Живот као трешњин цвет

Иља Мусулин, дописник РТС-а из Токија

"Ханами" је стари јапански обичај разгледања бехара уз саке и лаки оброк који и данас сваке године практикују милиони људи. Трешњин цвет, сматрају у Јапану, симболизује сам људски живот, односно, његово кратко трајање, а поређен је и са женском лепотом која буја и плени, али брзо вене.

Сваког пролећа милиони Јапанаца упуте се у паркове где у сенци трешњиног дрвета по земљи распростру цераде и са својим пријатељима или колегама са посла проведу неколико сати на отвореном уживајући у разговору, пићу и лаком оброку.

Овај обичај се, једноставно, назива "ханами" ("разгледање цвећа"), а осим по дневном светлу, упражњава се и увече, нарочито петком. Тада се може видети мноштво пивом и сакеом разгаљених канцеларијских радника који у оделу, распуштених оковратника и каишева, под светлом привремено инсталираних лампи, "продубљују међуљудске односе у фирми", како Јапанци често кажу.

Брдска подножја и градски паркови са дрворедима разних врста украсне трешње, чији цветови варирају од беспрекорно белих до ружичастих, у време цветања се свакодневно налазе под опсадом десетина хиљада посетилаца. 

Упркос томе, остају потпуно чисти и уредни, захваљујући одличној организацији и добрим манирима становништва које стриктно поштује правила у вези са одлагањем смећа.

Сви паркови тада буду опремљени мноштвом додатних, привремених канти за отпатке, док постранце стражаре редари и камиони градске чистоће.

Порекло обичаја

Порекло "ханамија" није сасвим извесно будући да један део стручњака сматра да је тај обичај настао у осмом веку када је јапанско племство, могуће под утицајем тадашње кинеске дворске културе, почело да ужива у цветовима шљиве. Други указују на натписе у старим јапанским хроникама који остављају могућност да је тај обичај упражњаван још пет векова раније.

Мада су, изгледа, у раном средњем веку у Јапану шљива и глицинија биле највећи предмет дивљења при разгледању цвећа, трешња је убрзо преузела примат и постала практично синоним за реч "цвет".

Као први недвосмислени историјски пример разгледања трешњиног цвета наводи се поетски сусрет који је цар Сага организовао на двору у Кјотоу, када су, уз саке, под крошњом дрвећа, компоноване песме о лепоти тог цвета.

Мада је трешња (на јапанском: "сакура") сада уз вулкан Фуђи најпрепознатљивији симбол Јапана у свету, сматра се да су саднице за ова украсна стабла која не носе плод првобитно донете из подножја Хималаја.

Јапански узгајивачи су касније током векова укрштањем развили више од 300 подврста овог дрвета.

Посматрање бехара у давна времена вероватно није било чисто естетски мотивисано, већ је имало религиозну основу у јапанском шинто веровању да су биљке живе, односно да поседују дух, те у култу дрвећа које је због своје дуговечности и снаге посебно поштовано.

Тако је саке био приношен стаблу трешње и нуђен духу, односно божанству које, веровало се, у њему обитава.

Култ дрвећа на известан начин још увек траје, јер су посебно велика и дуговечна стабла и данас предмет дивљења Јапанаца који кажу да у њима налазе инспирацију и жељу за дуги живот. Стара и велика стабла у и око шинто храмова и у данашње време су обавијена дебелим конопом који их, као свете носиоце животне снаге, одваја од профаног света.

И не само стабла, већ уопште биљке које жилаво и упорно опстају, привлаче пажњу Јапанаца као симбол виталности на који се треба угледати, па телевизије у тој земљи повремено приказују прилоге о травама које су пробиле асфалт или успевају да расту на другим релативно неочекиваним местима.

Цветови трешње у прошлости су у Јапану служили, сматрају антрополози, и као средство за прорицање богатства наредне жетве пиринча, који је главна храна у тој земљи и читавој источној Азији.

Симболика трешњиног цвета

Трешњин цвет, који у неколико недеља пређе пут од нежног пупољка до расцветалог отеловљења ненаметљиве лепоте, те по достизању врхунца брзо увене и опадне, симболизује сам људски живот, односно, његово кратко трајање и циклусе: рађање, раст и бујање животне снаге, слабљење и смрт.

Понекад та симболика поприма специфичнија значења, па је трешњин цвет поређен и са женском лепотом која буја и плени, али брзо вене, те са животом самураја који је сјајан и славан, али врло кратак.

Овај леп, али пред ветром и кишом рањив цвет кратког века, добро се уклапа у будистичко схватање о пролазности и крхкости свеколике егзистенције, па је он у будистички инспирисаној књижевности у Јапану, поред росе, мехурића воде и сна, један од главних симбола несталности и илузорности света.

У савременом Јапану цветање сакуре, које се подудара са почетком фискалне и школске године, узима се и као симбол новог почетка у раду и школовању, па Јапанци успех или пад ученика на пријемном испиту за факултете преносе изразима "трешња је процветала", односно, "трешња је опала."

Отуд, у шинто храмовима могу да се виде молитвене плочице од дрвета делом осликане мотивима расцветале трешње. Њихова сврха је да у испитном року охрабре младе, који на њих уписују жеље који универзитет би волели да се упишу и тако божанство храма моле да им помогне да положе тешке пријемне испите.