небески прстен

 Narodna nošnja umesto venčanice Svi narodi ovog sveta imaju svoju tradicionalnu nošnju.  Deo je bogatog kulturnog  nasleđa. Predstavlja svedočanstva o prošlosti na osnovu kojih gradimo sliku o životu ljudi koji su živeli pre nas. Na našim prostorima postoji mnoštvo različitih (a opet sličnih) nošnji – srpka narodna nošnja, bosanska, hercegovačka, crnogorska i mnoge druge. Tom bogatstvu takođe doprinosi veliki broj nošnji svih nacionalnih manjina u Srbiji.  Samo u okviru srpske narodne nošnje razlikuju se šumadijska, vranjanska, bačka, banatska, pirotska, vlaška, užička i mnoge druge. Do sada mnogo se pisalo o tradiciji na nasem blogu. Ovoga puta govorićemo o jednom od najlepših načina uključivanja i poštovanja tradicije na Vašem venčanju. Mnogi mladenci se trude da poštuju običaje i ono što je red, ali venčani par obučen u tradicionalnu narodnu nošnju zaista čini posebnu razliku. Odlukom da ponesete tradicionalnu nošnju možete dati lični pečat Vašem venčanju. Na način tako što ćete

Srpska tradicionalna svadba – podela uloga U ovom i narednom tekstu pokušaćemo da Vam bliže predstavimo glavne svadbene  aktere pored mladenaca, a to su kum, dever, stari svat, čauš i svekrva i značaj njihovih uloga u tradicionalnoj srpskoj svadbi. Koliko su se stvari promenile do danas zaključićete sami, jer se tradicija ne poštuje svuda podjednako, niti su u svim krajevima zemlje običaji isti. Na primer, ako ste se oduvek pitali ko je u stvari stari svat  ovde ćete dobiti odgovor. Ako želite da svadbu organizujete u tradicionalnom duhu, poštujući običaje, korisno je  podsetiti se kako je tradicionalna svadba nekada izgledala. Udajom mlada najradikalnije menja svoju poziciju u porodici i društvu, pa je većina svadbenih rituala i običaja koncentrisana oko nje, ali zahvataju i ostale učesnike i srodnike u zavisnosti od njihovog položaja u porodici i zajednici. Takođe, svi oni koji doživljavaju promenu statusa oblače posebnu odeću ili nose posebna obeležja (npr. peškir) da bi istakli tu

Devojačko veče – nekad i sad Praksa priređivanja zabave u čast mladoj postoji već vekovima. Njen tradicionalni oblik predstavljao je opraštaje od devojačkog života i rastanak od prijatelja. Veče uoči svadbe u kući buduće mlade okupljali su se devojke i momci, njeni prijatelji. Sedeći za stolom devojke su dovršavale  sitnije poslove, najčešće ukrašavanje svatovskih peškira za sutradan. Ona je zauzimala centralno mesto za stolom, odakle je mogla kako je bio običaj i red da porazgovara sa svakim ponaosob. Svi zajedno su se prisećali zajedničkih trenutaka i uspomena. Veče je bilo ispunjeno zajedničkim poslom,  razgovorom, pesmom i šalama. Nakon razilaženja prijatelja, sa devojkom su ostajale njene dve bliske prijateljice da sa njom prespavaju i provedu poslednju devojačku noć. Drugarice su tu da bi pružile podršku i ohrabrenje jer je ona obično bila zabrinuta i pomalo tužna zbog događaja koji je očekuj

O mirazu – nekad i sad Prve asocijacije većine ljudi kada se govori o mirazu su uglavnom pozitivne. Miraz je arapska reč koja je u srpski ušla preko turskog jezika i označava nasledstvo, baštinu i očevinu. U našem narodu reči ženinstvo, oprema ili ruho  označavaju isto. Pitamo se, da li je  ženi porodično nasleđe bilo sreća ili teret. Kako danas, tako i ranije u prošlosti. U našoj tradiciji se smatralo (u nekim krajevima i danas) da nasledstvo ostaje samo muškoj deci. Ženska deca kada su  imala braću, ostajala su bez nasleđa. Iako je državnim zakonima bila utvrđena ravnopravnost u pogledu nasleđa između muške i ženske dece, nikad se s tim pravom nisu koristila, već su uvek svoj deo ostavljala braći, zadovoljavajući se devojačkom spremom koju su dobijale pri udaji. Daleko jača su bila narodna shvatanja i pravila. Kada uzmemo u obzir da su nekada porodice brojale mnogo članova, da je prosečan broj

