Srpska tradicionalna svadba
Srpska tradicionalna svadba – podela uloga
U ovom i narednom tekstu pokušaćemo da Vam bliže predstavimo glavne svadbene aktere pored mladenaca, a to su kum, dever, stari svat, čauš i svekrva i značaj njihovih uloga u tradicionalnoj srpskoj svadbi. Koliko su se stvari promenile do danas zaključićete sami, jer se tradicija ne poštuje svuda podjednako, niti su u svim krajevima zemlje običaji isti. Na primer, ako ste se oduvek pitali ko je u stvari stari svat ovde ćete dobiti odgovor. Ako želite da svadbu organizujete u tradicionalnom duhu, poštujući običaje, korisno je podsetiti se kako je tradicionalna svadba nekada izgledala.
Udajom mlada najradikalnije menja svoju poziciju u porodici i društvu, pa je većina svadbenih rituala i običaja koncentrisana oko nje, ali zahvataju i ostale učesnike i srodnike u zavisnosti od njihovog položaja u porodici i zajednici. Takođe, svi oni koji doživljavaju promenu statusa oblače posebnu odeću ili nose posebna obeležja (npr. peškir) da bi istakli tu promenu. Članovi zajednice su međusobno povezani i promena pozicije jednog od njih zarazno zahvata sve ostale, zbog čega dolazi do narušavanja ravnoteže. Svadba je bila (i ostala) na neki način teatar i pozornica u kojem je glavnim akterima dodeljivana odgovarajuća uloga. Uloga je podrazumevala određeno ponašanje tokom svadbene ceremonije i izvršavanje određenih rituala.
Prosidba
O veridbi i braku mladih prvenstveno su odlučivali njihovi roditelji. U izboru presudno je bilo usklađivanje ekonomskih i društvenih položaja dveju porodica. Uzajamne simpatije između budućih supružnika nisu bile od neke posebne važnosti. Vezu između momkove i devojčine kuće obično je uspostavljao posrednik-prvodadžija (ili prvodadžika) čija je osnovna funkcija bila da traži i dobije obostrane saglasnosti za sledeći čin- za prosidbu. Za vreme prosidbe momkov otac je vodio glavnu reč sa devojčinim ocem. Ritualom prosidbe dobijan je zvanični pristanak za sklapanje braka. Prihvatajući ponuđen dar (prsten, jabuka, piće) devojka je izražavala svoj pristanak, koji je otvarao mogućnost daljih dogovora o datumu svadbe, veličini miraza i otkupu za nevestu. U izrazito patrijarhalnim sredinama momak nije učestvovao u prosidbi. Budući da su očevi odlučili o svim bitnim aspektima svadbenog obreda, momak i devojka su se ponekad prvi put videli na prosidbi, a dešavalo se da njihov prvi susret bude na samoj svadbi.
Budući da je izvršena podela svadbenih uloga, iz momkove kuće čauš ili dever pozivaju svatove. Poziv se upućuje sa čuturom okićenom cvećem i novcem, prvo kumu, a zatim i ostalima. Devojačke goste obaveštavali su na manje ritualan način, tako što im neki mladić iz mladine kuće saopšti vreme kada treba da dođu mladinoj kući da bi je ispratili.
Uloga čauša u svdbenom ritualu je posebno značajna. Njegov izgled je simbolizovao prastari običaj prerušavanja svatova, obučen u čudno odelo, neobično okićen, ogrnut kožom i nagaravljen. On je bio animator raspoloženja, inicijator raznovrsnih šala, ličnost sa ulogom unošenja nereda i potenciranja haosa.
Mladu prekrivenu velom, iz kuće je izvodio njen brat. Zatim je prihvata dever koji njenom bratu ostavlja (zlato na zlato) simboličku naknadu za nevestu koju će darivati prstenom i čuvati sve vreme obreda. Dever je mladoženjin brat ili bliski srodnik. Njemu mlada vezuje poseban deverski peškir, preko desnog ramena sa krajevima uvezanim ispod levog pazuha, koji se od ostalih peškira izdvaja dužinom i lepotom. Dever na svadbi ima zadatak da se od neveste ne odvaja, da je čuva do trenutka svođenja mladenaca, a ona dajući mu peškir, koji predstavlja znak deverskog statusa, izražava svoju saglasnost.
