Бојан Јовановић - Дух паганског наслеђа
"За разлику од појединаца који су постајући хришћани потврђивали нову веру својим духовним преображајем, српски народ je након примања хришћанства остао привржен својим ранијим природним религијским схватањима. Известан континуитет старих митских представа и магијско-религијске праксе y народној традицији очуван je и y оквиру њихових хришћанизованих форми везаних за обреде животног циклуса и празнике y годишњем календару. Пропратни народни обичаји хришћанских обреда и празника упућују на виталност старијег културног слоја паганске народне религије прехришћанског времена. Са хришћанством ce успоставља нови духовни и културни контекст y коме су и древни садржаји традиционалне обичајне и верске праксе, изложени поступним променама, добили свој статус. Међутим, промена управо тих, са хришћанством успостављених културно-историјских прилика доводи и до значајних промена дотадашњих религијских и културних садржаја. Уколико период од примања хришћанства до пропасти средњовековне српске државе карактерише потискивање паганског наслеђа, онда ce y промењеним условима y време турског ропства, a нарочито после Велике сеобе Срба 1690. године, може говорити о битно промењеним друштвено-историјским условима y којима долазе до изражаја обновљени облици магијско-религијске праксе. Иромењен материјални, социјални и духовни контекст променио je и значење дотадашњих духовних и религијских садржаја који су постали основа за испољавање актуализованих паганских представа. "
СВЕТИ САВА И ЊЕГОВА СЕНКА
У народном веровању и предању, формиран y контексту односа паганске и хришћанске религије, лик Светог Саве одражава и основне карактеристике српског народног веровања. У време организационог јачања цркве и њеног утицаја на народ, Сава je актер процеса хришћанизације. Међутим, y периоду обнављања старих веровања, његов светачки лик пролазећи кроз процес трансформације добија и одређене паганске црте које оличавају слабљење хришћанства, кидање мреже дотадашње црквене организације и регресију на ниво природне религије. Да би ce разумео тај процес треба имати y виду дубоку кризу хришћанске вере на коју je религијско биће српског народа одговорило паганизацијом њених садржаја којој je био изложен и највећи српски светитељ. Иако ce његово духовно зрачење није гасило ни y време највећих искушења, оно je y периоду паганизације добило и своју накнадну сенку. Оцртати ту сенку значи указати на драматичност процеса који je довео до њеног стварања.
Српски светитељ ce доводи y везу са бројним елементима материјалног живота везаним за непосредну корист. У предању он je свенародни учитељ разних вештина и саветодавац y многим активностима. Верује ce да je он научио народ да ope, кисели млеко, прави сир, кује гвожђе, отвара прозоре на кући, упреда ужад, тка, шије, гради путеве и воденице, проналази изворе, печурке. Са тог аспекта je разумљиво што je Свети Сава најслављенији српски светац. Слави ce као општа заветина читавих села или само појединих његових делова али и као еснафска слава самарџија, ужара, кожара и ћебеџија чији je он заштитник. Сматран заштитником појединих домова, слави ce као кућна слава, крсно име. Дан Светога Саве je дан општенародног празновања, a заветни пост y његову част настао из дубоког религиозног осећања и веровања y његову моћ заштите стоке практикује ce недељу дана или две недеље пре Савиног дана. Свети Сава je чувар и заштитник стада и пастира од вукова. Он брине о стаду, благосиља и лечи овце, па према Чајкановићевом тумачењу, представља и пастирског бога.
СВЕТИ САВА И ЊЕГОВА СЕНКА
У народном веровању и предању, формиран y контексту односа паганске и хришћанске религије, лик Светог Саве одражава и основне карактеристике српског народног веровања. У време организационог јачања цркве и њеног утицаја на народ, Сава je актер процеса хришћанизације. Међутим, y периоду обнављања старих веровања, његов светачки лик пролазећи кроз процес трансформације добија и одређене паганске црте које оличавају слабљење хришћанства, кидање мреже дотадашње црквене организације и регресију на ниво природне религије. Да би ce разумео тај процес треба имати y виду дубоку кризу хришћанске вере на коју je религијско биће српског народа одговорило паганизацијом њених садржаја којој je био изложен и највећи српски светитељ. Иако ce његово духовно зрачење није гасило ни y време највећих искушења, оно je y периоду паганизације добило и своју накнадну сенку. Оцртати ту сенку значи указати на драматичност процеса који je довео до њеног стварања.
Српски светитељ ce доводи y везу са бројним елементима материјалног живота везаним за непосредну корист. У предању он je свенародни учитељ разних вештина и саветодавац y многим активностима. Верује ce да je он научио народ да ope, кисели млеко, прави сир, кује гвожђе, отвара прозоре на кући, упреда ужад, тка, шије, гради путеве и воденице, проналази изворе, печурке. Са тог аспекта je разумљиво што je Свети Сава најслављенији српски светац. Слави ce као општа заветина читавих села или само појединих његових делова али и као еснафска слава самарџија, ужара, кожара и ћебеџија чији je он заштитник. Сматран заштитником појединих домова, слави ce као кућна слава, крсно име. Дан Светога Саве je дан општенародног празновања, a заветни пост y његову част настао из дубоког религиозног осећања и веровања y његову моћ заштите стоке практикује ce недељу дана или две недеље пре Савиног дана. Свети Сава je чувар и заштитник стада и пастира од вукова. Он брине о стаду, благосиља и лечи овце, па према Чајкановићевом тумачењу, представља и пастирског бога.
Коментари