ODREĐENJE NARODNE RELIGIJE

1.      ODREĐENJE NARODNE RELIGIJE

Narodna religija Srba je skup verovanja, predanja, zabrana obuhvaćenih tim pojmom. Ona je dosta proučavana, ali ''svi znaju šta je, a niko neće da je definiše''. Ona je skup raznorodnih fenomena. Prilikom njenog definisanja postavljaju se tri pitanja: u kom smislu je ona narodna, u kom smislu je srpska i u kom smislu je religija?

 1. Do odgovora na pitanje u kom smislu je narodna religija Srba narodna, dolazimo posrednim putem. Polazimo od činjenice da je ona obuhvaćena pojmom narodne kulture. Zato prvo moramo definisati taj pojam, a on se takođe može različito definisati. Postoji tzv. teorija o dve kulture, koju su zastupali različiti autori, npr. Redfild i Piter Berg. Ona pretpostavlja da velike grupe ljudi (npr. narodi) nikada nisu homogeni, ni u socijalnom ni u duhovnom smislu. Tako i naš narod ima mnogo kultura, a ne jednu (npr. po oblastima: vojvođanska i šopska kultura). Tako je i kod drugih naroda, ali je ipak moguće izdvojiti dva modela kulture. Oni se različito nazivaju: velika i mala tradicija; učena i tradicionalna kultura; vodeća i podređena; i elitna i narodna kultura. Elitna kultura je, uslovno rečeno, kultura društvene i kulturne elite; a narodna kultura je, ponovo uslovno rečeno, kultura narodnih masa. Ove dve kulture utiču jedna na drugu. Na isti način možemo razdvojiti i religiju, tj. narodna religija je religija najširih slojeva stanovništva. Veći deo narodnih masa činilo je seosko stanovništvo. Sve do početka 19. veka u gradovima Srba nije ni bilo, tamo su živeli Turci, Grci, Jevreji. Danas, oko 50% stanovništva živi na selu, ali ono je izmenjeno, usled modernizacije. Dakle, narodna religija Srba je nastala u seoskoj sredini i razvijala se u okvirima seoskog društva. To nije religija svih Srba, nego većine. Ovo su bili istorijski i socijalno okviri narodne religije Srba, a ona u fragmentima postoji i danas. Postavlja se pitanje u kojoj meri je primljeno hrišćanstvo? To je tzv. ''narodno pravoslavlje'', odnosno narodna interpretacija hrišćanstva. Došlo je do sukoba hrišćanske i paganske vere, jer su to potpuno različiti pogledi na svet. Proces hristijanizacije Srba traje i danas. Narodna religija Srba je sinkretistička tvorevina koja se sastoji iz hrišćanskog i paganskog aspekta. Miodrag Popović kaže da je početkom 19. vek religija na selu bila suštinski paganska, a formalno hrišćanska. Ovo je ideacijski okvir narodne religije Srba.

 2. Drugo pitanje je u kom smislu je ta religija srpska, tj. da li je specifična i da li se razlikuje od religije seljaka okolnih naroda (Južnih Slovena). Postoje različiti slojevi religijeoni koji su bliži hrišćanstvu i oni koji su bliži paganstvu (uglavnom se odnose na magiju). Istraživači kulturnih areala Jovan Cvijić i Milovan Gavaci na svojim kartama tradicionalnih kultura pokazuju da se etničke i kulturne granice na Balkanu ne poklapaju, kao na primer u dinarskom i planinskom delu: jednoj kulturi pripadaju različiti narodi, i obrnuto- u istom narodu postoji više kultura. U ''višem'' sloju kulture i religije postoje razlike, a u paganskom sloju su razlike sve manje. Dakle, ova religija nije specifično srpska, osim što je to narodna religija Srba. U njoj postoje i specifični kultovi, npr. slava, kosovski i svetosavski mit, ali oni se sreću i kod drugih naroda (izmenjeni, ili u fragmentima). Sa druge strane, ima i, na primer, Srba katolika, tako da postoje granice i unutar srpskog etničkog prostora.

 3. Treće pitanje je da li je narodna religija Srba logički koherentan religijski sistem. Postoje dva odgovora: katoličanstvo i pravoslavlje, na primer, mogu se posmatrati i kao dve i kao jedna religija sa dve verzije. Isto je i sa narodnom religijom. Milenko Filipović smatra da se ona može podeliti po regionima: npr. vila u Banatu nije isto što i vila u Bosni; ili u istočnim krajevima postoji kult konja, a u zapadnim kult vuka. Ali, bez obzira na to ove religije se odvijaju po istim verovanjima, dogmama (kao i katoličanstvo i pravoslavlje). Vekovni zajednički život na istim prostorima stvorio je zajedničke modele, tj. jedinstven religijski sistem. 1  Narodna religija Srba se može okarakterisati kao narodna, ali ne opštenarodna; kao srpska, ali ne specifično srpska; kao religija, ali ne na empirijskom planu, nego na dubljem, transempirijskom planu (planu značenja, funkcija itd).