Sklapanje braka oduvek predstavljao važnu životnu i društvenu promenu, kako za mladu tako i za mladoženju. Ali tokom svadbene ceremonije oni imaju potpuno neravnopravan tretman. Mladoženja se sve vreme boravka u devojčinoj kući za vreme veridbe, a i tokom čitavog svadbenog rituala ponaša stidljivo i nezainteresovano. Za razliku od mlade koja ima centralno mesto u svadbenom obredu, mladoženja se sve vreme svadbe ponaša kao slučajno prisutan. Međutim, njegova marginalnost obrnuto je srazmerna njegovom realnom društvenom statusu. Svojim ponašanjem mlada objedinjuje dve različite uloge. Istovremeno, ona je smerna i poslušna, dvori svatove, govori samo onda kada je pitaju, igra kada je pozovu, i ličnost povišenog statusa, moći i superiornosti nad svima koji u realnim društvenim odnosima imaju viši status od nje. Tek posle svadbe se uspostavlja patrijarhalna hijerarhija. Potčinjena muževljevom autoritetu, žena je u patrijarhalnoj seoskoj porodici imala drugostepenu i umnogome ponižavajuću ulogu i položaj u pogledu mogućnosti ravnopravnog učestvovanja u bračnom životu.
Pred mladoženjim kućom, mladu je dočekivaja jetrva sa muškim detetom, nakončetom. Dete je dodavano mladoj, a ona ga je opasivala crvenim koncem podizala uvis, ljubila i darivala, sve u cilju podsticanja plodnosti i rađanja muškog deteta.
Njeno visočanstvo svekrva
Uprkos tome što je porodica bila patrijarhalno organizovana, uloga svekrve je dominantnija od uloge svekra. U svim fazama svadbene ceremonije svekrva ima veoma aktivnu ulogu. Svaka udata žena na početku se u novu muževljevu porodicu uključuje kao tuđinka. Tek rođenjem deteta, naročito muškog njen status se menja. Konačno biva primljena i prihvaćena, proces njene integracije započet prosidbom tada je završen. Rađanjem deteta ona pušta koren. Svekrva je žena koja je ostvarila svoju biološku moć, rodila sina i koja upravo na svadbi doživljava promociju u status svekrve, za ženu najveći mogući status i autoritet koji kao žena može da ima u patrijarhalnoj zajednici. Ženidba sina je vrhunac njenog ženskog postignuća. Ukoliko ima više sinova, njen status dobija veći značaj sa svakom novom snahom (koja počinje da je zove mama). Na svadbi najčešće je nosila odeću crvene ili bordo boje koje simbolizuju ostvarenu plodnost. Naročito je zanimljiva uloga njenog brata.
Stari svat je svekrvin brat (ili blizak rođak). Dodeljuje mu se uloga svatovskog starešine koga su učesnici rituala slušali i odnosili se prema njemu sa posebnim poštovanjem. Njegova uloga proizilazi iz istaknute uloge svekrve koja režira svadbu i po pravilu poznaje tradiciju, pa je logično da ceremonijal majstor, onaj koji će izvoditi običaje bude njen brat ili rođak. S jedne strane on je autoritet, rukovodi svadbom, određuje početak i trajanje pojedinih segmenata, drži zdravice i tako stvara veselu atmosferu, njegov zadatak je da izvede red. S druge strane, stari svat mora da stvara i održava atmosferu. Njega svi slušaju i poštuju, ali se isovremeno s njim ophode slobodno, šale se i vesele. Poželjno je da bude ugledan čovek, domaćin, oženjen, široke ruke, veseljak, komunikativan, otresit i snalažljiv.
Kum
Između kuma i starog svata postoji opozicija. Dok stari svat rukovodi svadbom, kum je u svemu po strani. Domaćini kumu ukazuju formalno poštovanje i pažnju, ali se utrkuju da ugode starom svatu. Kum se drži dostojanstveno i po strani, dok stari svat ima aktivnu i istaknutu ulogu. Venčani kum je imao funkciju svedoka u venčanju mladenaca. On je prvi pozivan, ukazivana mu je posebna čast tokom trajanja rituala, sedeo je na počasnom mestu za stolom, a veza sa njim je održavana, kako pre, tako i nakon svadbe, na nivou veštačkog srodstva. Završetkom svadbenog obreda prestaje i uloga starog svata. Odigravši svoju glavnu ritualnu ulogu, nakon završetka svadbe i uspostavljanja uobičajenih socijalnih i novih srodničkih odnosadominantno mesto u njihovoj strukturi dobiće kum.
Priča o tradicionalnoj svadbi je priča o još mnogo čemu, o odnosu prema tradiciji, o porodičnim i društvenim odnosima, o položaju i mestu žene i muškarca u društvenoj zajednici.
