Srecni dani u julu

Petrovdan

Vreme da se zagrize voćka života

Ako sledimo uputstva koja su nam za zdrav život ostavili drevni mudraci, sveštenici i naši preci, onda od aprila, kad smo pojeli poslednju jabuku ostavljenu za zimu, pa do 12. jula, nismo smeli da pojedemo više nijedan plod ovog svetog stabla.

Ova verska dogma deluje čudno, jer isti ti savetodavci baš kao i današnji naučnici, kažu da je jabuka najzdravije voće koje treba našem telu. Međutim, oni imaju kontraargument. Kažu da zdravlje i dobro raspoloženje iz svete voćke, može dobiti samo onaj ko njenu magičnu moć počne da upija posle velikog praznika, Petrovdana. Tvrdi se da je tu preporuku još pre 2500 godina Bog došaptao Mojsiju, i da se od tada striktno pazi da se prvi zalogaj sočne voćke nikle u tekućoj godini, zagrize tek kad svane praznik posvećen dvojici velikana vere, Svetom Petru i Svetom Pavlu.

Po zapisima iz knjiga u izdanju Srpske pravoslavne crkve, Petar se pominje tokom cele godine. Ali najvažnije svetkovine su ova julska i ona od 29. januara zbog veriga, u koje je „“bio okovan od bezakonog Iroda“ (Kralj Irod ili Irod Veliki bio je pro-rimski vladar Judeje i vladao je od četrdesetih godina 1. veka pre nove ere do 4. godine nove ere). Anđeli su se na sreću pojavili u tamnici iznenada i skinuli okove sa Petra. Te verige velikog apostola, zbog njihove celebne moći, pomogle su mnogim bolesnima da se izleče tek dodirom o njih. Inače, apostol Pavle rođen je kao Simon Petar u Galileji i među prvim Jevrejima postao učenik Isusa Hrista. Veru je zadobio radeći kao ribar sa bratom Andrejom na Tiberijskom jezeru. Tada je dobio i aramejsko ime (aramejski jezik pripada grupi semitskih, afro-azijskih jezika i govorili su ga na Bliskom istoku još od 12. veka pre Hrista, to je i jezik Biblije, a danas se smatra mrtvim jezikom) Kefa, što znači kamen, a na grčkom je to reč Petar. Time je Isus poručio da će na kamenu Petrove tvrde vere podići svoju crkvu. I u jevanđelu po Mateju kaže se da je Hrist smatrao Petra temeljom svoje crkve, a o njegovom životu govore priče iz Novog zaveta. I po njima, Petar je bio vođa prvobitne zajednice jerusalimskih hrišćana, uvek se pominje među prvih 12 apostola, i kao onaj koji govori u njihovo ime. Posle tridesetak godina svešteničkog rada krenuo je za Rim gde je postao mučenik. Veruje se da je raspet na krstu postavljenom natraške, jer je rekao da ne zaslužuje da umre na isti način kao Isus. Tu legendu prati druga koja je objašnjava. Po njoj, Petar je pokušao da pobegne iz Rima, a na putu ga je srela vizija Isusa. Na pitanje: „Kuda ideš gospodaru?“ (Quo vadis, Domine?), Isus mu je odgovorio: „Idem u Rim da me ponovo raspnu“. Na ovo se Petar predomislio i vratio u Rim prihvativši svoje mučeništvo.

Rimokatolička crkva smatra da je sveti Petar prvi papa – sve kasnije pape Petrovi su naslednici i Hristovi namesnici i to je sastavni deo papske titule. Po silasku Svetog duha Petar je izgovorio besedu koja je tri hiljade ljudi preobratila u hrišćanstvo. Tako je nastala prva hrišćanska zajednica. Apostol Petar propovedao je u Palestini, Siriji, Maloj Aziji, Antiohiji, Partiji i Rimu. Dva puta je bio u Rimu. Prvi put s apostolom Pavlom, drugi put, pod starost, Petar je došao u Rim u vreme vladavine zloglasnog Nerona. Tiranin je imao jednog vrača, Simona, Judejca, koji je nudio Petru novac da mu da moć da blagodat Svetog duha navodi na pojedine ljude. Petar je odbio, nazvavši takav postupak simonijom.
Srpska pravoslavna crkva dodaje da je Petrovdan slava terzija, samardžija, pamuklijaša, pekara i ribolovaca. Apostoli Petar i Pavle na ikonama se predstavljaju zajedno. Petar je uvek sa desne strane. On u ruci drži ključeve raja, Pavle isukan mač, kao simbol svoje smrti. Crkva pred Petrovdan propisuje post koji traje od osam dana do šest sedmica.

Buktinje za Lilit – snaga za izuzetne uspehe
Petrovdan je u narodu inače poznat po još mnogo obreda i rituala. Uoči ovog velikog praznika pale se lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.
Ipak, paljenje buktinja od lila su, po istraživanjima antropologa, paganski običaj posvećen misterioznoj planeti Lilit koja se u sličnim opisima pominje od najstarijih religija i tako ulazi u već pomenutu Kabalu.

Male vatre pale se od sasušene kore drveta, ali se prah stavlja i u kadionice koje se zapale u samoj kući, pa se s njima kadi. Drevni praznik Lila su vekovima kasnije prisvojili i pripadnici svih mističnih duhovnih staza, hermetisti, okultisti i alhemičari. Oni i njihovi današnji sledbenici, 12. jula obeležavaju verovanje u Crni Mesec – odnosno, vekovima staru naučnu pretpostavku da pored onog klasičnog Meseca kojeg svake noći vidimo kako se žuti na nebu, postoji još jedan. I on, tvrdi se, kruži oko naše planete Zemlje kao njen satelit, ali ga ljudi ne vide golim okom.
Ta astronomska pretpostavka ima hipotezu u drevnom astrološom znanju. Oni u postojanje Crnog Meseca, popularno nazvanog Lilit, veruju odavno. Mnogi Lilit pripisuju sve malere koji čoveka mogu da poteraju, kažu da je simbol nečastivih sila i crne magije. Optužuju je da je nosilac zaraznih, pre svega polnih bolesti, i da u zavisnosti od polja gde u natalnoj karti deluje, može odrediti predispoziciju za sidu. Drugi njen jak uticaj tumače kroz seksualne frustracije, u ispoljavanju neuobičajenih potreba za stalnom promenom partnera, naklonost ka istom polu, a po neko je optužuje i za pojačanu agresivnost i nekontrolisanu potrebu da osoba povredi drugog ili sebe. Kažu da je glavni krivac za razvode, preljube i sve animalne potrebe koje se bude u čoveku.

S druge strane, moderniji astrolozi, od kraja 19. veka, a i savremeni, imaju drugačija iskustva. Po njima, ovo nebesko telo na ljude zrači snagu koja, pravilno usmerena, može doneti izuzetan uspeh. A životni sokovi koji prostruje kada sa drugim važnim planetama gradi značajne aspekte (odnosi među planetama u već pomenutim natalnim kartama), u nekim životnim periodima kanališu osobu i ka duhovno savršenom putu i donosi mnoga dobra civilizaciji.

Jasna Jojic