Smilje (Helichrysum arenarium) dr Ivan Vučković Foto: H. Schön Smilje je višegodišnja zeljasta biljka iz roda Helichrysum. Ovaj rod pripada familiji Asteraceae (glavočike) i obuhvata oko 300 vrsta rasprostranjenih u Africi, Evroaziji i Australiji. Oko 25 vrsta se mogu naći u Evropi i Mediteranu a u Srbiji se javlja samo jedna vrsta - Helichrysum arenarium. Naziv roda verovatno potiče od grčkih reči helios (sunce) i chrysos (zlato); mnoge vrste imaju zlatnožute glavice [2]. Za biljku H. arenarium, ali i neke druge biljke iz ovog roda koriste se sledeći nazivi: everlast (english); l’immortelle (français); бессмертник (русский); Ovo poetično i pomalo misteriozno ime biljka duguje svom specifičnom odnosu sa vremenom: naziva se „besmrtnom“ zato što nikad ne vene, čak ni pošto je ubrana. Smilje ima reputaciju da može da izbriše tragove vremena na licu, verovatno su zato kozmetički anti-age preparati na bazi ove biljke popularni kod pripadnica lepšeg pola. H. arenarium je 10-30

Mitske biljke Srbije - Devesilje Dr Ivan Vučković Devesilje (Seseli rigidum) ili Rod Seseli (familija Apiaceae) obuhvata oko 80 biljnih vrsta rasprostranjenih u Evropi i Aziji. U evropskoj flori zastupljeno je oko 55 vrsta. To su višegodišnje biljke sa hermafroditnim i muškim cvetovima bele, ružičaste ili žute boje, raspoređenim u složene štitove. Po Hipokratu, seseli (seselis ili sesili) je staro Grčko ime kojim su nazivane razne vrste iz familije Apiaceae. Sama reč „seseli“ (Σεσελι) ili „sili“ (σιλι) je verovatno egipatskog porekla i označava vrstu egipatskog drveta. Najpoznatije biljke ovog roda su S. gummifferum i S. libanotis. U anglosaksonskom području obe se nazivaju „moon carrot“ (mesečeva mrkva) ili „stone parsley“ (peršun sa kamena), i uzgajaju se u vrtovima kao ukrasne biljke. Vrste ovog roda koriste se u narodnoj medicini od antičkih vremena - pominje ih i Dioskorides u svom čuvenom delu De Materia medica. Koren biljke Seseli mairei Wolff. koja raste u kine

Raskovnik Poslednja od mitskih biljaka Srbije je najtajanstvenija. Uz nju ne stoji latinska odrednica jer nije sigurno da li se naziv odnosi na konkretnu biljnu vrstu. U istočnoj Srbiji, gde se raskovnik upotrebljava u magijskoj medicini, pod njim se podrazumeva biljka Laserpitium siler. Drugi veruju da je raskovnik ustvari mandragora (Mandragora officinarum), zato što se, po predanju, u korenu raskovnika mogu prepoznati antropomorfni elementi. Po trećima raskovnik je Laser trilobum (syn. Siler trilobum), biljka poznata po nemačkom nazivu „Rosskummel“ (konjski kim). Po nekima je raskovnik Peucedanum officinale, biljka zvana „hogs fenel“ (svinjski komorač). Po Vuku Karadžiću „ Raskovnik je nekakva (moze biti izmišljena) trava, za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki zaklop otvori sam od sebe“ [9]. Za čarobnu biljku raskovnik veruje se da živi samo jedan dan, iznikne u sumrak, procveta noću i do jutra uvene. U nekim predanjima raskovnik