Autor: Ljiljana Lazić
http://blog.nasasvadba.rs/srpska-tradicionalna-svadba-podela-uloga-drugi-deo/2865
U ovom i narednom tekstu pokušaćemo da Vam bliže predstavimo glavne svadbene aktere pored mladenaca, a to su kum, dever, stari svat, čauš i svekrva i značaj njihovih uloga u tradicionalnoj srpskoj svadbi. Koliko su se stvari promenile do danas zaključićete sami, jer se tradicija ne poštuje svuda podjednako, niti su u svim krajevima zemlje običaji isti. Na primer, ako ste se oduvek pitali ko je u stvari stari svat ovde ćete dobiti odgovor. Ako želite da svadbu organizujete u tradicionalnom duhu, poštujući običaje, korisno je podsetiti se kako je tradicionalna svadba nekada izgledala.
Udajom mlada najradikalnije menja svoju poziciju u porodici i društvu, pa je većina svadbenih rituala i običaja koncentrisana oko nje, ali zahvataju i ostale učesnike i srodnike u zavisnosti od njihovog položaja u porodici i zajednici. Takođe, svi oni koji doživljavaju promenu statusa oblače posebnu odeću ili nose posebna obeležja (npr. peškir) da bi istakli tu promenu. Članovi zajednice su međusobno povezani i promena pozicije jednog od njih zarazno zahvata sve ostale, zbog čega dolazi do narušavanja ravnoteže. Svadba je bila (i ostala) na neki način teatar i pozornica u kojem je glavnim akterima dodeljivana odgovarajuća uloga. Uloga je podrazumevala određeno ponašanje tokom svadbene ceremonije i izvršavanje određenih rituala.
Prosidba
O veridbi i braku mladih prvenstveno su odlučivali njihovi roditelji. U izboru presudno je bilo usklađivanje ekonomskih i društvenih položaja dveju porodica. Uzajamne simpatije između budućih supružnika nisu bile od neke posebne važnosti. Vezu između momkove i devojčine kuće obično je uspostavljao posrednik-prvodadžija (ili prvodadžika) čija je osnovna funkcija bila da traži i dobije obostrane saglasnosti za sledeći čin- za prosidbu. Za vreme prosidbe momkov otac je vodio glavnu reč sa devojčinim ocem. Ritualom prosidbe dobijan je zvanični pristanak za sklapanje braka. Prihvatajući ponuđen dar (prsten, jabuka, piće) devojka je izražavala svoj pristanak, koji je otvarao mogućnost daljih dogovora o datumu svadbe, veličini miraza i otkupu za nevestu. U izrazito patrijarhalnim sredinama momak nije učestvovao u prosidbi. Budući da su očevi odlučili o svim bitnim aspektima svadbenog obreda, momak i devojka su se ponekad prvi put videli na prosidbi, a dešavalo se da njihov prvi susret bude na samoj svadbi.
Budući da je izvršena podela svadbenih uloga, iz momkove kuće čauš ili dever pozivaju svatove. Poziv se upućuje sa čuturom okićenom cvećem i novcem, prvo kumu, a zatim i ostalima. Devojačke goste obaveštavali su na manje ritualan način, tako što im neki mladić iz mladine kuće saopšti vreme kada treba da dođu mladinoj kući da bi je ispratili.
Uloga čauša u svdbenom ritualu je posebno značajna. Njegov izgled je simbolizovao prastari običaj prerušavanja svatova, obučen u čudno odelo, neobično okićen, ogrnut kožom i nagaravljen. On je bio animator raspoloženja, inicijator raznovrsnih šala, ličnost sa ulogom unošenja nereda i potenciranja haosa.
Mladu prekrivenu velom, iz kuće je izvodio njen brat. Zatim je prihvata dever koji njenom bratu ostavlja (zlato na zlato) simboličku naknadu za nevestu koju će darivati prstenom i čuvati sve vreme obreda. Dever je mladoženjin brat ili bliski srodnik. Njemu mlada vezuje poseban deverski peškir, preko desnog ramena sa krajevima uvezanim ispod levog pazuha, koji se od ostalih peškira izdvaja dužinom i lepotom. Dever na svadbi ima zadatak da se od neveste ne odvaja, da je čuva do trenutka svođenja mladenaca, a ona dajući mu peškir, koji predstavlja znak deverskog statusa, izražava svoju saglasnost.
