ponovo imaju sve više pristalica. Najviše ih je u Velikoj Britaniji. Procenjuje se da ih tamo trenutno živi oko 10.000. U pradomovini druida, taj poganski kult je pre dve godine kao religiju čak zvanično priznala i država.
Vera radosti
Naturreligionen in Deutschland, Volkert Volkmann.
Copyright: Volkert Volkmann
2012
***Hiermit genehmigen wir Ihnen, die von Ihnen gemachten und von uns überlassenen Fotos, sowie das aufgezeichnete Interview, für einen Online-Beitrag der Deutschen Welle, zum Thema Naturreligion, zu verwenden. Die Weitergabe an andere Kollegen oder Medien, genehmigen wir nicht. Bitte sorgen Sie für einen Sperrvermerk im Archiv Ihres Senders. Andrea Groh, Volkert Volkmann***
Folkert Folkman
To i Folkert Folkman želi da postigne u Nemačkoj. Taj muzičar, lekar alternativne medicine i učitelj meditacije, 1979. je zaređen u keltski kult i od tada ima dozvolu da svoje znanje, kao učitelj, prenosi drugima. „Druidstvo je jedna od najstarijih svetskih religija. Postojalo je pre i hrišćanstva i islama. To je vera radosti. U okviru nje se ljudi okupljaju u prirodi, sade drveće i zajedno sviraju ili plešu“, kaže Folkman. On sam tokom različitih rituala i svečanosti najčešće svira harfu – instrument posebno omiljen među druidima.
U osnovi te religije ne stoje neki sveti spisi na koje bi se oslanjali. U centru pažnje je lično iskustvo. Druidi se osećaju delom svega što je živo. „Kada poštujem majku zemlju, ja je neću gaziti nogama i trovati je, već ću po njoj da igram“ – to je jedno od načela Folkerta Folkmana. Njegov cilj je da ljudima, pre svega mladima, pokaže put natrag k prirodi i da im pokaže kako je treba poštovati. Tako on na primer, s mladima sprovodi akcije sadnje drveća, a u poslednje dve godine sve češće ga pozivaju i u škole gde učenicima u okviru verske nastave govori o starim religijama.
Rituali u prirodi
Većina druidskih rituala obavlja se u prirodi, na otvorenom. To posebno važi za takozvane „Proslave prelaza“. Oni se odvijaju u važnim, takoreći prelomnim trenucima u životu ljudi, poput na primer rituala prihvatanja u društvo odraslih, venčanja ili smrti. Kada se ritual ne obavlja u prirodi, moguće ga je obaviti u takozvanom nemetonu, posebnom, kultnom prostoru. Jedan takav nemeton nalazi se odmah pored kuće Folkerta Folkmana. U njemu su brojni predmeti koji imaju spiritualno značenje. Među njima je i kopija male drvene figure jednog keltskog kralja koju su svojevremeno pronašli nemački arheolozi.
Procenjuje se da u području oko Frankfurta ima oko 500 pristalica druidske religije, a među njima ima zanatlija, bankara, lekara ili advokata. Većina njih, međutim, nije organizovana u udruženja, pre svega iz straha od stigmatizacije. Pristalice prirodnjačke religije – druidizma, ljudi često brkaju sa članovima neke sekte. U mestu gde Folkert Folkman živi, to međutim nije slučaj. „Mi u selu jedno mesto za obrede delimo sa hrišćanima“, kaže taj otac troje dece.
Organizovani poklonici paganskih religija
Titel:Kultraum im ehemaligen Schweinestall 
Schlagworte:Naturreligion, Deutschland, Druiden
Wer hat das Bild gemacht/Fotograf?:Christina Beyert
Wann wurde das Bild gemacht?:24.05.12
Wo wurde das Bild aufgenommen?:Butzbach
Bildbeschreibung: Bei welcher Gelegenheit / in welcher Situation wurde das Bild aufgenommen? Wer oder was ist auf dem Bild zu sehen? Ein ehemaliger Schweinestall, der zum Kultraum für die Druiden umgebaut wurde 
Kultni prostor nemeton
Ipak, ne boje se svi druidi stigmatizacije. Neki su organizovani u udruženja i to ne kriju. Andrea Groh bila je aktivna pri osnivanju Saveza udruženja tradicionalnih prirodnjačkih religija u Nemačkoj „KultUrgeister“. Tu su udružene grupe poput pristalica „Asatrua“, jedne starogermanske religije, ili članova udruženja šamana. „S jedne strane i nije toliko važno da čovek bude organizovan u nekom udruženju, jer, na kraju krajeva, svako individualno i za sebe stupa u kontakt sa božanskom snagom. To je moguće postići i kao samotnjak u šumi“, kaže Groh. Ali s druge strane, članovi „KultUrgeistera“ (u prevodu igra reči „kultura“ i „praduh“ odnosno „izvorni duh“) žele da budu prihvaćeni kao „ugledni sagovornici i savetodavci“, kaže ta žena duge kovrdžave kose.
Tako su članovi udruženja kao savetnici radili za Germanski muzej u Nirnbergu kao i za različite televizijske produkcije. Osim toga, oni već dvanaest godina organizuju tzv. Dan pagana. To je veliki skup pristalica različitih religijskih grupa, kako iz Nemačke tako i iz celog sveta.
Velike hrišćanske crkve u Nemačkoj – katolička i protestantska, su po pitanju prirodnjačke religije prilično opuštene. Po mišljenju evangelističkog teologa Kaja Funkenšmita iz Berlina „mnogi ljudi beže u paganske vere jer je savremeni svet sve kompeksniji, a istovremeno je i proces uništenja prirodne okoline sve intenzivniji. A s obzirom na to da se o mnogim sadržajima tih religija vrlo malo zna, ljudi na njih mogu projektuju i u njih interpretiraju sve svoje čežnje i želje.“ Ovaj teolog, međutim, ipak ne smatra da prirodne religije predstavljaju neku konkurenciju velikim svetskim religijama. „Za to one imaju premalo sledbenika i međusobno su suviše različite“, kaže Kaj Funkenšmit.
Autori: Kristina Bejert / Zoran Arbutina

Коментари

Популарни постови са овог блога

Stare reci i zaboravljeni izrazi

ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

Dizanje ili ispijanje u slavu