Sklapanje braka oduvek predstavljao važnu životnu i društvenu promenu, kako za mladu tako i za mladoženju. Ali tokom svadbene ceremonije oni imaju potpuno neravnopravan tretman. Mladoženja se sve vreme boravka u devojčinoj kući za vreme veridbe, a i tokom čitavog svadbenog rituala ponaša stidljivo i nezainteresovano. Za razliku od mlade koja ima centralno mesto u svadbenom obredu, mladoženja se sve vreme svadbe ponaša kao slučajno prisutan. Međutim, njegova marginalnost obrnuto je srazmerna njegovom realnom društvenom statusu. Svojim ponašanjem mlada objedinjuje dve različite uloge. Istovremeno, ona je smerna i poslušna, dvori svatove, govori samo onda kada je pitaju, igra kada je pozovu, i ličnost povišenog statusa, moći i superiornosti nad svima koji u realnim društvenim odnosima imaju viši status od nje. Tek posle svadbe se uspostavlja patrijarhalna hijerarhija. Potčinjena muževljevom autoritetu, žena je u patrijarhalnoj seoskoj porodici imala drugostepenu i umnogome ponižavajuću ulogu i položaj u pogledu mogućnosti ravnopravnog učestvovanja u bračnom životu.
Pred mladoženjim kućom, mladu je dočekivaja jetrva sa muškim detetom, nakončetom. Dete je dodavano mladoj, a ona ga je opasivala crvenim koncem podizala uvis, ljubila i darivala, sve u cilju podsticanja plodnosti i rađanja muškog deteta.
Njeno visočanstvo svekrva
Uprkos tome što je porodica bila patrijarhalno organizovana, uloga svekrve je dominantnija od uloge svekra. U svim fazama svadbene ceremonije svekrva ima veoma aktivnu ulogu. Svaka udata žena na početku se u novu muževljevu porodicu uključuje kao tuđinka. Tek rođenjem deteta, naročito muškog njen status se menja. Konačno biva primljena i prihvaćena, proces njene integracije započet prosidbom tada je završen. Rađanjem deteta ona pušta koren. Svekrva je žena koja je ostvarila svoju biološku moć, rodila sina i koja upravo na svadbi doživljava promociju u status svekrve, za ženu najveći mogući status i autoritet koji kao žena može da ima u patrijarhalnoj zajednici. Ženidba sina je vrhunac njenog ženskog postignuća. Ukoliko ima više sinova, njen status dobija veći značaj sa svakom novom snahom (koja počinje da je zove mama). Na svadbi najčešće je nosila odeću crvene ili bordo boje koje simbolizuju ostvarenu plodnost. Naročito je zanimljiva uloga njenog brata.
Stari svat je svekrvin brat (ili blizak rođak). Dodeljuje mu se uloga svatovskog starešine koga su učesnici rituala slušali i odnosili se prema njemu sa posebnim poštovanjem. Njegova uloga proizilazi iz istaknute uloge svekrve koja režira svadbu i po pravilu poznaje tradiciju, pa je logično da ceremonijal majstor, onaj koji će izvoditi običaje bude njen brat ili rođak. S jedne strane on je autoritet, rukovodi svadbom, određuje početak i trajanje pojedinih segmenata, drži zdravice i tako stvara veselu atmosferu, njegov zadatak je da izvede red. S druge strane, stari svat mora da stvara i održava atmosferu. Njega svi slušaju i poštuju, ali se isovremeno s njim ophode slobodno, šale se i vesele. Poželjno je da bude ugledan čovek, domaćin, oženjen, široke ruke, veseljak, komunikativan, otresit i snalažljiv.
Kum
Između kuma i starog svata postoji opozicija. Dok stari svat rukovodi svadbom, kum je u svemu po strani. Domaćini kumu ukazuju formalno poštovanje i pažnju, ali se utrkuju da ugode starom svatu. Kum se drži dostojanstveno i po strani, dok stari svat ima aktivnu i istaknutu ulogu. Venčani kum je imao funkciju svedoka u venčanju mladenaca. On je prvi pozivan, ukazivana mu je posebna čast tokom trajanja rituala, sedeo je na počasnom mestu za stolom, a veza sa njim je održavana, kako pre, tako i nakon svadbe, na nivou veštačkog srodstva. Završetkom svadbenog obreda prestaje i uloga starog svata. Odigravši svoju glavnu ritualnu ulogu, nakon završetka svadbe i uspostavljanja uobičajenih socijalnih i novih srodničkih odnosadominantno mesto u njihovoj strukturi dobiće kum.
Priča o tradicionalnoj svadbi je priča o još mnogo čemu, o odnosu prema tradiciji, o porodičnim i društvenim odnosima, o položaju i mestu žene i muškarca u društvenoj zajednici.
Autor: Ljiljana Lazić
http://blog.nasasvadba.rs/srpska-tradicionalna-svadba-podela-uloga-drugi-deo/2865
Коментари